Brak bez sexa

U braku sam godinu i po dana, seksa gotovo da nema i uglavnom je na moje insistiranje. Pre toga smo bili u vezi 5 godina i sve je, manje-vise bilo normalno. Ne znam sta da radim, sve drugo je ok i dobro s4e slazemo.

Pa verovatno ste upali u bracnu monotoniju, a kazu stari da problemi prvo pocinju u postelji.. U svakom slucaju vi morate da razgovarate ozbiljno o tome, pitaj ga direkno gde je problem.. Ja bih kao zena bila ozbiljno zabrinuta da dodjem u situaciju da ja moram stalno da pravim inicijativu, jer muskarcima realno treba vise te gimnastike, tako da ako on ne trazi zaista nesto nije ok. Razgovarajte.

Pokusala sam ali on ne priznaje da s nama nesto nije u redu. Zivimo u maloj sredini i saznala bih da me vara. Nije u pitanju monotonija jer jto traje od prvog dana braka, tacnije bila sam u drugom stanju kada smo poceli da zivimo zajedno pa sam racunala da nece zbog trudnoce. Nakon porodjaja je sve ostalo isto. Pokusala sam da razgovaram s njim prvi put dva meseca posle porodjaja i zapretila mu razvodom nakon cega smo imali seks 3-4 puta (jednom mesecno u proseku). Sada sam pocela da ga odbijam jer smatram da je ponizavajuce. Ne zeli da cuje za razvod mada mislim da je to jedino resenje. Zao mi je jer sve drugo funkcionise odlicno.

Cutala sam o tome sve do pre mesec dana kada sam sse pozalila sestri koja je bila zgranuta jer nije mogla da veruje da sa nama nesto nije u redu. Najboljoj drugarici sam rekla da zelim da ga ostavim ali ne i zbog cega na sta je ona isto bila zgranuta i rekla da umisljam i da sam upala u postporodjajnu krizu i da ce sve biti u redu kad se budem vratila na posao, tacnije ona misli da je meni dosadilo da sedim kuci i da sam zbog toga besna a mene je sramota da joj kazem o cemu se radi. Spolja sve deluje savrseno, niko ne veruje da s nama nesto nije u redu ali ja vise nemam snage da se pretvaram. Cak se i ne svadjamo, raspolazem sa svojim novcem kako hocu, ne brani mi da kupujem sta hocu, imamo lepu kucu i sve uslove. Vise cak nije stvar u samom seksu vec u tome koliko se jadno osecas kad znas da neko ko je svake noci s tobom ne pozeli seks. Osecam se kao najodvratnija osoba na svetu. Inace, nisam se mnogo promenila, imam 5-6 kg vise nego ranije, mladja sam dosta od njega, lepa, fakultetski obrazovana. Imamo divno dete i sve uslove da budemo srecni. Ne znam da li je problem u meni i nemam snage da se vise sama borim sa tim.

Cak sam izvadila listing njegovog mobilnog (jer se vodi na mene) i nisam nasla nista sumnjivo. Fejsbuk profil redovno proveravam (a da on to ne zna), nisam videla nikad nista sumnjivo. Nema tragova da me vara, ne znam o cemu se radi.

Kazu ljudi ravnodusnost je najbolnija.. kada nema emocija ni pozitivnih ni negativnih. Da bi jedna veza, brak funkcionisali da kazem dobro, tako puno kockica treba da se slozi, i samo jedna da fali idu kola niz brdo. Uvek se u takvom problemu kao sto je tvoj prvo sumnja na trecu osobu, sto ipak ne mora da znaci. A da problem postoji, postoji. I to ozbiljan. Izmedju vas se izgleda izgubila bliskost u medjuvremenu. A ona je kljucna za puno toga. Ne znam da li se varam, ali po tvojoj prici izgleda vi zivite kao cimeri, kao sve je ok ali niceg nema. Njemu to ne smeta, ali tebi itekako. I tu je problem koji pogorsava jos ta cinjenica da ga on ne vidi tj. odbija da ga vidi. Sex je jako bitan faktor u svakoj vezi i kada ga nema nema nicega. Cula sam i da postoje muskarci koji promene ponasanje kada zena ostane trudna i da ih i posle sve odbija jer zena postaje majka i mora da posveti paznju detetu. Ne znam da li je to i kod tebe slucaj, ali u svakom slucaju problem je jako ozbiljan, nezadovoljstvo ogromno, jer ti cak i razvod pominjes.. Jesi li ga pitala jednostavno zasto te ne zeli, jesi iskazala sta ti treba, pokazuje li ikakve emocije.. Totalno mi je nenormalno sve i mogu samo da zamislim kako ti je.

