Da li sam upravu ili gresim?

U velikoj sam dilemi. Treba mi pomoc, da li devojke misle isto kao ja, a znacilo bi mi da i muskarci kazu sta misle u situaciji. Ovako, u dugogodisnjoj sam vezi ali na daljinu, bilo je zaista tesko odrzati vezu a vidjas se sa momkom samo dva puta mesecno, pogotovu sto smo mladi i u sve smo usli sa 20tak godina...Sada sam konacno docekala da se nadjemo u istom gradu i vec su pocela ozbiljna neslaganja i svadje. Moj momak je previse vezan za drugare, sve moramo da slavimo sa njima, stalno mora da ih vidja...sada se njegovi drugovi, a inace sve su slobodni momci, druze sa raznoraznim devojcicama mladjim i po 5,6 godina od nas...on ocekuje da ide sa njima na pijanke, da se druzi, izlazi....a bitno je da on stvarno voli da popije...ja verujem u nasu ljubav, dokazao je mnogo puta, nikad nisam cula da me je prevario ali mislim da bi sad trebao da se posveti i meni, da je normalno da zajedno izlazimo sa drustvom i da ne treba da se ponasa kao srednjoskolac jer ipak smatram da je nasa veza ozbiljna...nisam od devojaka koje bi svaki dan da se vidjaju sa momkom, da on nema vremena da izadje sa muskim drustvom, kolegama sa posla, nekim prijateljicama iz detinjstva, da ima vremena za sport...ali mislim da nije fer da ja sedim kuci a da se on opija sa drugovima i njihovim srednjoskolskim drugaricama, da moze i mene da povede, pogotovu sto ja sa njegovimn drustvom imam odlican odnos...on smatra da je to za njega pritisak i opterecenje i da sam ja bolesno ljubomorna...

Ja uopste ne mislim da si ti bolesno ljubomorna i da trazis nesto od njega sto nije normalno....bar sam tako shvatila iz teksta.On se ponasa kao klinac neizivljeni....ok je izaci sa drugarima...pa i napiti se ponekad(ne stalno naravno)...ali zasto da ne ides i ti.Mislim da ga mozda drugovi zezaju pa je pao pod njihov uticaj....posto si napisala da su svi slobodni.On je malo rastrzan pa bi i sa tobom i sa drugovima.Mislim da sve moze da se sklopi ali treba malo razumevanja sa obe strane i odricanja....sto sa njegove ocigledno trenutno ne postoji.Ja bi njemu otvoreno rekla da to nije u redu i da razmisli malo kako bi njemu bilo da je u takvoj situaciji....malo mu pripreti...vidi kako ce da reaguje.Ako mu je stalo promenice se....a ako ne onda kud koji mili moji.

POtpuno se slazem sa Sanjom i mislim da si ti jako u pravu. Ne cinis nista sto nije ajd da tako kazem normalno. Porazgovaraj ozbiljno sa njim. Onda ces znati sta ces.

Ja ga stvarno volim i zaista sam se borila sama sa sobom da izdrzim daljinu jer nisam neko kome je to lako posto sam emotivna i volim da mi bliski ljudi budu u blizini....mogu i da razumem da je neko mlad ali sam se nadala da posle cetiri godine borbe i odricanja konacno moze sve da dodje na svoje, da stvari dodju na svoje mesto i da ce on da se uozbilji, ipak su tu godine veze a i on ima 23 godine, nije srednjoskolac...sada sam bas u teskoj situaciji, nemam dovoljno snage za raskid, objasnila sam mu sve kako se osecam, a znam da nesmem da mu popustim jer cu onda biti u vezi koja me ne ispunjava...

Dobro je to sto si jako sigurna u to sta zelis, i stojis cvrsto iza toga. I sama sam takva. Ili ce biti kako treba ili nikako, za sve postoji zlatna sredina, dogovor kucu gradi. Treba da se zna neki red. I nikako ne popustaj. Ako ne moze da se dogovori, ako je raskid resenje, veruj neces zazaliti. Uvek sam za tu soluciju NISTA NE TRPETI. Ako nesto ne ide, ne ide. Ali naravno, za ljubav se uvek vredi boriti, samo ne po svaku cenu. Ako je i njemu stalo koliko i tebi, sredice se sve, ja ti od srca zelim da tako bude..

