Datum unosa: Utorak 20.07.2010, 11:07, Naslov: Dnevne Zanimljivosti
Pevačica tinejdžerka zateže lice da bi delovala mlađe
Filipinska tinejdž pevačica Čeris Pempengko izjavila je da je spremna da se pojavi u TV emisiji "Glee" nakon što je primila "Botoks" i podvrgla se operaciji posle koje će izgledati "svežije pred kamerama", prenosi AP. Estetski hirurg Viki Belo rekla je da je 18-godišnja pevačica primila "Botoks" i podvrgla se 30-minutnoj operaciji zatezanja kože, kako bi njeno okruglasto lice delovalo uže. Čeris, čija je popularnost porasla nakon učešća u emisijama Elen Dedženeris i Opre Vinfri, rekla je da je veoma srećna zbog učešća u emisiji. "To je pravi blagoslov. Ponosna sam što sam Azijatkinja i Filipinka", kaže Čeris.
Mišković prodaje sve i napušta posao u Srbiji
Miroslav Mišković ne prodaje samo "Delta Maksi" već želi da belgijskoj kompaniji "Delez" proda što veći deo "Delta holdinga", nakon čega bi svoje poslovanje postepeno izmestio iz Srbije, saznaje "Blic" od izvora upoznatih sa tokom pregovora srpskog bogataša i Belgijanaca.Trgovinski gigant "Delez" zainteresovan je za "Delta Maksi", ali dugovanja domaćeg lanca dobavljačima će uticati na iznos koji bi mogao da dobije Mišković, tvrde naši izvori i ističu da je to sada "upravo stvar pregovora u koje Mišković želi da uključi celu kompaniju kako bi povećao vrednost celog posla".
- "Maksi", koji trenutno ima monopolski položaj na tržištu ne bi mogao da računa na taj položaj u budućnosti, ali činjenica je da bi "Delez" kupio najveći trgovinski lanac koji bi mogao mnogo bolje da proda za kratko vreme - tvrdi naš sagovornik upućen u pregovore oko prodaje najvećeg trgovinskog lanca u Srbiji. Trenutno na stolu su dve opcije - veći iznos Miškoviću, koji bi morao da namiri dugove prema dobavljačima i drugi po kome za daleko manji iznos "Delez" kupuje "Deltu", ali izmiruje obaveze prema dobavljačima. Zbog toga niko nije spreman da govori o konačnoj vrednosti posla, ali niko ne demantuje da je reč o stotinama miliona evra. Zbog toga što Mišković trenutno pokušava da vidi šta može da proda Belgijancima, važan je i sukob oko "Jugohemije" u kojoj vlasnički udeo ima i Milka Forcan, bivša potpredsednica kompanije. Upućeni tvrde da je sukob izbio upravo zato što Mišković želi da postigne što bolju cenu za "Delta holding" i nije spreman da deli kolač od prodaje. Na slučaju "Jugohemije" želi Forcanovoj da pokaže šta će se dogoditi ako bude polagala bilo kakva prava na udeo u "Delta Maksiju". Međutim, Forcanova je već najavila kontratužbu, što upućeni tvrde da je znak da nekadašnja najbliža Miškovićeva saradnica veruje u svoje dobre veze sa vrhom vlasti u Srbiji i da shodno tome veruje da će dobro proći u sukobu sa najbogatijim čovekom u Srbiji. U Vladi smatraju da je prodaja "Delta holdinga" dobra investicija. Napominju da će to značiti mnogo i za maloprodaju u Srbiji, što je daleko veća korist od samog novca koji će se sliti u srpski budžet od prodaje najvećeg trgovinskog lanca.
- Nije reč samo o 25.000 ljudi koje on zapošljava, reč je o trgovini, dobavljačima, ali i drugim lancima koji najavljuju da bi došli u Srbiju - kaže naš sagovornik iz Vlade Srbije koji insistira na anonimnosti. Imperija "Delta holding" nastala je pre skoro dve decenije u sobi hotela "Slavija" u Beogradu, kada je Miroslav Mišković osnovao uvozno-izvoznu firmu "Delta M". U početku bilo je zaposleno njih 11, da bi danas taj broj dostigao 24.000. Ključni momenat razvoja kompanije bilo je osnivanje "Delta banke", koja je čak imala i svoju filijalu u Moskvi. Uporedo sa razvojem banke kreće izgradnja poslovnog giganta bazirana na trgovini sportskom opremom. Mišković potom osniva osiguravajuće preduzeće, kreće u kupovinu preduzeća za proizvodnju bicikala, fabriku deterdženata, mineralnog đubriva, maloprodajni lanac trgovina, a kasnije će postati i ekskluzivni uvoznik i zastupnik proizvoda firmi "Fijat", "Lančija", "Alfa Romeo", "Nivea", "Mulineks", "Najki", "Eskada". Pravi finansijski uspon "Delta holdinga" nastao je u periodu posle petooktobarskih promena, kada se kompanija probija u sam vrh. Aktivno učestvuje i u privatizaciji "Pekabete", "Juhora", "Sunca", PZP "Beograd", "Autokomande", "Podunavlja", "Bazara", "Semena", "Obuće", poljoprivrednih dobara "Napredak", "Jedinstvo", "Sombor" i drugih firmi. U jednom trenutku u Vojvodini sa kupljenim ili zakupljenim zemljištem od oko 20.000 hektara, bio je na nivou najvećih velikoposednika. Pre šest godina prodao je "Delta banku" italijanskoj "Intezi", a ubrzo i osiguravajuću kuću. Danas je "Delta holding" najveća privatna kompanija i druga rangirana po prihodu od prometa u Srbiji. Prošle godine je, kako piše na sajtu holdinga, ostvaren prihod od prodaje od 2,5 milijardi evra što iznosi deset odsto godišnjeg bruto proizvoda Srbije. Planirani prihod od prodaje za ovu godinu je tri milijarde evra. "Delta holding" ima svoje članice u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji i zemljama Evropske unije.
U slučaju male sobe, agencija vraća deset odsto
Za razliku od Srbije, evropski propisi o putovanjima uspostavili su visoke standarde zaštite potrošača-turista, a agencije učinile odgovornim za manjkav odmor, fizičke povrede na putu i oštećenja imovine turista. To znači da odgovornost za kvalitet ugovorene usluge ne mogu da prebace na hotele ili prevoznike. U Srbiji se kada putujete u grupnom aranžmanu uglavnom potpisuju tipski ugovori u koje turista ne može da unese specijalne zahteve ili menja odredbe, iako u turističkoj inspekciji to savetuju. U EU, svi koji pružaju turističke usluge počeli su da sklapaju veoma precizne ugovore, kako bi se zaštitili od tužbi za nadoknadu štete, a to je opet doprinelo poboljšanju kvaliteta turističkih usluga u celini.