Ne varas se, tacno je da zivimo kao cimeri i vise mi je muka od toga. Ne postoji mogucnost da normalno razgovaram s njim na tu temu jer kad god sam pokusala ispalo je da samo hocu da se svadjam. Mislim da nam ipak nema spasa.

Cudi me sto te blokira toliko i to bas na tu temu.. Nesto se sigurno sa njim desava, jer vi niste zajedno mesec, dva mozda on ima nekakvih problema negde duboko u sebi i to ne zeli da podeli. I sebican je. Misli samo na sebe. Imala sam jednog slicnog. Prosto se najezim kad se setim. I dan danas za njega pricaju da je divan decko i da je steta sto sam ga ostavila, a bili smo kao divan par. A niko ne zna ko je on u stvari. To njegovo odbijanje komunikacije me je unistavalo iz dana u dan, dok jednom nisam skontala ne ide vise tako, kraj. Sve to nas je jako udaljilo u svakom smislu, samo smo se vukli, nigde nicega samo niko da stisne petlju i proglasi zvanicno kraj. Prolece je bilou ovo vreme a ja razocarana.. I desi mi se bas igrom slucaja nova ljubav i preko fb na caskanju ja mu kazem dosta je treba da idemo svako svojim putem i on se slozi kaze bicemo bolji drugovi nego sto smo bili par, sto danas to zaista to i jesmo. U po dana ili noci za mene je tu, kao i ja za njega vidjamo se, cujemo redovno i pričamo o svemu. Tek sad mogu da kazem da ga u stvari znam. Puno toga mi prica. I shvatila sam nakon svega koliko sam srecna sto sam prekinula sve. Ima jako lepu curu. I vara je. Jako dobro i prevejano i odlicno joj maze oci. I ni jedna mu zaista ne znaci. On voli samo sebe, ima neki svoj svet i to je to. A mene jako postuje i ceni jer sam ja u vezi uvek na prvom mestu drug. Ponekad se nasali ali nista ne pokusava jer me zna. Zna da postujem onog s kim sam. A i hehe zna da ga previse dobro sada vec znam.
Da se vratim na tvoj slucaj, jesi pominjala suprugu razvod i kako reaguje.. Moras da nadjes nacin da dopres do njega...

Cudi me sto te blokira toliko i to bas na tu temu.. Nesto se sigurno sa njim desava, jer vi niste zajedno mesec, dva mozda on ima nekakvih problema negde duboko u sebi i to ne zeli da podeli. I sebican je. Misli samo na sebe. Imala sam jednog slicnog. Prosto se najezim kad se setim. I dan danas za njega pricaju da je divan decko i da je steta sto sam ga ostavila, a bili smo kao divan par. A niko ne zna ko je on u stvari. To njegovo odbijanje komunikacije me je unistavalo iz dana u dan, dok jednom nisam skontala ne ide vise tako, kraj. Sve to nas je jako udaljilo u svakom smislu, samo smo se vukli, nigde nicega samo niko da stisne petlju i proglasi zvanicno kraj. Prolece je bilou ovo vreme a ja razocarana.. I desi mi se bas igrom slucaja nova ljubav i preko fb na caskanju ja mu kazem dosta je treba da idemo svako svojim putem i on se slozi kaze bicemo bolji drugovi nego sto smo bili par, sto danas to zaista to i jesmo. U po dana ili noci za mene je tu, kao i ja za njega vidjamo se, cujemo redovno i pričamo o svemu. Tek sad mogu da kazem da ga u stvari znam. Puno toga mi prica. I shvatila sam nakon svega koliko sam srecna sto sam prekinula sve. Ima jako lepu curu. I vara je. Jako dobro i prevejano i odlicno joj maze oci. I ni jedna mu zaista ne znaci. On voli samo sebe, ima neki svoj svet i to je to. A mene jako postuje i ceni jer sam ja u vezi uvek na prvom mestu drug. Ponekad se nasali ali nista ne pokusava jer me zna. Zna da postujem onog s kim sam. A i hehe zna da ga previse dobro sada vec znam.
Da se vratim na tvoj slucaj, jesi pominjala suprugu razvod i kako reaguje.. Moras da nadjes nacin da dopres do njega...

