Mamin sin...

Da li jos neko ima problema sa tim da joj je decko,muz,partner mamin "mali" sin?
Ako da,jeste li pricali o tome sa njim? I kako?

Kod mene nije bas grozno stanje,ali izuzetno nervira ("Ljubi ga majka" ...
Pogotovo kad svako vece mora da joj se javi i ono sto mu je u glavi radije podeli sa majkom nego sa mnom Iako ga vise puta pitam i kazem mu da mi kaze o cemu razmislja,on samo odgovori "Hocu Ljubavi,pricacemo,samo da zavrsim..."
Ne znam kako je kod vas,ali mene iznervira takvo ponasanje,pogotovo ako se to stalno desava.
Zivimo dosta daleko od njegovih,moze se reci na drugoj starni planete,ali ipak se mora javiti mami i da joj napise svaki dan sta se desilo i o cemu razmislja,sta planira da radi itd.
Ni ne znam kako da to sve opisem.

Eh,...Ja mislim da ipak ne treba biti ljubomoran na odnos izmedju mame i njene dece(sina ili cerki)...I da treba ipak razmisljati i o drugim stvarima...Prosto zato sto, ako je to tako, onda , tesko da moze nesto na silu da se izmeni....I ja sam udata, u braku sam 20 godina i stvarno me bas briga koliko ce cesto moj muz da prica sa svojom mamom...To je njihov odnos i ja to postujem...A sto se tice privlacenja paznje, ima stvarno dobar nacin, a to je da se ti okrenes sebi i svojim zanimanjima i poslovima i da prestanes da ga ispitkujes....Na kraju krajeva, da budem skroz iskrena, mene bas i briga o cemu on razmislja, odrastao je, punoletan, zdrav , a to je najbitnije....Ako bude hteo da mi se poveri, poverice se, a ako nece, i to je u redu...Mislim, mnogo ces se lepse osecati, ako prosto budes prestala o tome da brines, Zelim ti puno strpljenja i mudrosti!

U potpunosti te razumijem grngirl...I meni je jednako..Mnogo lijepih trenutaka koje imamo prekinu se upravo zato sto njegovi mamica i tatica zovu da vide sta ima,kakav mu je dan i sl. Mene to jako boli..imam osjecaj kao da u tom momentu nista drugo vazno nije..pa cak mu ni ja tad nista ne predstavlja..Ukoliko vidi da oni nisu zvali njega onda se sav uzvrti po kuci i ceka priliku da ja odem do kuhinje ili toaleta da ona moze na "na miru" razgovarati..Strasno je to sto njegoc´vi roditelji zive 20 minuta dalje od nas a moji 400 km pa ni ja ne zovem par puta dnevno i dajem izvjestaje..Ne znam,neka mi netko da savjet neki..Ne zelim kvariti njihov odnos ali oni na taj nacin kvare odnos mene i muza..Uvijek sam mu ja poslje njih,uvijek prvo s njima odlucuje o svemu,uvijek su oni ti koji sve znaj ponekad cak dok je na poslu prvo se javi njima pa zatim meni... Svaki slobodan dan on bi do njih isao..U godinu i pol dana nigdje navece me izveo nije,ni na jednu veceru,pice ili muziku..Ali samo jedanput smo otisli njegovoj rodici i muzu njenom u goste..da bi drugi dan otisli do svekrve..ona je sva bijesna (u suzama skoro) vikala kako mi imamo srama prvo otici tom paru pa tek onda njoj??????? NE SHVACAAAAAM JEEEEE

Staklena draga moja...nemoj se nervirati.Sedi lepo I porazgovaraj sa njim...Kazi mu da ste vas dvoje sada oni koji odlucuju o vasim stvarima(da se tako izrazim)....Mislim da se njegova mama nije jos navikla da on ima svoj zivot I osobu as kojom ce odlucivati o nekim stvarima...Ali je vecina mama takva...ti tu ne mozes nista na silu promeniti.Samo ces ispasti babaroga...tu on mora odigrati pametno I smireno.Pokusaj porazgovarati sa njim smireno...vidi kako ce reagovati.Kazi mu da nemas nista protiv odlazenja I telefoniranja ali da bi volela da se prvo vas dvoje organizujete pa onda svi ostali...

