Savet za obnovu veze

Dobar dan.

Registrovao sam se na ovaj forum iz ocaja.
Zelim savet u vezi moje bivse veze. Odnosno da li uopste postoji sansa da se ona ikada vise obnovi.
Nismo zajedno vec 71 dan, i nismo se ni videli od tada.
Veza je trajala 4 meseci.

Redovno smo imali po neku malu svadju, ali u vecini slucajeva ja smatram da nisam bio kriv.
Evo jednog razloga za svadju: ona mi u šali kaže: “Aha, vidla sam te kako ti je moja drugarica namignula”. Ovo je za mene smrtna uvreda. Ako postoji decko na ovom svetu koji NIKADA nece varati svoju devojku, to sam onda ja. Ne volim takve šale na moj racun, medjutim eto zbog takvih stvari smo se svadjali.
Drugi primer svadje: pranje sudova ili spremanje rucka. Ja jesam sve vreme bio kod nje, ona nikada kod mene, i jesam bio gost. Ali sam se nekako osecao nelagodno, kao trut, nista ne radim, prinose mi stalno ona i docimerke. U jednom trenutku sam poceo da perem sudove, i tu je takva svadja ispala da se 2 dana ljutila. Kasnije sam shvatio: da sam ja gost, i kada budemo ziveli zajedno onda mogu to da radim, ali sad a joj je neprijatno zbog toga. Ne znam. Mozda ja imam neke traume u odrastanju, jer moj otac mojoj majci nista nikada nije pomagao, pa ja znam koliko to nije pravedno, posteno i dobro. I pokusavam da budem totalna suprotnost od onoga sto je moj otac bio. Verovatno preterujem previse u tome. Mozda tu pravim gresku, jer se odmah pokazujem kao suprug, a ne kao dečko. Ali to ne znači da nisam romantičan. Samo eto, u samom startu pokazujem kako ću se ponašati u braku, jer u vezi ni ne ulazim iz zabave. Naravno da ako smo zajedno, smatram da ćemo jednoga dana sigurno biti u braku. Odnosno nikada nisam i ne želim biti u vezi iz zabave.

Tri puta plakala zbog mene. I nakon svakog plakanja sam obecavao da vise nece plakati. I pre nego sto je prvog puta zaplakala mi je rekla da: “onaj koji je natera na plač, je ne zaslužuje.”

Prvi put je bio zaista banalan sa moje strane. Mislim da nikada u zivotu vise necu napraviti takvu gresku. Iako sa moje muske strane to i nije toliko uvredjljivo i neumesno, ipak sam shvatio da je to nju mnogo povredilo. Rekao sam joj da moj drug brine o meni vise nego ona. Cele noci je plakala, jedva smo se pomirili. Moja greska, neoprostiva.
U drugoj svadji i plakanju smatram da nisam kriv. Ali i preko toga zelim da predjem, i priznam kao da sam kriv. Dakle problem je bio u tome sto mi je trebala usluga od jedne njene drugarice, odnosno ona je trebala da zamoli tu drugaricu za uslugu. Moja bivsa mi je ovako poslala poruku: “ona mi nije toliko dobra drugarica, da bi mogla da je zamolim za takvu uslugu, a i ne volim da od nekih ljudi trazim usluge”.
Da se odmah razumemo “usluga” je bila da se decko od te njene drugarice raspita za izdavanje stanova u odredjenom gradu u inostranstvu (u kome on zivi).
Tu sam ja priznajem, zaista neprimereno odreagovao, i kajem se iskreno zbog toga. Opet se sve svelo na to da joj govorim da ona mene ne voli. I do dan danas smatram da sam u pravu, da se veza ne treba zasnivati na pukom drzanju za ruke i krevetu, vec brizi o onome drugome. Ako ona sada nije u stanju da od drugarice trazi uslugu zbog mene, sta cemo da radimo za 10 godina? Ali priznajem da nisam trebao da burno odreagujem, i opet je plakala.
Treci put, takodje opet moja greska.. Uputila mi je nekoliko sitnih zamerki (nista lose nije mislila priznajem): u vezi nacina hoda, ispravljanja, nacina na koji je grlim i tako. Onda sam ja poceo da se “vrckam” levo desno na neku muziku koja je dopirala iz kafica, na sta sam dobio odgovor: “duso, ljudi te gledaju”. Na jgore od svega sto uopste nisam ni impulsivno odreagovao, vec sam samo reko: “sve mi zameras”. Onda se ona naljutila, stigli smo kuci, busila se sat vremena, i na kraju je neko reko na televizoru: “Kad ti jednom srce slome, ne verujes nikome”. Nakon toga ona izjavljuje: “Tačno”.
Par dana pre toga smo pricali o njenom bivsem i kako joj je slomio srce. Ja sam to tada, zaista shvatio kao da zeli da mi kaze “ne verujem ti”. Pogledam je, pritisak mi skoči, nisam reč jednu rekao I pocnem da skupljam stvari kao da je gotovo. I odem da prespavam kod druga.