Evropske smernice ne propisuju tačan iznos naknade štete na koju turista ima pravo u pojedinoj situaciji, pa je u Nemačkoj taj problem rešen tako što je državni sud u Frankfurtu doneo tzv. Frankfurtsku listu. U njoj su navedene najčešće manjkavosti u izvršenju ugovora i procenat naknade od plaćene cene, koji je organizator putovanja dužan da isplati putniku. Lista je podeljena po grupama „smeštaj”, „ishrana”, „prevoz” i „ostalo”. Svaka grupa sadrži spisak nedostataka i naznačen procenat obeštećenja. Lista nije obavezujuća, ali je koriste mnoge države i znatno je uticala na kvalitet turističkih usluga. Ako, recimo, niste dobili hotel koji piše u ugovoru, piše za koliko procenata možete da tražite umanjenje cene aranžmana. Ova tabela je naterala nemačke turoperatore da sklapaju detaljne ugovore sa podizvođačima kojim se precizno navodi izvođenje svih vrsta usluga. U Srbiji stvari stoje drugačije. Turistička inspekcija ne može da natera agenciju da plati nadoknadu već samo može da posreduje između putnika i agencije ili da uputi putnika na privatnu tužbu. Brankica Bajat, načelnica turističke inspekcije, kaže za „Blic” da „po definiciji turističko putovanje jeste ugovorni odnos putnika i agencije i taj odnos čine program i opšti uslovi putovanja”. Na pitanje da li postoji mogućnost da putnik sklopi konkretan ugovor sa agencijom sa dodatnim zahtevima, ona odgovara potvrdno. Ukoliko putnik želi još nešto, na primer, da bude baš na prvom spratu, to se onda upisuje u ugovor i agencija je dužna da to ispuni. Ako su rekli da to mogu da ispune, onda i moraju - objašnjava Bajat. Ona, međutim, nije mogla da odgovori na pitanje da li bi u budućnosti moglo da bude formirano neko arbitražno telo za rešavanje sporova u turizmu kako bi oštećeni putnici što pre bili namireni. Bajat dodaje da je u ovoj oblasti pokušavamo da se uskladimo sa zakonodavstvom Evropske unije. Naš sistem je tako uređen da turistička agencija može da organizuje putovanje ako je pribavila licencu. Dakle, mora da bude registrovana za obavljanje ove delatnosti, da ima kadrove i poslovnicu, kao i polisu osiguranja. Ukoliko agencija ne ispuni ugovornu obavezu, najpre se putnik obraća agenciji, ako mogu da se dogovore, a zatim se ide dalje. Takav je sistem i mi pokušavamo da propise i zakone uskladimo sa evropskim zakonodavstvom - ističe Bajat.
FRANKFURTSKA LISTA
Lista nedostataka i procenta za koji se umanjuje cena aranžmana
Nedostatak - Procenat
Premala površina sobe 5-10
Nema balkona 5-10
Bez pogleda na more 5-10
Bez vlastitog kupatila 15-25
Bez vlastitog tuša 10
Bez klima-uređaja 10-20
Bez televizora 5
Preskroman nameštaj 5-15
Oštećenja 10-50
Mravi u sobi 10-50
Lekari bez granica
Slučaj kamera u lekarskim ordinacijama, koje su uklonjene pošto su novinari „dunuli u pištaljku”, nadzorne institucije reagovale, a direktor bolnice bez odugovlačenja ispravio grešku, pomogao je da se „snimi” jedan drugi, mnogo dublji problem. Kamere su u ordinacije dospele kako bi sačuvale skupo plaćenu medicinsku opremu koja je nestajala ili je neobično često zakazivala. Dešavalo se to, izgleda, zato što je ispravna oprema u državnoj bolnici kvarila privatni posao.
Zaštitniku građana je, naime, tokom kontrole ukazano da pojedini lekari, zaposleni u državnoj bolnici, bez zakonom predviđenog odobrenja godinama paralelno rade i u privatnim ordinacijama. Kad se tome doda i zakonska mogućnost poluprivatnog rada u „popodnevnim klinikama” državnih bolnica, čovek može samo da se zbuni. Sem ako je bolestan. Takav za zbunjenost obično nema vremena, već skuplja novac i plaća gde mu kažu da je bolje, ako treba na sva tri mesta (da se podsetimo, lečenje u državnoj bolnici plaća ceo radni vek, nemalim delom zarade koji mu se silom zakona odbija). Da li neko nezakonito (bez odobrenja) pored posla u državnoj bolnici leči i privatno, biće utvrđeno. Već je dve godine, međutim, otkako smo dobili „popodnevne klinike”, uprkos oštrim zamerkama koje su tu ideju pratile od samog početka. Ukazivalo se da se državne bolnice ne bi smele rentirati osoblju, da će zbog toga ispaštati pacijenti (i privatna praksa). Pitalo se mogu li nastavnici držati privatne časove u školi da bi decu učili dodatnim lekcijama? Sme li policajac posle radnog vremena u uniformi i u patrolnom automobilu naplaćivati kazne na ulici - deo njemu a deo državi? Mogu li sudije van radnog vremena u sudu, u svoje ime i za novac rešavati sporove koji ne ispunjavaju neki od uslova da o njima sude „u ime naroda”!? Ipak, u obolelom zdravstvu bile su potrebne promene, a popodnevne klinike nisu izmišljene u Srbiji već postoje još ponegde, pa su i u našem parlamentu dobile zeleno svetlo. Bilo bi dobro, zbog svih protivrečnosti i sumnji koje su sa sobom donele, da se rezultati njihovog rada objektivno „snime”, procene i objave. Samo ne kamerama, molim!
Saša Janković, zaštitnik građana
Ceo svet u krizi, letovanje sve skuplje
Cene turističkih aranžmana, uprkos tome što su plate sve manje i što je veliki broj ljudi ostao bez posla, kako u Srbiji, tako i u svetu, iste su kao i prošlih godina, negde su čak i više. Vlasnici turistički agencija prebacuju odgovornost na hotelijere, neki od njih, pak, izjavljuju kako su upravo na zahtev agencija čak snizili cene svojih ponuda, drugi smatraju da potrebe za pojeftinjenjem ni nema, snizili su ih navodno još prošle godine, a i kapaciteti su im puni… Ono što je definitivno jasno to je da je su kućni budžeti i nas i Evropljana sve tanji, da svi maksimalno štede tako što se odriču letovanja ili se barem odlučuju na jeftinije destinacije. Izgleda da turističke radnike to baš preterano i ne interesuje, što čudi, s obzirom na to da većina zemalja, atraktivnih kao turističke destinacije, beleži pad posećenosti u odnosu na prethodne godine.