Koliko sam shvatila, vi ste svi u gradu u kom niste inace rodjeni? Pretpostavljam da su dugo vremena bili upuceni samo jedni na druge i da su se vezali mozda vise nego druge porodice. Razumem da ti nije lako, ali moras razgovarati s njim. Sa njegovom mamom nemoj ni da pokusavas da razgovaras o tome, samo ce te napasti kako joj otimas sina I ne ocekuj sve rezultate odmah
kod mene je ponekad obrnuta situacija, ja moram podsetiti muza da ih zove ili da ode do njih kazem ponekad, on je uglavnom pazljiv, ali eto...

E, Staklena, ja bih ti predlozila jos jedan dobar metod za sredjivanje tvoje situacije...Da prosto probas ti da se uguravas kod svekrve, da je zivkas, da je, toboz, pitas za savet, da podrzis muza da se cuje sa njom, da ides kod nje u posetu isto kao i ona kod tebe...Jel ona tebi upada kad hoce - molim lepo, odmah uzvratis i sve lepo i kulturno, samo ides i dosadjujes, pa da vidis ko je jaci u nadmetanju...Klin se klinom izbija....Ako su tvoj muz i njegovi bas tako povezani, a ti ga spopadnes da ga pitas sto su toliko bliski, samo ce zauzeti odbrambeni stav i onda ce to raditi krisom i kako god ume...Svaki dan im nailazi , pa pitaj jel nesto treba, pa sve mislim da ce onda malo shvatiti...A mozes i da pitas muza da negde izadjete, pozovi ti njega, pa mu organizuj nesto bas zanimljivo, moras malo da budes diplomata...Za sve moras da se boris u zivotu...I ja sam imala slicnu situaciju jaaako davno i resila sam sve tako da sam prosto ignorisala sve te razgovore i odlucivanja (njihova)...a onda im je valjda dosadilo sto se ja ne nerviram i sve se lepo namestilo

Joooj Zeka hvala ti puno na savjetu ali vjeruj tako je na pocetku naseg braka i bilo...ja sam iz straha od njih i ljubavi prema muzu pristajala na sve...mislila da mozda na taj nacin shvate da ga nisam ja oduzela,..Medjutim njima je to svejedno..preko mrtvaca ba presli samo svoje da ostvare...Njihovo ponasanje je kao u male djece,,nema dogovora ili kompromisa..ili je po njihovom ili nikako..i moj muz je na to naucio i zna da ako sta promjeni da ce ga "otpisati" kako on to kaze...Sinoc smo do pol 4 ujutro razgovarali i sve on shvaca ali iz straha da njih ne izgubi ne zeli ugoditi ni sebi ni meni...Sto je najgore prije dva dana odlucio je da ih ne posjeti zato sto je imao visok tlak taj dan,pije lijekove i jos je raduo nocnu...mrtvac je bio doslovno a meni je obecao da cemo izaci..Prvi put da ne bi kao ovijek mene odbio a otisao njima...rekao im je da nece doci...Izbio ja kaos..oni smu njemu rekli u redu je sine,,,a otisli se zaovi pojadati se na mene..Zato je ona juce dosla do nas...izvrijedjala nas na sve moguce nacine...dans smo je zvali da to rijesimo da se prestane ljutiti i napravila je isto...SVADJU!! Ta zasto mi ne idemo do njih..zasto ona ne sudjeluje u nasem zivotu i sta´ja znam vec ne...Sad smo nas dvoje kao krivi za sve...mjenjamo obicaje i tako to,,,nije istina...nemamo svoje privatnosti i hvala dragom Bogu da joj je muz danas vratio i obranio me jer da nije,,,sad bi vec bila na putu.... Vise sama ne znam kako da na normalan nacin zivim i kako da objasnimo da je on i dalje "mamin sin" ali je i muz,prijatelj,sutra mozda otac mog djeteta i da nije ono malo slobodnog vremena koje ima samo za njih stvoreno