Sutradan ujutru je sve bilo gotovo.Raskinuli smo. Medjutim pricali smo ceo dan, plakali, i opet se pomirili.
Nakon 24h mi javlja da zeli da razgovaramo jer ne zeli da vise budemo zajedno.
Razlozi: njena osecanja su se promenila prema meni. Ne veruje mi vise, jer sam obecao jednom da nikada vise nece plakati, a plakala je 3 puta. Takodje “sve joj zameram, sve sto kazem ja joj se ljutim” a ona ne zeli vezu u kojoj ce se ustezati. Kaze da sam je mnogo razocarao, vezu smatra greskom i da nikada ne moze zaboraviti ono sto sam joj priredio.

Od tada je dakle proslo 71 dan. U medjuvremenu se zaljubila u nekog drugog decka, koji joj nije uzvratio ljubav. Nikada mi nije poslala poruku, uvek samo odgovori kratko na moje. Dakle pricamo, ali sto se tice nje, samo na zvanicnom nivou. Napisao sam joj pesmu, nacrtao njen portret i poslao sliku, ali nista.
Inace smo oboje obozavali viceve, cak mi je jednom prilikom rekla, da je kad smo se upoznavali presudilo to sto umem da je nasmejem. Cak smo imali i isti smisao za humor. Resio sam da je nekako pokazem da i dalje mislim na nju svakoga dana, tako sto joj zadnjih 71 dan posaljem po 3 vica dnevno. Svakoga dana. A to zaista i mislim – svakoga dana mi je u mislima.

Najveci problem lezi u tome sto je izgleda ravnodusna prema meni. Da me mrzi, onda bi me bilo manje strah. Ali mislim da je samo ravnodusna, inace bi mi odavno na bilo koji od viceva odgovorila da ne saljem vise.

Ja stvarno nisam los decko. Nije mi namera da pisem hvalospeve o sebi ovde. Niti sam narcis.
Ali zaista nisam kao ogromna vecina momaka, drugova i muskaraca koje poznajem. Vredan sam, savrsen djak, radim, ne delim poslove na muske i zenske, nemam predrasude o zenama, ne smatram ih za niza i gluplja bica, za seksualne objekte. Ne lazem, ne pijem alkohol, ne pusim, ne drogiram se, ne jedem slatko, bavio sam se sportom do jedne povrede. Brizan, nezan.
Samo eto. Nekad sam malo(vise) impulsivniji, u vecini slucajeva bez razloga, a nekada mozda i sa razlogom.

Sve sam priznao kao svoju krivicu, poslao stotine i stotine poruka, cak sam spreman i da promenim svoju impulsivnu narav. Ali avaj, nece ona vise da cuje. Ne mogu da ti oprostim, i kraj.

Zelim Vaše misljenje. Narocito žensko.
Da li uopste ima nade da ona ikada zaboravi i oprosti?


Uh koliko mi je samo hrabrosti trebalo da ovako nesto napisem. Dva puta sam pisao i brisao sve, i na kraju nekako na jedvite jade kliknuo na "Unesi".

Hvala na savetima.

Izvinjavam se unapred na predugackom odgovoru.

Sudeci po tvom postu, zasluzujes mnogo bolju devojku, koja ce postovati tebe, koja ce te prihvatiti takvog kakav jesi...koja ce znati sta zeli sa tobom!
Sve najbolje!

Hvala na odgovoru Tina.
Ali ne zelim drugu.

Da li postoji neki savet kojim bih mobao da je vratim?