Poluprazna letovališta
Podaci sa zvaničnog sajta statističkog zavoda Grčke pokazuju da je posećenost u Grčkoj prošle u odnosu na 2008. godinu pala za 20 odsto, a ove godine je u odnosu na prošlu povećana za 2,9 odsto, što znači da se nisu ni primakli onom broju posetilaca koji su imali pre dve godine. Hrvatska ove sezone u odnosu na prošlu takođe beleži pad turističkih poseta za oko 3,5 odsto, a podaci govore da će se taj trend u narednim mesecima nastaviti. Crnogorsko Ministarstvo turizma, tako, objavilo je pad broja dolazaka turista za 13 odsto u odnosu na prošlu godinu. U crnogorskoj vladi očekuju da će tu zemlju ove godine posetiti 1,1 milion turista, a da će ukupni prihod iznositi 620 miliona evra. Međutim, stanje na terenu i rezervacije pokazuju da će ova sezona za crnogorske hotelijere i ugostitelje biti najteža u poslednjih 20 godina. Kada se sve to sagleda, nejasno je kako i zašto nikome ne pada na pamet da snizi cene i omogući što većem broju ljudi da, na obostrano zadovoljstvo, odu na letovanje. Razlozi su, prema rečima naših sagovornika, višestruki, a treba ih tražiti pre svega u ekonomskom interesu agencija i hotelijera, ali i nespremnosti zemalja koje od turizma ubiraju prihode da se prilagode novonastaloj situaciji.
Ko je kriv
U domaćim turističkim agencijama, za cene koje su i dalje gotovo iste, “okrivljuju” hotelijere, koji, kako navode, u najvećoj meri određuju cenu turističkog aranžmana.
Cene su ovolike jer hotelski smeštaj nije pojeftinio, iako su hotelijeri bili pozvani da spuste cene. U Grčkoj ne samo da to nisu učinili, nego su ih negde čak i podigli, što se odnosi i na vanpasionske aranžmane. To je ludost. Verovatno su očekivali da sve rasprodaju, pa kada su videli da nema ni Engleza ni Nemaca, sada na silu pokušavaju da što više naplate – smatra Radisav Stanković, predsednik Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA. Direktor Instituta za tržišna ispitivanja Miloje Kanjevac, kojeg smo igrom slučaja zatekli na letovanju u Crnoj Gori, izjavio je za “Blic nedelje” da hotelijeri u ovoj državi nisu razmišljali na vreme, pa je pola kapaciteta neiskorišćeno. Koliko primećujem, kapaciteti u hotelima i privatnom smeštaju u Crnoj Gori uopšte nisu popunjeni. To pokazuje da nisu osluškivali tržište, odnosno šta treba da učine da bi privukli goste da dođu. Trebalo je da smanje cene i podignu kvalitet drugih usluga, međutim, to se nije dogodilo. Mislim da izdavaoci usluga nisu shvatili krizu i da se ne ponašaju u skladu s njom. Kao ekonomista smatram da je bi bilo mnogo bolje za njih da su stavili duplo manje cene, ali da makar imaju neki prihod – kaže Miloje Kanjevac.
Grci brinu
Međutim, među grčkih hotelijerima ima onih koji razmišljaju tržišno, pa im nije teško da prave razne popuste i da izlaze u susret željama agencija koliko god mogu. U naša dva hotela cene smo spustili za 15 do 20 odsto. Zato su nam kapaciteti i popunjeni. To smo učinili zbog ekonomske krize, pa smo dobili mnogo više gostiju kaže za naš list Džordžija iz hotela “Elen bič” na Krfu. Da su agencije tražile da se cene spuste i da im je veliki broj hotelijera izašao u susret, potvrđuju nam i u hotelu “Tropical” na Halkidikiju. Agencije su nam za ovu godinu tražile da spustimo cene za 15 odsto, jer u protivnom neće moći da nam plate, pa će raskinuti ugovor. Većina hotela u Haniotiju je spustila cene od deset do 15 odsto. Međutim, mi smo nedavno imali povećanje poreza, pa i naši poslovni partneri moraju da imaju razumevanja – kaže nam Sargiris iz hotela “Tropical”.
Gde je popust
S druge strane, građani Srbije ne vide tih 15 do 20 odsto sniženja.
Đorđe Šibalić iz agencije “Džoli travel” kaže da su cene aranžmana ostale iste kao i prošle godine i da su glavni razlog za to – inopartneri, odnosno vlasnici hotela u inostranstvu. Nismo mi ti koji odlučuju kolike će cene da budu. Očekivali smo da ove godine hoteli da izađu s jeftinijim ponudama, ali to se uglavnom nije dogodilo. U Grčkoj su, recimo, cene apartmana iste kao prošle godine. Ako gledamo njih, oni su prvi morali da spuste cene, ali oni to nisu uradili. Čak su hoteli u Grčkoj možda za 10 do 15 odsto skuplji nego prošle godine. Ali i u tom slučaju Grčka se najbolje prodaje, tako da se ova ekonomska kriza ne vidi mnogo. Prodaja je ista kao i prošle godine – kaže Šibalić. I Jelena Gajinov iz agencije “Travel hauz” kaže da cene nisu niže jer ih određuju hotelijeri. Kada je konkretno o njihovoj ponudi reč, pre svega za Tursku i Grčku, to su hoteli koji su uvek puni. Vrlo često su bukirani već u februaru i martu, i to su uglavnom isti ljudi godinama letuju u istim hotelima. Hoteli su, dodaje ona, verovatno pretpostavili da nema razloga da menjaju cene, pošto već godinama imaju istu tražnju. Kako objašnjava Goran Petković, državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, rezervacije koje se zakažu nedeljama ranije jedno su od objašnjenja za držanje starih cena. Zapadni hotelijeri i turistički radnici prodaju svoje kapacitete kroz neki rezervacioni sistem. U praksi je njihov kapacitet popunjen najmanje 70 odsto, i to nekoliko nedelja ili čak nekoliko meseci unapred. U takvim situacijama moguće je naplatiti prenoćište 20 ili 30 evra – dodaje Petković.