Joj bas je situacija nezahvalna, mogu da zamislim kako ti je, ne zelim da budem pesimista, ali jednom sam se i ja borila i digla ruke, jer jednostavno on nije bio dovoljno uz mene, sve sam morala sama, kako ja volim da kazem slikovito, kad jedan sam gura kamen uz brdo pre ili kasnije ce izgubiti snagu i kamen ode u ambis..

Draga moja,
iskrena da budem,ja sam imala slicnu situaciju ranije (kazem slicnu,tvoja je
bas bas teska),i sve mi je to poznato. Ruku na srce,moja svekrva nije bas toliko
bila nesnosna i uzasna,ali priblizno
I da ti kazem,ja sam uvidela da ne mogu to promeniti,da ce moj dragi uvek prvo
mamu zvati,otkriti joj planove,reci sta smo danas jeli,itd itd itd...
I evo nakon par godina braka,sta imam da ti kazem?
E pa,moj dragi se cuje sa mamom samo kada mora
Jednostavno,gurnuo je mene,i moram ja sa njom sto puta dnevno
da se cujem Dalje, pojma nema sta smo danas jeli,o planovima
da i ne pricam! Naravno da joj krivo sto je sin ne zove ko ranije,
ali sta ja tu mogu?!
Jednostavno draga,prihvati to tako,dok je normalno,nadam se
da ce se vremenom promeniti,kada shvati sta u tebi ima.
Nemoj mnogo da mu kukas...izdrzi ako se izdrzati moze!
Ne moze to trajati vecno,bar se nadam...
Veruj mi,i ne pita me sta mu rade mama i tata...

Problem treba resavati u startu jer kod nekoga se sa vremenom popravi situacija a kod nekoga ostane tako ceo zivot gde ces ti ispastati i biti nesrecna......on kao tvoj suprug treba da se odluci ko mu je sada prioritet u zivotu.....roditelj se treba postovati ali on sada ima svoju porodicu sa kojom gradi buducnost.....ja sam 5 godina trpela takve stvari i cutala na svoju stetu i onda sam postavila uslov i da sam izabere ili sam mu ja i deca prioritet ili mama.....ali u tih 5 godina me je kostalo mog zdravlja i psihe......i onda sam pukla i sve rekla jer sam bila spremna poceti sa decom samostalan zivot ispocetka......posto on je retko zbog posla bio kuci nije ni shvatao ozbiljnost situacije i mog stanja dok nisam progovorila......sada svako zivi za sebe,posecujemo se ali nema vise mesanja u nas zivot......

Bravo tini, tako i treba. Meni je sad vrlo nezgodno. Ne znam kako da se postvim. Znam jedno a to je da kako se god ja ponasala opet ce svekrva imati zamjerku, one uvijek neto nadju, trude se. Ako odgovorim nevaspitana sam a ako sutim dopustam da upravljaju. Kompletna nasa svadba je kako njoj odgovara, ni on se nista ne pita. Ja kad reagujem onda ja ne valjam jer su do tad kako tako funkcionirali...

