Balaševićevi stihovi i citati

Veliki sam Balaševićev fan i mislim da ima izvanredne tekstove. Koji su vasi omiljeni?

‎...naposletku ti si navek znala da sam svirac, da je nebo moja livada , da me moze oduvati najmanji nemirac , da cu na po reci stati, da se necu osvrtati.. nikada..

A ti, mila...samo baneš u snove s nekog puta dalekog...I tad se zbunim...tad se potpuno sludim...jer...na javi sam te ljubio strepeći da ne probudim nekog...a u snovima te ljubim strepeći da sebe ne probudim...

To je jedina fotografija na kojoj smo zajedno. I zato sam je uramio još onda, da je čuvam. Iz nekih važnih razloga ne mogu je okačiti, a iz nekih malih ne mogu se otkačiti i iscepkati je na sitne komadiće. I tako je tu, u ladici. Ni tamo ni tamo vamo

.Bila je tužna i rašminkana,ali mene nije moglo prevariti to što je izgledala kao polovni anđeo...Znao sam da nema polovnih anđela...Ima ih samo umornih.

...i neka mi to ne uzme nebo za zlo, al' ti si jedino cemu se molim...

Digni tu lepu glavu , pogledaj me bar
u suzici sto blista
cuda se trista vide.
Tvoja je sreca samo tvoja stvar
al zato tvoja tuga , to je vec prica druga
to na moj racu ide.......

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje uz moje vene puze stud
nedostajes mi ti, kakva si bila nedostajem i ja,
onako lud
ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam sto bi nas postedelo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije vredelo....

Jos jedan utorak, ne
to ne mogu da podnesem
taj dan je baksuzan
zar nije dosta sto je jesen
utorke mrzim i tacka.

O, daj okreni
taj ringispil u mojoj glavi.
to ne zna niko, samo ti

Bez tebe drveni
konjici tuzno stoje
dodji, iz plave boce se pojavi,
bar jednu zelju ispuni
i dodaj svetu malo boje,
cudo moje

Kad potrazim
Put u srediste sebe
Staze bivaju tesnje i tesnje
I skrijem se
U zaklon tvog uha kao mindjuse
Od duple tresnje
Al' uspevam
Da jos jednom odolim da prosapucem
Da te nocas ruski volim
Sta su reci,
Kremen sto se izlize kad-tad.

Mozda i nisam neki biser, ali sam barem svoj reziser, sam za sebe smisljam zaplete i kraj koristeci uglavnom laku tehniku Slow Motion...

"Napiši mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li ću umeti.

Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni
staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad
zažmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reči, ne znam...

Napiši mi pesmu, molila je, i nisam znao da li ću umeti.
Voleo sam je tako lako, i tako sam teško to znao da pokažem.

I onda, odjednom, na rasporedu mladeža na njenim ledjima,
kao tajnu mapu,
pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna..."

Prave si boje dodala na taj portret zivota mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
A crnu nisi stedela,
ali bez nje bi bela jos izbledela -
bez crne bela ne bi vredela.

Ko nije drvo razumeo prvo pa onda sadio,taj nije nista uradio...i shvatice tek tad da ne zna sta je hlad''.

Jednom je prošla kraj mene,
sa tipom kog sam znao, taman da se javim.
Skrila je pogled na vreme,
al' sasvim dovoljno za žur u mojoj glavi.

Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom,
i sve što već sleduje...
Neka, lutko, u redu je...

Dobio sam već nekih nagrada u životu. Manje, doduše, no što sam zaslužio, a opet više no što mi je potrebno... One najvrednije se, dakako, ne mogu opipati, a kamoli okačiti na zid... Neke od njih su me obradovale, neke obrukale, ali malo koja uspela da me izenadi..

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

I neka mi to ne uzme nebo za zlo, al' ti si jedino čemu se molim !!

"..i čekao bih samo nju,nijednu drugu..."