Turci pune kasu
To se najbolje vidi na primeru Turske, koja beleži stalni porast gostiju i time ohrabruje hotelijere da zadrže stare cene, pa čak i da ih povećaju. Zaposleni u hotelu “Argos” u Antaliji rekli su nam da su cene ostale iste kao i prethodnih godina. Sada je letnja sezona i dolazi nam mnogo gostiju sa svih strana. Cene su na nivou prošlogodišnjih, a spuštamo ih samo kada dođe zima, pošto je tada manje gostiju – poručuju iz ovog hotela. Turska je, prema podacima zavoda za statistiku te zemlje, od januara do maja ove godine imala porast broja turista u odnosu na isti period prošle godine za 10,14 odsto (osam miliona gostiju je došlo za prvih pet meseci).
Jeftiniji prevoz?
Osim što su se pojedini hotelijeri preračunali, a naše agencije ad hok strategijama pokušavaju da obezbede smeštaj, i na njemu dobro zarade, problem može da bude i transport. Po rečima Radisava Stankovića iz udruženja YUTA, problem je što ni tu nije došlo ni do pada cena. Međutim, Aleksandar Vučković iz “Argusa” navodi da su agencije ove godine u povoljnijem položaju jer su u mogućnosti da biraju avio-prevoznika, odnosno nisu više osuđeni na Jat, pa su uspeli i da smanje cene pojedinih aranžmana za Egipat i Tunis.
Može li drugačije
I cene vanpansionskih proizvoda i usluga u odnosu na prošlu godinu su uglavnom nepromenjene. Tome možda najbolje svedoči primer Grčke, u kojoj su uprkos političkim, ekonomskim i socijalnim potresima cene namirnica i drugih vanpansionskih artikala i dalje iste. Iako je PDV u zemlji u kojoj letuje 50 odsto naših turista povećan sa 18 na 21, odnosno sa deset na 11 odsto, povećanja cena nema. Generalna ocena turista koji su već bili u Grčkoj je da je, izuzev benzina, alkohola i cigareta, odnosno robe koja ne spada u pansionsku, sve isto kao i prošle, pa čak i pretprošle godine. Međutim, vredi pomenuti da cene ipak variraju od letovališta do letovališta. Tako, kafa u Pefkohoriju košta čak tri, a na Zakintosu 2,5 evra, iako je prosek na nivou prošlogodišnjeg i iznosi 1,5 evra. Sa druge strane, pivo, koje se ubraja u artikle koji su poskupeli, košta između tri i četiri evra, što je gotovo dva puta više nego prošle godine. Slična situacija je i u Turskoj i Bugarskoj.
Uporedne Cene aranžmana
Agencija grad 2009. 2010.
Kontiki Kušadas 165 169
Matiko Nesebar 130 110
Eurodžet Zakintos 349 379
Relaks Krf 199 186
Travel hauz Santorini 199 239
Travel hauz Mikonos 149 159
Big blu Kemer 564 550
Filip travel Krf 469 449
Napomena – korišćeni su podaci za iste hotele, istu kategoriju smeštaja i najskuplji period u sezoni (15.7-30.8)
Vanpansionska potrošnja
Artikal Grčka Turska Crna Gora Hrvatska
kafa 1,5 1-1,5 1-1,5 1,5-2,5
pivo 3-4 1,5-2,5 2-4,5 2-4
sok 2-3 2,5-3 1,5-2,5 3-4
sladoled 0,5-3 0,5-1 1-3 1,2
pica 2 1,5-4 2-4 3-7
giros 2-3 1,5 2 3,5
voda 0,5 0,5 0,5 0,5
Koliko smo teški
Dugo očekivani podaci Agencije za borbu protiv korupcije, o imovini i prihodima imenovanih lica, čitaj ministara, poslanika i gradonačelnika, konačno su dostupni javnosti. A javnost, čitaj građani, sa velikom znatiželjom, upinje se da zna koliko su ministri i poslanici teški. Naravno ne u kilogramima već u evrima, metrima kvadratnim, automobilima. I eto prilike da se palanački duh davnih vremena pusti iz boce. Živ je Lenjin, umro nije, dok je Srba i Srbije, pevala se pesma širom naše zemlje u vreme kolektivizacije i nacionalizacije. Biti bogat u Srbiji je relativna stvar. Biti nepristojno bogat, to je tek tema. Bogatstvo se u Srbiji i dalje ne prašta. Ako je čovek ortoped ili poljoprivredni inženjer, od njega se očekuje da bude ekonomski retardiran. Odakle mu pravo da zna kako se stiče novac. Pre nego što se kandiduje za javnu funkciju za primanja koja su daleko manja nego što su primanja vlasnika kafane ili trgovinske radnje, od javnog poslenika se očekuje da je živeo u garsonjeri ili još bolje u adaptiranoj garaži, da nikada ništa nije radio i zaradio i da je jedva sastavljao kraj sa krajem. Pa ako mu je imovinska karta ista kao što je i imovinska karta većine građana ove zemlje, onda je ili nesposoban ili nije prijavio svu imovinu ili nešto mulja. Ili je imovinu prebacio na decu, rođake ljubavnicu. Pa zar taj misli da smo sisali vesla, pa da verujemo da je dvadeset godina u politici, a da nije smotao neku lovu. Pa nemoguće je brati med, a ne lizati prste. Reč bogatstvo izvedena je od reči Bog. Ne smatram da je u Srbiji sramota biti bogat, pogotovo ako je bogatstvo plod vekovnog truda jedne porodice. Ako postoji sumnja da je neko na nezakonit način došao do imovine i ako neko o tome poseduje informacije, neka se obrati policiji i tužilaštvu. Ako bilo ko ima informacije da neko nije prijavio svu imovinu, ili da je dao lažne podatke o svom imovnom stanju, neka podnese prijavu. Za ovo krivično delo zakonodavac je predvideo vrlo stroge sankcije, a zabrana obavljanja javne delatnosti i konfiskacija protivzakonito stečene imovine predstavljaju samo neke od njih. Ali palanački duh i avet komunizma kažu da se u Srbiji bogatstvo ne prašta. Ovde ljudi očekuju da svi treba jedva da se snalaze za život. Pa kada su tako lepo rešili svoje egzistencijalne probleme, ajde malo da se oprobaju i u rešavanju državnih. Uostalom, zar je malo primera kroz istoriju, kako su najsiromašniji predstavnici našeg naroda izrasli u velikane kojima se i dan danas dičimo. Ako neko danas odskače od ustaljenog modela i formiranog klišea, taj ne zaslužuje pohvale, već prezir i kritike. Živeo drug Lenjin! Njegov duh još dugo će nas gušiti u čamotinji koju lažni moralisti propovedaju, moleći Boga da im da vlast na dva dana. Pa da nam oni pokažu kako se vlada!
