Iskrenost. Vrlina ili mana?

Jeste li i u kojoj mjeri iskreni? Da li se time ponosite ili vam smeta ta vasa osobina?

Godinama sam se ponosila svojom iskrenošću. Mogla sam svakoga pogledati u lice i mirno spavati.Uvijek sam govorila ono sto mislim iako sam znala da mi mozda i ne ide u korist, cak naprotiv. Ljudima sam govorila suprotno od onoga sto bi voljeli cuti samo ako je bila istina. Moja istina nije ona gruba, surova. Ja je umotam u sareni papir i pazim na rijeci kad je saopstavam ali opet kazem tacno ono sto mislim. To sam uvijek nekako najvise cijenila kod sebe a i meni bliski ljudi. Nekada se malo i ljutnu kada mi traze savjet a to ne bude onaj koji su htjeli cuti ali mi na kraju zahvale i kazu da sam bila u pravu. Nekako sam uvijek bila osoba od krajnosti. Nisam imala granica. Ja ili volim ili ne i to otvoreno pokazujem. Zbog toga me ljudi jako vole ili ne vole. Nikad nisam znala za sredinu. Sad razmisljam o tome da promijenim odnos prema ljudima. Da nekada i presutim i da se smjeskam i kad mi nesto nije po volji i budem prema svima jednako topla i draga kako bih bolje presla u zivotu. Ali opet, takve osobe sam uvijek smatrala bezlicnim, bez karaktera i vise voljela da me neki vole a neki ne jer je to znak da ja imam karakter. Sta vi mislite?

Bambi ja sam generalno brutalno iskrena i to prema ljudima koji to zasluže. Ponekad sam to smatrala vrlinom, ponekad manom. Vrlinom jer sam sigurna u sebe, a manom jer sam bezveze upadala u sukob oko gluposti. Zato smatram da je pametnije neke stvari zadrzati za sebe i odmeriti kad sta reci. Uvek imam i imacu petlju da kazem sve sto mislim, ako smatram za nuzno. Radi mene da stavis npr. rogove na glavu ja cu ti reci ako ti je lepo, super to je tvoja stvar, ali isto tako da ja uradim i ti da mi pametujes Ali nikad ako me pitas za misljenje, ako mi se ne svidja necu te lagati, reci cu ti i ako primetim da nisu isti reci cu ti, necu ti pricati iza ledja ( ja i moji primeri )
Sve u svemu pesnik je hteo reci treba biti odmeren u svemu pa i u iskrenosti.

Ja sam ista takva. Ako mi se nesto ne svidja a neko me pitao za msiljenje ja kazem : "Nije bas po mom ukusu ali najbitnije da se tebi svidja" a ako mi se nesto svidja kod bilo koga volim da pohvalim. Mnoge zene iz raznoraznih razloga ne dijele komplimente drugim zenama a ja to bas volim tako da sta god mi se svidja ja pohvalim i jos i izmamim osmijeh na lice toj osobi. A najblizim drugaricama, muzu, mami.. kazem da je nesto katastrofa ako jeste. Npr. sareno. Imam avreziju od sarenog. Rijetki su odjevni predmeti koji imaju vise od dvije boje a da se meni svidjaju.

Takodje i ja sa najbliskijim osobama, bas isto tako, a isto i ocekujem za uzvrat. I cenim od njih svaku kritiku jako.

Ja volim nezne boje,roze,neznu boju kajsije...Iskrenost je nekad dobra,nekad losa,nekad nesto ne treba reci kad znas da ce neko da kritikuje....

I ja volim te njezne zenstvene nijanse ali mi ne stoje. Od roze mi jedino stoji pink jer mi je svijetliji ten i stapam se u svijetlo rozoj, boji breskve...bez... ne stoje mi ali otvoricu novu temu da o tome govorimo jer ovdje nam nije mjesto za boje. Skrenusmo mi.

Vrlina naravno, jedino sto je doslo vreme kad se iskrenost na zalost ne ceni.
Kad je neko iskren i kad prizna da je pogresio , kada slobosno iznosi svoje misljenje i stavove, kada daje iskrene kritike, to se ne uvazava, nego se ta osoba napada, drze joj se predavanja i pridike, postavljaju joj se zamke....
Ja iskrenost upotrebljavam na taako nepraktican nacin, da me je uvek u zivotu kostala mnogo i verovatno ce me kostati dok sam ziva. Nisam srecna zbog toga, ali sam jednostavno tako vaspitana i to je deo mene. U svakom slucaju je bolje biti cestit i iskren, nego "muljavac", jer ce takvi ljudi mozda biti uspesniji, ali nikako ne mogu biti srecni po mom misljenju, a sto je najgore nikad nece shvatiti da lazu sebe, a ne druge ljude.