Budi dosledna sebi od samog starta i odmah ako mozete na pocetku zivite sami nikako u zajednici.....to su za mene bolesne majke i posesivne i ja imam sina koji ce se ozeniti jednog dana.....moj savet ce im biti da zive sami i vode svoj zivot za sebe jer znam kako sam ja prosla

Sama si rekla kako god da se postavis ne valja....zato se postavi u svoju korist onako kako ti osecas i zelis da treba da bude bori se za sebe na vreme dok ne dodju deca

Zasto li su sve svekrve takve? Zar su zaboravile kako je biti snaha? Gdje li ce im dusa? :d

Moja svekrva nikada nije imala svoju svekrvu niti ju je upoznala jer je umrla mlada tako da nista ne razumije......jednostavno to je tako cast izuzecima jer ima i njih normalnih.....sve vise je ovih posesivnih i isfrustriranih koje uzivaju da budu sefovi i kontrolori tudjih zivota.....ali svako ima pravo na svoju slobodu i privatnost

Vecina ih je dozivjela isto i sad se postavlja pitanje zasto od zrtve postajes dželat? Zar se nesjecas kako je to? Koliko je tebe nerviralo? Mozda se nama svete za ono sto je njima rađeno. Ne kontam. :s

Bambina draga...u potpunosti te shvacam...na mom vjencanju je bila samo moja sestra i jedna prijateljica..ostale se nisu svidjale mom svekru pa je to moj muz shvatio kao razlog da ih ne pozovemo..Imali smo svadbu od 200 gostiju..od toga je mojih bilo 30..Mislim da ti je sve jasno...Kako su taj dan oni sve odlucivali tako se nastavilo i do dana danasnjeg Molim te pokusaj zauzeti svoj stav na pocetku jer ako popustis im sve a kasnije zelis nesto samostalno da odlucis shvatit ce to kao napad na njih,,ovako im das do znanja da nisi svaki put njihovog misljenja pa se nece neugodno iznenaditi..Ovo ti govorim kao prijateljica ma kao sestra...Jer voljela bih da je bar netko meni taj savjet mogao dati...

Negdje sam vidjela ovaj zanimljiv citat...mozda vam se svidi

Citat:

Treba u startu dati do znanja na kulturan nacin da ne mogu kontrolisati...Mene znaju doduse vec 5 god. Ja sam divna i krasna, inace ona fina, ljubazna, drustvena ali i veoma iskrena. Kazem kako jeste pa kud puklo da puklo.

Nesto sam listala po netu o maminim sinovima i google me doveo do ovog foruma...Mogu da kazem da je zaista zastrasujuce to sto pisete..
Ja imam decka vec skoro 3 godine, zivimo zajedno nekih 6 meseci...
On je mamin sin, naravno. I ja ne znam kako protiv toga...

Uvek se sa mnom prvo konsultuje oko svega, ali me izuzetno nervira to sto ga njegovi zovu 5 puta dnevno!! A ako oni njega ne zovu, zove on njih. To si razgovori od po minut "Sta ima kod vas? bla, bla..", ali me izuzetno zivcira, jer se ja sa svojima ne cujem jednom u par dana, i ne vidim potrebu da nekoga zivkas ceo dan.

Plus moram da dodam da su umrezeni porodicno(pricaju za dzabe) i da su mu kupili kodirani telefon, tako da on i da hoce da se iscupa iz toga, ne moze ili ne sme.

Mi smo studenti i jos uvek zavisimo od roditelja, ali me zanima kako ce sve to izgledati za par meseci kad diplomira...

Kad je u pitanju veza, nisam nesto mnogo to primecivala iako sam danonocno bila kod njih. Ali sad u braku... nemam problema sa tim da ima super odnos, samo sto me jako nervira sto ima taj sindrom "ja cu". Nemoj ti ja cu nacepati drva, nemoj ti ja cu srediti ovo, ja cu srediti ono... neke stvari koje su bas muske. Tako.ce se stvoriti navika da cu i ja morati da radim pored enormnih obaveza koje sada imam i neke stvari koje bas i ne bi trebalo. Zato, mame, ne stedite mnogo sinove, nije zdravo ni za njih ni za njihove buduce zene a mogu to da kazem jer i sama imam sina i necu dozvoliti da bude "mamin sin".