Reci mi, jesi li siguran da je ona ta prava?
Da li te samo ona ispunjava?
Da li je uvek bila tu, za tebe, kada god je to trebalo?
Da li se zrtvovala za tebe?

Prihvata li te onakvim kakav si ti zapravo?


Savet, za obnovu veze?
Budi onda ono sto ona zeli da ti budes, ja zaista ne znam nista drugo da ti savetujem...
Menjaj se... a to je, veruj mi, jako tesko i bolno...
Pokusaj, ako je zelis, jedino tako, meni se cini...
Ja ti ipak zelim puno srece!

Hm. Mislim da sam siguran da je ona prava. Mislim.
Da, ona me samo ispunjava. Ovo mi je tek druga veza, ali nikada nisam upoznao osobu kao sto je ona, do sada.

Bila je skoro uvek tu.


Nije mi problem da se menjam i sto ce to biti bolno. Sve bih uradio za nju.
Samo ne znam kako da uopste promenim njenu ravnodusnost prema meni. Da me mrzi, bilo bi mi mnogo lakse.

Ali ovako ne znam sta da radim da bi je opet zadobio?

Reci da zelis da je vidis!
Pozovi je, dogovori se se sa njom kada, ne odustaj!
Nikako ne odustaj!
Ukoliko uspes, i vidis se sa njom jedne veceri, ucini da to bude po nju nezaboravno...
Budi ono sto ona zeli...

Nismo se culi od raskida. Samo poruke.
Mislis dakle da je pozovem?

Plasim se da ne bude previse ravnodusna u toku razgovora i da me ne odbije da se vidimo.

Mozda je bolje da posaljem poruku?

Ne, ne !
Nazovi je!
Budi uporan!
Reci da morate da se vidite...smisli nesto,nesto neobavezno,cisto neko vidjenje,da zelis da popricas sa njom...nista ozbiljno.
Kada prihvati, onda se potrudi!

Dakle poziv i poruka nikada ne mogu biti isti?

Ona zna sta to neobavezno vidjenje znaci. Da cu opet pokusati kao 5,6 puta do sada da je nagovorim da mi oprosti.
Kako onda da je ubedim da je zbog toga ne zovem?

I kako da se opravdam kada se budemo nasli da sam pogazio svoju reč - navodno sam je neobavezno zvao da se vidimo, a sada je opet ubedjujem da mi oprosti?

Evo procitah i ja...

Ja bih te pre svega pitala kada je ona raskinula sa tim njenim bivsim koji ju je povredio toliko?Izvini sto te ja tako zapitkujem...samo bi da malo bolje shvatim nju....ne znam da li me kapiras?

Pitaj slobodno, sve sto zelis.

Raskinula je sa bivsim deckom pre godinu dana.
Dakle od trenutka kada je raskinula sa bivsim do trenutka kada smo mi poceli vezu proslo je oko 8 meseci.

Ne znam, deluje mi kao devojka malo teske naravi..Mad, meni je jedna stvar glupa- obecavati ono sto je nemoguce kao napr: necu nikada dozvoliti da places zbog mene. To je po meni totalna greska, jer svi znamo da ce se to kad-tad desiti, cak i iz najmanjeg razloga(napr, sto je zbog tebe propustila omiljeni film) i kasnije ti partner/partnerka to "nabijaju" na nos.
I druga greska, opet po mom misljenju- zasto hoces da se promenis? Opisao si sebe kao skoro savrsenog decka(a i ne sumnjam da jesi) koji definitivno zaslusuje devojku koju pozeli, ali zasto menjati sebe, svoju narav? Samo mi to nije jasno? Svako ima svoj karakter, bio on savrsen ili sa nedostacima, i ti ne bi nikako, i ni zbog koga trebao da se menjas(osim u slucaju ako bas, bas preterujes stalno, i ako se sam sebi ne svidjas).Niko nije savrsen, svi imamo mane, i ako devojci to smeta, onda te ne zasuzuje. Jer mane su ono sto bi nas partner trebao zavoleti, posto su i one deo nas...
Ne znam stvarno sta bih ti rekla, izgleda da je previse ponosna da bi presla preko svega toga, ali ako ti je stalo do nje, pozovi je, batali poruke, i lepo sve objasni, ali postavi neke uslove i reci sta te vredja/kako ne bi zeleo da se ponasa prema tebi. Ja mislim da su u vezi i braku najvazniji razumevanje i poverenje, i uvek kada sam imala problema u vezi rekla sam decku sta mi smeta otvoreno, i on meni, i uvek smo uspesno resavali nesuglasice.
Izvini ako je dug post ali i ti si napisao roman, pa smo kvit