Filipinska tinejdž pevačica Čeris Pempengko izjavila je da je spremna da se pojavi u TV emisiji "Glee" nakon što je primila "Botoks" i podvrgla se operaciji posle koje će izgledati "svežije pred kamerama", prenosi AP. Estetski hirurg Viki Belo rekla je da je 18-godišnja pevačica primila "Botoks" i podvrgla se 30-minutnoj operaciji zatezanja kože, kako bi njeno okruglasto lice delovalo uže. Čeris, čija je popularnost porasla nakon učešća u emisijama Elen Dedženeris i Opre Vinfri, rekla je da je veoma srećna zbog učešća u emisiji. "To je pravi blagoslov. Ponosna sam što sam Azijatkinja i Filipinka", kaže Čeris.
Mišković prodaje sve i napušta posao u Srbiji
Miroslav Mišković ne prodaje samo "Delta Maksi" već želi da belgijskoj kompaniji "Delez" proda što veći deo "Delta holdinga", nakon čega bi svoje poslovanje postepeno izmestio iz Srbije, saznaje "Blic" od izvora upoznatih sa tokom pregovora srpskog bogataša i Belgijanaca.Trgovinski gigant "Delez" zainteresovan je za "Delta Maksi", ali dugovanja domaćeg lanca dobavljačima će uticati na iznos koji bi mogao da dobije Mišković, tvrde naši izvori i ističu da je to sada "upravo stvar pregovora u koje Mišković želi da uključi celu kompaniju kako bi povećao vrednost celog posla".
- "Maksi", koji trenutno ima monopolski položaj na tržištu ne bi mogao da računa na taj položaj u budućnosti, ali činjenica je da bi "Delez" kupio najveći trgovinski lanac koji bi mogao mnogo bolje da proda za kratko vreme - tvrdi naš sagovornik upućen u pregovore oko prodaje najvećeg trgovinskog lanca u Srbiji. Trenutno na stolu su dve opcije - veći iznos Miškoviću, koji bi morao da namiri dugove prema dobavljačima i drugi po kome za daleko manji iznos "Delez" kupuje "Deltu", ali izmiruje obaveze prema dobavljačima. Zbog toga niko nije spreman da govori o konačnoj vrednosti posla, ali niko ne demantuje da je reč o stotinama miliona evra. Zbog toga što Mišković trenutno pokušava da vidi šta može da proda Belgijancima, važan je i sukob oko "Jugohemije" u kojoj vlasnički udeo ima i Milka Forcan, bivša potpredsednica kompanije. Upućeni tvrde da je sukob izbio upravo zato što Mišković želi da postigne što bolju cenu za "Delta holding" i nije spreman da deli kolač od prodaje. Na slučaju "Jugohemije" želi Forcanovoj da pokaže šta će se dogoditi ako bude polagala bilo kakva prava na udeo u "Delta Maksiju". Međutim, Forcanova je već najavila kontratužbu, što upućeni tvrde da je znak da nekadašnja najbliža Miškovićeva saradnica veruje u svoje dobre veze sa vrhom vlasti u Srbiji i da shodno tome veruje da će dobro proći u sukobu sa najbogatijim čovekom u Srbiji. U Vladi smatraju da je prodaja "Delta holdinga" dobra investicija. Napominju da će to značiti mnogo i za maloprodaju u Srbiji, što je daleko veća korist od samog novca koji će se sliti u srpski budžet od prodaje najvećeg trgovinskog lanca.
- Nije reč samo o 25.000 ljudi koje on zapošljava, reč je o trgovini, dobavljačima, ali i drugim lancima koji najavljuju da bi došli u Srbiju - kaže naš sagovornik iz Vlade Srbije koji insistira na anonimnosti. Imperija "Delta holding" nastala je pre skoro dve decenije u sobi hotela "Slavija" u Beogradu, kada je Miroslav Mišković osnovao uvozno-izvoznu firmu "Delta M". U početku bilo je zaposleno njih 11, da bi danas taj broj dostigao 24.000. Ključni momenat razvoja kompanije bilo je osnivanje "Delta banke", koja je čak imala i svoju filijalu u Moskvi. Uporedo sa razvojem banke kreće izgradnja poslovnog giganta bazirana na trgovini sportskom opremom. Mišković potom osniva osiguravajuće preduzeće, kreće u kupovinu preduzeća za proizvodnju bicikala, fabriku deterdženata, mineralnog đubriva, maloprodajni lanac trgovina, a kasnije će postati i ekskluzivni uvoznik i zastupnik proizvoda firmi "Fijat", "Lančija", "Alfa Romeo", "Nivea", "Mulineks", "Najki", "Eskada". Pravi finansijski uspon "Delta holdinga" nastao je u periodu posle petooktobarskih promena, kada se kompanija probija u sam vrh. Aktivno učestvuje i u privatizaciji "Pekabete", "Juhora", "Sunca", PZP "Beograd", "Autokomande", "Podunavlja", "Bazara", "Semena", "Obuće", poljoprivrednih dobara "Napredak", "Jedinstvo", "Sombor" i drugih firmi. U jednom trenutku u Vojvodini sa kupljenim ili zakupljenim zemljištem od oko 20.000 hektara, bio je na nivou najvećih velikoposednika. Pre šest godina prodao je "Delta banku" italijanskoj "Intezi", a ubrzo i osiguravajuću kuću. Danas je "Delta holding" najveća privatna kompanija i druga rangirana po prihodu od prometa u Srbiji. Prošle godine je, kako piše na sajtu holdinga, ostvaren prihod od prodaje od 2,5 milijardi evra što iznosi deset odsto godišnjeg bruto proizvoda Srbije. Planirani prihod od prodaje za ovu godinu je tri milijarde evra. "Delta holding" ima svoje članice u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji i zemljama Evropske unije.
U slučaju male sobe, agencija vraća deset odsto
Za razliku od Srbije, evropski propisi o putovanjima uspostavili su visoke standarde zaštite potrošača-turista, a agencije učinile odgovornim za manjkav odmor, fizičke povrede na putu i oštećenja imovine turista. To znači da odgovornost za kvalitet ugovorene usluge ne mogu da prebace na hotele ili prevoznike. U Srbiji se kada putujete u grupnom aranžmanu uglavnom potpisuju tipski ugovori u koje turista ne može da unese specijalne zahteve ili menja odredbe, iako u turističkoj inspekciji to savetuju. U EU, svi koji pružaju turističke usluge počeli su da sklapaju veoma precizne ugovore, kako bi se zaštitili od tužbi za nadoknadu štete, a to je opet doprinelo poboljšanju kvaliteta turističkih usluga u celini.
