Udaja - brak nekad i sad...

Udaja, nekada je devojkama glavni cilj bio udati se, roditi decu i ti si ostvarena zena. U vreme nasih baka, prabaka bilo je normalno da roditelji kcerkama pronalaze "prilike" kao i to da se one ni za sta ne pitaju iako ce sa tim covekom vek provesti..
Ti brakovi su uglavnom bili trajni, zene su stoicki podnosile prevare, nasilja i sl. jer su bile sputane nepisanim, nametnutim pravilima drustva, bilo je sramota razvesti se. I brakovi su trajali. Danas prosecni brakovi u Srbiji traju 12 godina. Drugo iz godine u godinu sve je manje sklopljenih brakova. Brak danas vise nije u modi. Vise nije samo cilj udomiti se, svi i muskarci i zene beze od obaveza. S tim se i dece sve manje radja. Reci ce neko kriza, losa vremena i sl. a ne! Na zapadu koji je bogatiji znatno je takav nacin zivota odavno prihvatljiv..
Sta mislite o svemu tome i sta za vas predstavlja brak danas, kakvu vrednost ima? Da li biste se udale po svaku cenu? I da vam je ova pamet sada, a da mozete da vratite vreme da li biste se uopste udavale?

Ne bih se slozila s tim da brak vise nije u modi. Brak kao institucija nece nikad izumreti zato sto je to najprirodnija zajednica na svetu. Brak je u osnovi, u svojoj biti, zajednica ljubavi i podrske u kojoj su muz i zena tim i bezuslovno i maksimlano podrzavaju i pomazu jedno drugo. Sad, uvek su postojala i danas postoje odstupanja od toga, nekad su zene mnogo vise trpele nego danas, to je jedino sto se promenilo. I hvala Bogu sto jeste! Samo sto to ne znaci da treba odustajati od braka. Brak je za mene jedna mirna luka koja mi pruza sigurnost i mir koji nigde drugde ne bih mogla pronaci. Ne mislim da mladim devojkama jedini cilj u zivotu treba da bude udaja i pronalazenje "prave prilike" jer pre toga treba da pruze sansu sebi da pronadju same sebe. A sto se mene tice, udala bih se opet i opet, za mog dragog, ni jedne sekunde se nisam pokajala

Ja se apsolutno i u potpunosti slazem sa Teacher i svime sto je ona napisala!

Ja se apsolutno i u potpunosti slazem sa Teacher i svime sto je ona napisala!
Jos bih dodala da, po meni, covek nije stvorenje koje bez porodice moze biti potpuno srecno. I koliko god prijatelja da ima, i koliko god burno i aktivno da zivi, na kraju se prica uvek zavrsi usamljenoscu i prazninom... ili laganjem sebe..
Imati dete, kazu da je najlepsi osecaj na svetu. Po meni je apsolutni uslov za planiranje deteta- brak. Naravno, ne bilo kakav i ne sa bilo kim! Ali namerne trudnoce bez braka, u kojima svesno i unapred lisavamo dete jednog od roditelja, su po meni, mnogo sebican postupak!
I za kraj: da mogu da vratim vreme, da li bih se ponovo udala? O da!
Uz mudro napravljen izbor, nema niceg lepseg nego nekom pripadati. I zvanicno (javno) i najintimnije moguce.

Sve je vise razvedenog sveta, pitate li se zasto...

ja mislim zato, jer se prebrzo ulece u brak i to sa ruzicastim naocarima na ocima, kroz koje ne mozes bas dobro i tacno da vidis pravo stanje....