I ja isto mislim da ne treba da se menjas...eto da ti bude lakse i ja sam uzasno impulsivna pa reagujem kao ti kad se "zakacim" sa muzem,ali to ne znaci da treba odmah da se razvodimo...moje licno misljenje je da tvoja bivsa devojka nije emotivno sazrela.Bez ljutis ako to shvatis kao uvredu,samo pisem sta ja mislim.......malo je sebicno traziti od nekoga da te nikad ne rasplace.To mi je malo detinjasto i nezrelo...opet sebe uzimam za primer...nekad moze da me rasplace i najmanja sitnica.
E sad...ne mislim da si je povredjivao kao njen bivsi,tako sam shvatila iz tvog posta,pa da opet prolazi kroz isto.Onda bi njeno ponasanje prema tebi opravdala...Ne znam koji su razlozi sto je raskinula sa tim deckom i kako je on nju povredjivao ali ja mislim da ona njega nije jos prebolela....tj da nije prebolela to sto joj se desilo sa njim.Opet ti sve pisem iz licnog iskustva...po njenom ponasanju mislim da ona ne zeli da bude sa tobom vise,pa samim tim mislim da ne treba uopste da je zoves.Ako si vec pokusao da joj objasnis neke stvari,a ona ti kaze da su se njena osecanja promenila prema tebi...to da se ogradjuje recenicom "obecao si da me neces nikad rasplakati..." je za mene samo izgovor....ne znam sta drugo da ti kazem.Da sam na tvom mestu ja ne bi pokusala nista da vidim da li ce se ona javiti uopste.Moguce je da i njoj imponuje to sto je ti molis i juris pa se igra sad sa tobom...zna da te ima kao nesto sigurno.....
Izvini ako sam bila pomalo gruba,ali eto ne volim da uvijam nista u "ukrasni papir"....ako si onakav kako si se opisao zasluzujes mnogo bolju devojku....mislim zreliju devojku.A i mi koji smo ti odgovorili ocigledno mislimo isto...

Hvala na savetima, cak bi mi bilo zadovoljstvo da mi date jos par saveta. I naravno sto duze pisite, nema nikakvih problema ni sa tim. Znam da citam srpski

Nemam problema sa time sto bi me vrtela oko prsta, ili cuvala kao nesto sigurno.

Ima ona mnogo drugih vrlina koje nadmasuju mozda par nekih mana.