Evropske smernice ne propisuju tačan iznos naknade štete na koju turista ima pravo u pojedinoj situaciji, pa je u Nemačkoj taj problem rešen tako što je državni sud u Frankfurtu doneo tzv. Frankfurtsku listu. U njoj su navedene najčešće manjkavosti u izvršenju ugovora i procenat naknade od plaćene cene, koji je organizator putovanja dužan da isplati putniku. Lista je podeljena po grupama „smeštaj”, „ishrana”, „prevoz” i „ostalo”. Svaka grupa sadrži spisak nedostataka i naznačen procenat obeštećenja. Lista nije obavezujuća, ali je koriste mnoge države i znatno je uticala na kvalitet turističkih usluga. Ako, recimo, niste dobili hotel koji piše u ugovoru, piše za koliko procenata možete da tražite umanjenje cene aranžmana. Ova tabela je naterala nemačke turoperatore da sklapaju detaljne ugovore sa podizvođačima kojim se precizno navodi izvođenje svih vrsta usluga. U Srbiji stvari stoje drugačije. Turistička inspekcija ne može da natera agenciju da plati nadoknadu već samo može da posreduje između putnika i agencije ili da uputi putnika na privatnu tužbu. Brankica Bajat, načelnica turističke inspekcije, kaže za „Blic” da „po definiciji turističko putovanje jeste ugovorni odnos putnika i agencije i taj odnos čine program i opšti uslovi putovanja”. Na pitanje da li postoji mogućnost da putnik sklopi konkretan ugovor sa agencijom sa dodatnim zahtevima, ona odgovara potvrdno. Ukoliko putnik želi još nešto, na primer, da bude baš na prvom spratu, to se onda upisuje u ugovor i agencija je dužna da to ispuni. Ako su rekli da to mogu da ispune, onda i moraju - objašnjava Bajat. Ona, međutim, nije mogla da odgovori na pitanje da li bi u budućnosti moglo da bude formirano neko arbitražno telo za rešavanje sporova u turizmu kako bi oštećeni putnici što pre bili namireni. Bajat dodaje da je u ovoj oblasti pokušavamo da se uskladimo sa zakonodavstvom Evropske unije. Naš sistem je tako uređen da turistička agencija može da organizuje putovanje ako je pribavila licencu. Dakle, mora da bude registrovana za obavljanje ove delatnosti, da ima kadrove i poslovnicu, kao i polisu osiguranja. Ukoliko agencija ne ispuni ugovornu obavezu, najpre se putnik obraća agenciji, ako mogu da se dogovore, a zatim se ide dalje. Takav je sistem i mi pokušavamo da propise i zakone uskladimo sa evropskim zakonodavstvom - ističe Bajat.
FRANKFURTSKA LISTA
Lista nedostataka i procenta za koji se umanjuje cena aranžmana
Nedostatak - Procenat
Premala površina sobe 5-10
Nema balkona 5-10
Bez pogleda na more 5-10
Bez vlastitog kupatila 15-25
Bez vlastitog tuša 10
Bez klima-uređaja 10-20
Bez televizora 5
Preskroman nameštaj 5-15
Oštećenja 10-50
Mravi u sobi 10-50
Lekari bez granica
Slučaj kamera u lekarskim ordinacijama, koje su uklonjene pošto su novinari „dunuli u pištaljku”, nadzorne institucije reagovale, a direktor bolnice bez odugovlačenja ispravio grešku, pomogao je da se „snimi” jedan drugi, mnogo dublji problem. Kamere su u ordinacije dospele kako bi sačuvale skupo plaćenu medicinsku opremu koja je nestajala ili je neobično često zakazivala. Dešavalo se to, izgleda, zato što je ispravna oprema u državnoj bolnici kvarila privatni posao.
Zaštitniku građana je, naime, tokom kontrole ukazano da pojedini lekari, zaposleni u državnoj bolnici, bez zakonom predviđenog odobrenja godinama paralelno rade i u privatnim ordinacijama. Kad se tome doda i zakonska mogućnost poluprivatnog rada u „popodnevnim klinikama” državnih bolnica, čovek može samo da se zbuni. Sem ako je bolestan. Takav za zbunjenost obično nema vremena, već skuplja novac i plaća gde mu kažu da je bolje, ako treba na sva tri mesta (da se podsetimo, lečenje u državnoj bolnici plaća ceo radni vek, nemalim delom zarade koji mu se silom zakona odbija). Da li neko nezakonito (bez odobrenja) pored posla u državnoj bolnici leči i privatno, biće utvrđeno. Već je dve godine, međutim, otkako smo dobili „popodnevne klinike”, uprkos oštrim zamerkama koje su tu ideju pratile od samog početka. Ukazivalo se da se državne bolnice ne bi smele rentirati osoblju, da će zbog toga ispaštati pacijenti (i privatna praksa). Pitalo se mogu li nastavnici držati privatne časove u školi da bi decu učili dodatnim lekcijama? Sme li policajac posle radnog vremena u uniformi i u patrolnom automobilu naplaćivati kazne na ulici - deo njemu a deo državi? Mogu li sudije van radnog vremena u sudu, u svoje ime i za novac rešavati sporove koji ne ispunjavaju neki od uslova da o njima sude „u ime naroda”!? Ipak, u obolelom zdravstvu bile su potrebne promene, a popodnevne klinike nisu izmišljene u Srbiji već postoje još ponegde, pa su i u našem parlamentu dobile zeleno svetlo. Bilo bi dobro, zbog svih protivrečnosti i sumnji koje su sa sobom donele, da se rezultati njihovog rada objektivno „snime”, procene i objave. Samo ne kamerama, molim!
Saša Janković, zaštitnik građana
Ceo svet u krizi, letovanje sve skuplje
Cene turističkih aranžmana, uprkos tome što su plate sve manje i što je veliki broj ljudi ostao bez posla, kako u Srbiji, tako i u svetu, iste su kao i prošlih godina, negde su čak i više. Vlasnici turistički agencija prebacuju odgovornost na hotelijere, neki od njih, pak, izjavljuju kako su upravo na zahtev agencija čak snizili cene svojih ponuda, drugi smatraju da potrebe za pojeftinjenjem ni nema, snizili su ih navodno još prošle godine, a i kapaciteti su im puni… Ono što je definitivno jasno to je da je su kućni budžeti i nas i Evropljana sve tanji, da svi maksimalno štede tako što se odriču letovanja ili se barem odlučuju na jeftinije destinacije. Izgleda da turističke radnike to baš preterano i ne interesuje, što čudi, s obzirom na to da većina zemalja, atraktivnih kao turističke destinacije, beleži pad posećenosti u odnosu na prethodne godine.