Draga devojčice, moram ti reći da sam bila u sličnoj situaciji, tako da te potpuno razumem.. Imala sam 18 godina kada sam započela vezu koja je trajala 5 god. On je studirao u drugom gradu i zbog toga smo se viđali par puta mesečno. Znam koliko je teško održati vezu na daljinu i svo vreme sam bila strpljiva, nisam htela da izlazim da ne bi njega povredila, da ne razmišlja šta radim u gradu.. Jedva sam čekala da konačno završi i da bude ovde. Posle 4 godine je završio sa predavanjima, a ja sam bila najsrećnija zbog toga što će biti ovde, međutim.. On je počeo da se ponaša identično kao tvoj dečko-izađe sa drugovima, a mene ni ne pozove. Onda kad ja pitam da li smem sa njima, dobijem negativan odgovor uz obrazloženje da nije to mesto za mene, jer ja ne slušam tu vrstu muzike Pokušavala sam milion puta da popričam sa njim, da mu objasnim šta me povređuje, ali je to uvek završavalo bezuspešno i svađom. Takvim ponašanjem me je skroz odgurnuo od sebe i nakon 5 godina sam raskinula. E tada je njemu došlo iz d.. u glavu sve što mi je radio i tada je davao sve od sebe da bi me vratio, govorio mi je da je shvatio neke stvari, da zna u čemu je sve pogrešio, da se promenio..
Hoću da ti kažem da neki muškarci ne shvataju šta imaju dok to ne izgube. Moj ti je savet da pokušaš da pričaš sa njim, da mu objasniš koliko te boli što se tako ponaša.. A ako on i dalje bude terao po svome, možda je raskid najbolje rešenje. Ja sam uvek za to da je bolje biti sam, nego u lošoj vezi.. Jer šta imaš onda od te veze? Stresiranje, nerviranje, non stop da budeš tužna.. A mislim da niko ne zaslužuje da živi tako. Ti si mlada, život je pred tobom, samo trebaš odlučiti šta želiš i krenuti napred. I slažem se sa Andemonom, da se za ljubav treba boriti, ALI NE PO SVAKU CENU. Upravo tako.. Ako je i njemu stalo do tebe boriće se, u to sam sigurna..

NEKI MUSKARCI NE SHVATAJU STA IMAJU DOK TO NE IZGUBE - Ne neki, nego gotovo svi. Ne znam zasto je to tako, ali tako je. Pa se onda polome.. Muskarci su lovci, hranitelji i nosice to u genima dok god ih ima. Kad im je sve servirano na tacni, nije zanimljivo, pa ni same ne volimo to. Ne budi uvek pristupacna, ne odgovori odmah na poruku, ne trci da se javis na svaki poziv, dopusti mu da se zapita gde si, imaj svoje drustvo i drugare i drugarice i izlaske, vreme sa njima, imaj svoj posao, kolege, svoje hobije, svoje hirove, svoj svet, BUDI SVOJA i veruj mi volece te i piti ti iz ruke i cuvace te kao malo vode na dlanu.. znam sta pricam kaze meni moj dragi 'ma ti si luda, ti nisi normalna, al ja bas volim sto si takva' sa sirokim osmehom

Vidis Andemona,citam ovo sto si pisala...i mislim se, moj dragi je bas suprotno od toga...on voli da mu je sve na tacni, i kad jeste onda je miran i voli me bas zbog toga jer sam uvek tu.Imam ja i svoje hobije i svoj posao,i svoj mir,ali njemu je bitno kad mu zatrebam da sam tu. Mislim da je to tako kad si u ozbiljnoj vezi ili braku...a pre toga, ona poznata "BITI SVOJ" na mestu je

Hvala svima na odgovoru...inace pisala sam na jos nekim forumima i vise-manje svi su rekli isto... definitivno ne treba pruziti momku sve i dati se do kraja jer kada previse dopustis tesko posle mozes da objasnis da ti nesto smeta...a i kada popustis jednom popustas i dalje....ja sam sad odlucila da isteram do kraja, ne zato sto sam baksuz vec ne mogu da dopustam nesto sto mi stvarno smeta i povredjuje me...stegla sam srce, rekla mu da bira izmedju toga da se dogovorimo ili da prekinemo....za sada je pristao na dogovor, mada videcemo kako ce to da funkcionise i da li moze da ispostuje...ali ako me neko pita za savet, bolje je da prelomi kada ga nesto muci u vezi, osecaj je mnogo bolji...ako vas momak voli dovoljno razumece, a ako ne, slazem se da je bolje biti sam nego u losoj vezi...

Tinci, vi ste u braku izgradili takav odnos i bitno da je vama dobro. Ja samo znam iz svog iskustva da mi se previse ugadjanja uvek odbijalo o glavu, i uvek na kraju pitanje, a gde sam tu ja, ko ce meni da ugodi, zar svaku mrvu paznje treba krvavo da zaradim?? Kad sam okrenula list, sve se promenilo. Mada jedno je brak, a nesto drugo sasvim veza.

Devojčice, ovo sam napisala na temi "Mudre misli", ali evo i ovde ću pošto ne znam da li si pročitala, a mislim da bi trebalo da pročitaš
"Ne zaboravi da TI u svakom trenutku imaš moć da kažeš:
“Ova priča se NEĆE ovako završiti!”
Kad se suočiš sa biranjem između dve moguće situacije, prosto baci novčić. Ovo ‘pali’ ne zbog toga što će rešiti nedoumicu u tvojoj glavi, već zato što ćeš u tom kratkom periodu koliko je novčić u vazduhu, iznenada shvatiti šta zaista želiš.
Čovek pronalazi svrhu i ispunjenje života u širenju sreće na druge ljude.
Greške su obavezni deo našeg ljudskog identiteta. Ceni greške zbog svega onoga što predstavljaju: dragocene životne lekcije koje se moraju savladati na teži način."