A i ja da sam tako dobar kao sto me opisujete, ne bi mi 90% devojaka neodgovorale.
Nisam ni bas tako korektnan. Mnoge stvari mi smetaju:
ako je devojka pušac, ako je lenja, mamina maza kojoj roditelji drže stranu celoga života, ako nije odgovorna, plemenita, ako ne voli životinje (uh ovo mi je mnogo, mnogo bitno) narocito pse. Ako je neduhovita (interesantno kako samo vi devojke tražite da vas neko nasmeje. A šta je sa nama? Pa i mi trazimo nekoga ko moze da nas nasmeje). Ako je pametna, nacitana, ako sa njom mogu da pricam o bilo kojoj temi i onih ostalih 12 sati koji se ne provode u krevetu.
Ako primecuje nacin na koji se ophodim prema njoj, ako ne gleda u druge momke, pa makar to bilo i slucajno mahinalno. Koliko sam samo puta imao ovakvih neprijanih situacija (ne sa njom) da prodje neki stvarno lep i zgodan momak, i moja devojka pogleda u njega na par trenutaka, pa onda spusti pogled i zamisli se. Ja znam da ona nece otrcati u njegov zagrljaj, ali to je tako neprimereno sa njene strane prema meni, ma bilo i nenamerno. Ako si sa nekim postuj ga.
Drugo ona je svesna finansijskog stanja u kome zivimo svi mi, i nikada mi nije trazila nesto sto bi me dovelo u finansijsku nepriliku. Sad cete vi devojke da kazete da sam skrtica ili stipsa, ali nije tako. Dok sam bio u inostranstvu, nije trazila da joj saljem poruke tih dana, jer je jedna poruka bila oko 30 dinara. Vec samo da je cimam. Kad sam hteo da joj kupim minjduse odbila je i rekla da joj mogu samo cvet kupiti, jer ce mi trebati para za autobusku kartu do Roterdama.
A mindjuse je dobila - ali stvar je bio u tome sto je shvatila situaciju u kojoj se nalazim i u kojoj se svi nalazimo i stavila mi do znanja da nije stvar u poklonu, vec u pažnji.
Ona me je cekala cele noci budna kad sam autobusom došao u 5 ujutru.
Pravila mi tišinu dok sam spavao (i ovakvihi problema sam imao ranije, gde devojka ne shvata da poštuje san svog momka).
Svidja mi se sto ne zapostavlja svoje obaveze, sto je dobar student, sto voli malu decu (ne znam da li se vaš materinski instinkt nekada budi kasnije, ali znam puno devojaka, koje mala deca apsolutno ne interesuju, ili nikakvu toplinu niti naklonost ne osecaju prema malim bebama).
Ona kao i ja ne zeli da zivi u Srbiji, i posla bi samnom kada bi ja nastavio studije na strani. Cak bi njen fakultet mogao da se nostrifikuje, odnosno mogla bi radi sa njenom diplomom u EU.
Znam puno devojaka koje bi jednostavno rekle: "Ja ne mogu da zivim u Svedskoj, tamo nikoga ne znam, tamo su ljudi hladni, klima hladna, mentalitet mi ne odgovara. Ovde su svi koje znam, zelim da zivim u Srbiji"

Kao sto vidite nisam ja bas tako savrsen. I mnogo opravdanih ili neopravdanih mana nalazim danasnjim devojkama.

Tako da je ona prva na koju sam naisao (uh sad ispade kao da sam sa 10 bio) a da mi odgovara po nekim kljucnim stvarima. Mislim da zbog toga i vredi zrtvovati se za nju, i ja definitivno imam nameru da sve sto se njoj ne svidja kod mene promenim. Pa makar bilo to i po cenu da to vise ne budem ja. Nije mi bitno.

Ali ne znam kako vise da zadobijem njeno poverenje

Citat:

A sto tako?Zasto tako potcenjujes sebe?Ona treba da te prihvati takav kakav si....mozes samo promeniti navike,ali karakter,koliko god se trudio,ne mozes nikada da promenis.Sve i da potisnes to u sebi,jednog dana ces da puknes i ponovo ce biti da si ovakav ili onakav.Nemoj pogresno da me shvatis...ja bi volela da se pomirite ali mora i ona malo da se onda promeni....ako joj je stalo do tebe.Ljubav traje ako postoji kompromis i razumevanje...ako toga nema dzabe je ono sto osecas.
Pozovi je da se vidite i pokusaj jos jednom...ali budi spreman na razocarenje,za svaki slucaj...pronadjite neko zajednicko resenje za vase nesuglasice i dobro razmislite da li mozete da ih prevazidjete u buduce.Da bi ste uspeli da odrzite vezu morate oboje da pretrpite nekad nesto sto vam se ne dopada od strane onog drugog....takav je zivot.Sve je savrseno samo u spanskim serijama i bajkama....salim se sad malo.
Zelim ti sve najbolje i nadam se da cete pronaci neko resenje za vas dvoje.Javi sta je bilo....da se radujemo sa tobom!!!!

A pa cekaj gde ode sad, nista jos nismo resili. Ja ceo dan cekam da mi neko od vas devojaka odgovori.

Citat:

Mislim da nisi u pravu. Volja cini cuda. Ljudi promenise sredinu pa sa godinama postase bukvalno karakteristicni primerak neke druge nacije, a kamo li ja moj karakter.
Ja sam jaka osoba, i kad nesto resim, ne odustajem.
Ajde jedan banalan primer: izbaci me sa prvog časa i zapise profesor kod koga se polaže po par godina ispit (najtezi ispit od svih). I ja se zainatim i od toga dana pa do narednih 6 meseci SVAKOG BOZIJEG DANA sam spremao ispit. I nedeljom! Prvi u generaciji sam ga polozio, nije mogo da me obori, pa ne znam sta. Samo mi je zakinuo sa 10 ili 9 na 8 to je sve.
E sad ispit i karakter su dve razlicite stvari, slazem se.
Ali mislim da mogu promenim ono sto joj smeta, i mislim da mi to nece predstavljati problem kasnije. Ona je vredna toga.