Poluprazna letovališta
Podaci sa zvaničnog sajta statističkog zavoda Grčke pokazuju da je posećenost u Grčkoj prošle u odnosu na 2008. godinu pala za 20 odsto, a ove godine je u odnosu na prošlu povećana za 2,9 odsto, što znači da se nisu ni primakli onom broju posetilaca koji su imali pre dve godine. Hrvatska ove sezone u odnosu na prošlu takođe beleži pad turističkih poseta za oko 3,5 odsto, a podaci govore da će se taj trend u narednim mesecima nastaviti. Crnogorsko Ministarstvo turizma, tako, objavilo je pad broja dolazaka turista za 13 odsto u odnosu na prošlu godinu. U crnogorskoj vladi očekuju da će tu zemlju ove godine posetiti 1,1 milion turista, a da će ukupni prihod iznositi 620 miliona evra. Međutim, stanje na terenu i rezervacije pokazuju da će ova sezona za crnogorske hotelijere i ugostitelje biti najteža u poslednjih 20 godina. Kada se sve to sagleda, nejasno je kako i zašto nikome ne pada na pamet da snizi cene i omogući što većem broju ljudi da, na obostrano zadovoljstvo, odu na letovanje. Razlozi su, prema rečima naših sagovornika, višestruki, a treba ih tražiti pre svega u ekonomskom interesu agencija i hotelijera, ali i nespremnosti zemalja koje od turizma ubiraju prihode da se prilagode novonastaloj situaciji.
Ko je kriv
U domaćim turističkim agencijama, za cene koje su i dalje gotovo iste, “okrivljuju” hotelijere, koji, kako navode, u najvećoj meri određuju cenu turističkog aranžmana.
Cene su ovolike jer hotelski smeštaj nije pojeftinio, iako su hotelijeri bili pozvani da spuste cene. U Grčkoj ne samo da to nisu učinili, nego su ih negde čak i podigli, što se odnosi i na vanpasionske aranžmane. To je ludost. Verovatno su očekivali da sve rasprodaju, pa kada su videli da nema ni Engleza ni Nemaca, sada na silu pokušavaju da što više naplate – smatra Radisav Stanković, predsednik Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA. Direktor Instituta za tržišna ispitivanja Miloje Kanjevac, kojeg smo igrom slučaja zatekli na letovanju u Crnoj Gori, izjavio je za “Blic nedelje” da hotelijeri u ovoj državi nisu razmišljali na vreme, pa je pola kapaciteta neiskorišćeno. Koliko primećujem, kapaciteti u hotelima i privatnom smeštaju u Crnoj Gori uopšte nisu popunjeni. To pokazuje da nisu osluškivali tržište, odnosno šta treba da učine da bi privukli goste da dođu. Trebalo je da smanje cene i podignu kvalitet drugih usluga, međutim, to se nije dogodilo. Mislim da izdavaoci usluga nisu shvatili krizu i da se ne ponašaju u skladu s njom. Kao ekonomista smatram da je bi bilo mnogo bolje za njih da su stavili duplo manje cene, ali da makar imaju neki prihod – kaže Miloje Kanjevac.
Grci brinu
Međutim, među grčkih hotelijerima ima onih koji razmišljaju tržišno, pa im nije teško da prave razne popuste i da izlaze u susret željama agencija koliko god mogu. U naša dva hotela cene smo spustili za 15 do 20 odsto. Zato su nam kapaciteti i popunjeni. To smo učinili zbog ekonomske krize, pa smo dobili mnogo više gostiju kaže za naš list Džordžija iz hotela “Elen bič” na Krfu. Da su agencije tražile da se cene spuste i da im je veliki broj hotelijera izašao u susret, potvrđuju nam i u hotelu “Tropical” na Halkidikiju. Agencije su nam za ovu godinu tražile da spustimo cene za 15 odsto, jer u protivnom neće moći da nam plate, pa će raskinuti ugovor. Većina hotela u Haniotiju je spustila cene od deset do 15 odsto. Međutim, mi smo nedavno imali povećanje poreza, pa i naši poslovni partneri moraju da imaju razumevanja – kaže nam Sargiris iz hotela “Tropical”.
Gde je popust
S druge strane, građani Srbije ne vide tih 15 do 20 odsto sniženja.
Đorđe Šibalić iz agencije “Džoli travel” kaže da su cene aranžmana ostale iste kao i prošle godine i da su glavni razlog za to – inopartneri, odnosno vlasnici hotela u inostranstvu. Nismo mi ti koji odlučuju kolike će cene da budu. Očekivali smo da ove godine hoteli da izađu s jeftinijim ponudama, ali to se uglavnom nije dogodilo. U Grčkoj su, recimo, cene apartmana iste kao prošle godine. Ako gledamo njih, oni su prvi morali da spuste cene, ali oni to nisu uradili. Čak su hoteli u Grčkoj možda za 10 do 15 odsto skuplji nego prošle godine. Ali i u tom slučaju Grčka se najbolje prodaje, tako da se ova ekonomska kriza ne vidi mnogo. Prodaja je ista kao i prošle godine – kaže Šibalić. I Jelena Gajinov iz agencije “Travel hauz” kaže da cene nisu niže jer ih određuju hotelijeri. Kada je konkretno o njihovoj ponudi reč, pre svega za Tursku i Grčku, to su hoteli koji su uvek puni. Vrlo često su bukirani već u februaru i martu, i to su uglavnom isti ljudi godinama letuju u istim hotelima. Hoteli su, dodaje ona, verovatno pretpostavili da nema razloga da menjaju cene, pošto već godinama imaju istu tražnju. Kako objašnjava Goran Petković, državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, rezervacije koje se zakažu nedeljama ranije jedno su od objašnjenja za držanje starih cena. Zapadni hotelijeri i turistički radnici prodaju svoje kapacitete kroz neki rezervacioni sistem. U praksi je njihov kapacitet popunjen najmanje 70 odsto, i to nekoliko nedelja ili čak nekoliko meseci unapred. U takvim situacijama moguće je naplatiti prenoćište 20 ili 30 evra – dodaje Petković.
Turci pune kasu
To se najbolje vidi na primeru Turske, koja beleži stalni porast gostiju i time ohrabruje hotelijere da zadrže stare cene, pa čak i da ih povećaju. Zaposleni u hotelu “Argos” u Antaliji rekli su nam da su cene ostale iste kao i prethodnih godina. Sada je letnja sezona i dolazi nam mnogo gostiju sa svih strana. Cene su na nivou prošlogodišnjih, a spuštamo ih samo kada dođe zima, pošto je tada manje gostiju – poručuju iz ovog hotela. Turska je, prema podacima zavoda za statistiku te zemlje, od januara do maja ove godine imala porast broja turista u odnosu na isti period prošle godine za 10,14 odsto (osam miliona gostiju je došlo za prvih pet meseci).