Nedostatak komunikacije je uvek najveci problem. Ako odbija da razgovara o tome samo se pogorsava cela situacija. Ne mislim da to sto nije zainteresovan za sex nuzno znaci da te vara ili da te ne voli kao pre, rekla bih da ima nekih svojih licnih problema koje ne zeli da deli. Ili je isuvise sebican i zatvoren u sebe i ne veruje nikome ili ne zeli da te opterecuje svojim problemima i frustracijama pa pokusava sam da se izbori sa tim na neki svoj nacin. Pokusaj da mu se priblizis u tom smislu, vidi da li hoce da ti se otvori, da li deli sve sa tobom. Sigurno si puno toga pokusala, ne odustaje se tako lako od braka, ali treba probati bas bas sve...ako vam je jednom bilo dobro, zasto ne bi opet.

Naravno da sam pokusala prvo da razgovaram sa njim ali se on neveroatno zatvorio u sebe. Ne znam da li me vara, naravno da sam pomisljala na to ali mislim da ipak nije problem u tome. Cak mislim da u tom slucaju ne bi dozvolio da posumnjam. Mislim da su njegovi roditelji ono sto nas je totalno udaljilo jer ih je on za 5 godina nase veze predstavljao u sasvim drugom svetlu (ja sam retko imala komunikaciju sa njima). Oko veridbe, vencanja, rodjenja deteta pokazali su svoje pravo lice koje sam sigurna da ni on nije poznavao i da su njegova ocekivanja bila vise nego izneverena s obzirom na to da im je jedino dete i da su prilicno dugo cekali da zasnuje porodicu. Znam da je veoma razocaran u njih ali to nikako ne priznaje cak i dalje pokusava da ih drugima predstavi u najboljem svetlu. Mozda je problem u tome sto zna da ga suvise dobro poznajem i da znam sta misli i oseca a on nema hrabrosti da se suoci sa istinom vec bezi od nje a samim tim i od mene.

Mozda se razlikujete u seksualnom temperamentu...znas nekom treba vise sex-a da bi zadovoljio svoje potrebe,a nekom opet manje.Mozda je to problem posto si napisala da je od pocetka tako...kod mene je recimo bilo zatisja pred porodjaj i posle porodjaja jedno sest meseci...dok nisam otvoreno pitala da li me jos uvek zeli.Razlog je bio glup po mom misljenju(glupo mu je zbog deteta,ne moze da se opusti)...posle se sve polako normalizovalo.Nema onog pocetnickog ludog sexa,ali ga ima za mene dovoljnoNe znam sta da ti kazem drugo...muskarci su cudni na svoj nacin i meni eto pade napamet taj razlog(razlika u sexualnim potrebama),sto naravno ne znaci da sam u pravu.Ja bi ga otvoreno pitala jer ima zelju za sexom uopste i koliko cesto...probaj pa vidi!Nadam se da ce se stvari popraviti jer ne rastura se brak bas tek tako!

Pametna ova Sanja moze biti da si u pravu, nisu svima isti apetiti...ali realno ne znam koliko biste se slozile muskarci imaju vece potrebe..uglavnom