E sad hvala vam na iskrenim recima i savetima.

Nego da predjemo mi na drugi deo - kako da je provratim

Plasim se da ako je budem zvao, nece hteti da se vidimo, jer je ravnodusna.
Da li mozda da budem pokvaren, i nabavim neku malu kucu (voli pse) pa da je zovem neobavezno na kafu recimo? I da je tom prilikom ne davim sa time da hocu da opet budemo zajedno.
Sad znam da cete reci da sam baraba i pokvaren, i verovatno ste i u pravu.

...Izvini, ali mislim da je Sanja u pravu- ne mozes se veruj mi totalno promeniti...ono sto si ti , duboko u sebi, ostaces veruj mi...Mozda ti se ucini da si se promenio, ali to ce biti samo privid, i iz iskustva ti kazem, mozes se samo kasnije gusiti u tome!
Voli li te ona? Izvini, ali ne verujem... Mozda te postuje, drag si joj, ali najgore je biti sa nekim ko te ne voli. To nije vredno tvoje zrtve ...
Ne znam stvarno, jer ti si i dalje uporan da je opet imas...iako je ravnodusna...mozda je ona za tebe prava, a da li si ti za nju? Isto tako, jako bi bilo i po nju tesko da bude sa nekim ko je voli, a ona ravnodusna...
Preispitaj se jos jednom, mislim i da si jako mlad, veruj mi, svaki dan koji dolazi je drugaciji...godine donose takva iznenadjenja, strpi se malo!
Ukoliko ipak posle svega zelis da je vidis... ne znam...probaj!

Hvala na iskrenom savetu. Ali... mislim da cu se zadovoljiti i time da me mozda jedan period ne bude volela. Mozda nekada promeni osecanja. Mozda.

Budi malo konkretnija?

Kako da "probam". Sta da uradim?

Hvala Vam na savetima još jednom drage dame.
Izvinjavam se što mi je ovoliko trebalo da Vam odgovorim, jednostavno sam zaboravio na ovu temu.

Nismo se pomirili, odbila je da se vidimo i to je to.

Nisam nisakim bio u medjuvremenu, niti imam namere.

Posao mi je malo olakšao sve ove mesece, i skrenuo misli sa nje.

Mislim da je još uvek volim, ali šta ćeš kao što reče jedna od Vas - pravi/a je onaj koji i tebe voli i ti njega voliš.


Možda sam ja ipak kriv za sve, obzirom da sam možda nezreo, i neiskusan.
Iako imam 26 godina, ovo mi je tek druga veza. A nijedna od te dve nije potrajala više od 6 meseci.
Tako da je jedan od razloga što nismo više zajedno, možda to što sam usled svoga neiskustva, previše je pritiskao.

Inače ja imam jedan drugi problem, koji mislim da je imao uticaja i u ovoj vezi - imam oca koji je notorni alkoholičar, koji je upropastio porodicu, koji je tuko moju majku nekoliko puta, na kraju je zbog njega i preminula. Moje prve sećanje koje imam iz svog života, je kako mi otac tuče trudnu majku.
On nikada mojoj majci nije pomagao ništa apsolutno. Mi deca smo bili strašno bolešljivi kao mali, svaka dva, tri meseca bronhitisi i upale pluća i tako stalno. Sve je to moja majka vodila kod lekara pešice, po 10 inekcija, 10 dana redovno. Inače moj otac nikad nije kupio auto, niti je položio vozački.
Moj otac nijednom nas nije odveo kod lekara, nijednom na roditeljski otišo, nijednom skuvao ručak, nijednom oprao sudove, nijednom prostro' veš i desetine drugih stvari.

Mislim da zbog ovakvog traumatizovanog detinjstva, ja danas imam problem u vezama - jer se imam neku patološku potrebu da budem sušta suprotnost moga oca. I mislim da preterujem u tome.
Možda je to i moja bivša osetila, i očigledno joj je to smetalo.