Jeftiniji prevoz?
Osim što su se pojedini hotelijeri preračunali, a naše agencije ad hok strategijama pokušavaju da obezbede smeštaj, i na njemu dobro zarade, problem može da bude i transport. Po rečima Radisava Stankovića iz udruženja YUTA, problem je što ni tu nije došlo ni do pada cena. Međutim, Aleksandar Vučković iz “Argusa” navodi da su agencije ove godine u povoljnijem položaju jer su u mogućnosti da biraju avio-prevoznika, odnosno nisu više osuđeni na Jat, pa su uspeli i da smanje cene pojedinih aranžmana za Egipat i Tunis.
Može li drugačije
I cene vanpansionskih proizvoda i usluga u odnosu na prošlu godinu su uglavnom nepromenjene. Tome možda najbolje svedoči primer Grčke, u kojoj su uprkos političkim, ekonomskim i socijalnim potresima cene namirnica i drugih vanpansionskih artikala i dalje iste. Iako je PDV u zemlji u kojoj letuje 50 odsto naših turista povećan sa 18 na 21, odnosno sa deset na 11 odsto, povećanja cena nema. Generalna ocena turista koji su već bili u Grčkoj je da je, izuzev benzina, alkohola i cigareta, odnosno robe koja ne spada u pansionsku, sve isto kao i prošle, pa čak i pretprošle godine. Međutim, vredi pomenuti da cene ipak variraju od letovališta do letovališta. Tako, kafa u Pefkohoriju košta čak tri, a na Zakintosu 2,5 evra, iako je prosek na nivou prošlogodišnjeg i iznosi 1,5 evra. Sa druge strane, pivo, koje se ubraja u artikle koji su poskupeli, košta između tri i četiri evra, što je gotovo dva puta više nego prošle godine. Slična situacija je i u Turskoj i Bugarskoj.
Uporedne Cene aranžmana
Agencija grad 2009. 2010.
Kontiki Kušadas 165 169
Matiko Nesebar 130 110
Eurodžet Zakintos 349 379
Relaks Krf 199 186
Travel hauz Santorini 199 239
Travel hauz Mikonos 149 159
Big blu Kemer 564 550
Filip travel Krf 469 449
Napomena – korišćeni su podaci za iste hotele, istu kategoriju smeštaja i najskuplji period u sezoni (15.7-30.8)
Vanpansionska potrošnja
Artikal Grčka Turska Crna Gora Hrvatska
kafa 1,5 1-1,5 1-1,5 1,5-2,5
pivo 3-4 1,5-2,5 2-4,5 2-4
sok 2-3 2,5-3 1,5-2,5 3-4
sladoled 0,5-3 0,5-1 1-3 1,2
pica 2 1,5-4 2-4 3-7
giros 2-3 1,5 2 3,5
voda 0,5 0,5 0,5 0,5
Koliko smo teški
Dugo očekivani podaci Agencije za borbu protiv korupcije, o imovini i prihodima imenovanih lica, čitaj ministara, poslanika i gradonačelnika, konačno su dostupni javnosti. A javnost, čitaj građani, sa velikom znatiželjom, upinje se da zna koliko su ministri i poslanici teški. Naravno ne u kilogramima već u evrima, metrima kvadratnim, automobilima. I eto prilike da se palanački duh davnih vremena pusti iz boce. Živ je Lenjin, umro nije, dok je Srba i Srbije, pevala se pesma širom naše zemlje u vreme kolektivizacije i nacionalizacije. Biti bogat u Srbiji je relativna stvar. Biti nepristojno bogat, to je tek tema. Bogatstvo se u Srbiji i dalje ne prašta. Ako je čovek ortoped ili poljoprivredni inženjer, od njega se očekuje da bude ekonomski retardiran. Odakle mu pravo da zna kako se stiče novac. Pre nego što se kandiduje za javnu funkciju za primanja koja su daleko manja nego što su primanja vlasnika kafane ili trgovinske radnje, od javnog poslenika se očekuje da je živeo u garsonjeri ili još bolje u adaptiranoj garaži, da nikada ništa nije radio i zaradio i da je jedva sastavljao kraj sa krajem. Pa ako mu je imovinska karta ista kao što je i imovinska karta većine građana ove zemlje, onda je ili nesposoban ili nije prijavio svu imovinu ili nešto mulja. Ili je imovinu prebacio na decu, rođake ljubavnicu. Pa zar taj misli da smo sisali vesla, pa da verujemo da je dvadeset godina u politici, a da nije smotao neku lovu. Pa nemoguće je brati med, a ne lizati prste. Reč bogatstvo izvedena je od reči Bog. Ne smatram da je u Srbiji sramota biti bogat, pogotovo ako je bogatstvo plod vekovnog truda jedne porodice. Ako postoji sumnja da je neko na nezakonit način došao do imovine i ako neko o tome poseduje informacije, neka se obrati policiji i tužilaštvu. Ako bilo ko ima informacije da neko nije prijavio svu imovinu, ili da je dao lažne podatke o svom imovnom stanju, neka podnese prijavu. Za ovo krivično delo zakonodavac je predvideo vrlo stroge sankcije, a zabrana obavljanja javne delatnosti i konfiskacija protivzakonito stečene imovine predstavljaju samo neke od njih. Ali palanački duh i avet komunizma kažu da se u Srbiji bogatstvo ne prašta. Ovde ljudi očekuju da svi treba jedva da se snalaze za život. Pa kada su tako lepo rešili svoje egzistencijalne probleme, ajde malo da se oprobaju i u rešavanju državnih. Uostalom, zar je malo primera kroz istoriju, kako su najsiromašniji predstavnici našeg naroda izrasli u velikane kojima se i dan danas dičimo. Ako neko danas odskače od ustaljenog modela i formiranog klišea, taj ne zaslužuje pohvale, već prezir i kritike. Živeo drug Lenjin! Njegov duh još dugo će nas gušiti u čamotinji koju lažni moralisti propovedaju, moleći Boga da im da vlast na dva dana. Pa da nam oni pokažu kako se vlada!
____________________
Najvece uživanju u životu je da uradite ono za šta ljudi kažu da ne možete da uradite
Najvece uživanju u životu je da uradite ono za šta ljudi kažu da ne možete da uradite