Apsolutno razumem ovu situaciju, zato što se i ja sama nalazim u njoj već deset meseci, odnosno tačno od rodjenja naše bebe. Svesna sam da je u periodu posle porodjaja česta pojava da bračni par ne može da vrati seksualni život u normalu, ali ipak mi se čini da ovo predugo traje. To me je toliko tištilo da sam se čak obratila i psihologu, na šta mi je on samo potvrdio da rečenica mog supruga: ne mogu pored bebe (s obzirom da živimo u garsonjeri pa je krevetić do našeg kreveta), nije retkost. Ipak, teško mi je da se izborim s tim i to prerasta u frustraciju, zbog koje se sve češće svadjamo i koja se uliva u svaki segment našeg života. Naravno da smo i razgovarali o tome, ali bezuspešno. Njemu treba vreme, a ono upravo mene ubija. Najlakše mi je kada sam hladna i distancirana nego kada me iznova i iznova odbija, odnosno ne pokazuje ni želju kao da je postao aseksualan. Savet psihologa je da pokušam na neverbalni način da mu stavljam do znanja da sam ja seksualno biće i da mi to treba, ipak teško mi je i to nakon toliko odbijanja... Mislim da me ne vara, i kada mu pretim razilaženjem - kao i Elena, ta opcija je za njega apsolutno neprihvatljiva... Zaista ne znam koliko će to još trajati i koliko ja mogu da izdržim jer kao što sam rekla vreme me ubija i naravno posledice su sve gore..

Ja ne znam sta je tim muskarcima, ja sam imala tu srecu mojima nije smetalo nista . Doduse ja sama sama vrcava, izazovna, temdperamentna pa cik da me odbije

Ne znam ni ja.. Vrcavost, izazovnost nije dovoljna, cini mi se. Kaze da sam mu i dalje privlacna, samo sto mi sada pokazuje ljubav i neznost na neki detinji nacin, nema strasti i vatre. Kao da mu manjka testosterona. Gleda me kao majku, i to stalno potencira, a zaboravlja da sam ja na prvom mestu zena.

E pa verovatno tu i lezi problem. Od uvek su te promene kad dodje dete svima bile neminovne, nekima manje, nekima vise. Ja kad se setim tih perioda kod sebe, pa oboje smo jedva cekali da prodje onaj period od 40 dana.. Odbivala sam ja njega, imala sam periode kada mi nije bilo ni do kakve bliskosti. Iskreno ne znam kako bih podnela da me neko odbije jednom, a kamoli konstanto.. Zato i ne bih znala kako da posavetujem. Tu ako ni neki duboki razgovor ne moze da pomogne, ne znam sta moze.

Razgovor definitivno ne pomaže, mislim naprotiv da odmaže. Teško mi je da se nosim s tim, i kako vreme prolazi sve mi je teže. Sada već mislim da to može da bude i dovoljan osnov za razilaženje. Trenutno sam u fazi da mi je lakše da budem hladna i distancirana, nego da postoji bilo kakva bliskost, jer svaka bliskost radja i želju. Najgore je to što gubim samopouzdanje i što se osećam poniženom, a znam da za to nemam osnov. Tešim se s tim što sam drugima i dalje privlačna, ali ipak to nije dovoljno. Valjda je suprug taj pored kojeg tako treba da se osećaš... Bolje biti kvalitetno sam, nego u nekvalitetnoj vezi. Ne znam... i dalje sam zbunjena.

...ja to nikako ne bih trpela...ni iz kakvog razloga....seks je potreban kao i vazduh, prvo zbog zdravlja....osobe koje nemaju redovan seks su nervozne, frustrirane, nezadovoljne i onda sta? vreme tece, ona se pita sta je njemu, a seksa nema, pa nema...cisto sumnjam da njemu odgovara brak bez seksa....prosto ne verujem...ja ne bih tolerisala ni jedne jedine sekunde takvu situaciju...

Lako je reci, a ipak teze je kada se zaista nadjes u takvoj situaciji. Pitanje je braka, deteta, porodice... Da li je zaista moguce da se kod nekih muskaraca ipak ocinstvo toliko izrazi da moze da suzbije seksualnost? Znam da se kod nekih zena javi odbojnost.. Vise se pitam sta je to sto moze tu situaciju da promeni.. i kako se nositi s tim. Nekako sam se nadala da neko ima slicno iskustvo, osim Elene, koje verovatno na forumu vise nema, ili neko zna nekog ko je imao slicno iskustvo, ili mozda ima predlog kako se izboriti s tim.. Ali... hvala u svakom slucaju. Ovo je bio samo jedan od mojih pokusaja da mozda malo bolje sagledam situaciju, cujem objektivno misljenje.