Datum unosa: Ponedeljak 11.06.2007, 20:21, Naslov: Ljut(a) sam
Pa neka bude ljuta, ali ja sam danas stvarno ljut.
Sednem u jutro u kola i vozim zenu na posao. Prvo zaboravim upaljac, ali nema problema, u autu je rezervni. Onda ovako usput pitam zenu da li je telefonirala u skolu i pitala u vezi cega traze da dodjemo na sastanak, a ona mi odgovori da nije zvala i zasto mora sve sama. Gde sam ja i zasto moram sve sama, kaze. - Pa dobro, mislim si, mogla si mi reci pa bi se javio ja. Medjuostalom, mislim si, ni u kom slucaju nisi bas sama za sve. Ali, ok, sutim. U medjuvremenu, u onih par kilometara autoputa neko zvizne mimo mene po desnoj strani i skoro napravi saobracajku. Onda joj je odjednom smetala klima u autu, hladno joj je. Ali ok, to sam jos pokusao shvatiti. Nekome se zurilo, a njoj je hladno. Iskljucim klimu i u mislima proklinjem vozaca ciji neodgovoran rad ona nije ni primetila... Njoj je samo hladno...
Dopeljem tako zenu na posao, izmenimo mi "Cao, --- Cao" i sve one ovako na brzaka bla bla i ko bajagi recene istinite i poluistinite reci za dobro jutro i dan i ... --- vozim dalje, ja autom ona nogama. Odlucim tako da idem na kafu, a sta mi vredi kada nisam poneo novcanik, zaboravio sam ga jer nisam ni znao da cu je voziti na posao... Pogledam na brzaka koliko imam u dzepu, vidim, dovoljno je, pogledam na kompjuter koliko km mogu jos provozati, vidim dovoljno je, ok, barem nesto stima. E sada ti se ja setim ovog foruma i odlucim da dodjem sto prije kuci pa da nesto napisem, ovako sam i slobodan, u miru - a to mi je, kako da kazem, odjednom bilo najbitnije. Ma bilo bi sve u redu, da mi nisu u to vreme svi zauzeli mesto za parkiranje. Dodjem kuci i ne mogu nigde parkirati!!! I eto, otisli smo oko sedam u jutro, a sada je skoro jedan posle podne.
Da to jos ne bi bilo sve, kada sam posle dobrog sata konacno pronasao mesto za parking auta, vidim da je na njemu preko noci neko ostavio svoju "poruku". Sada sam ljut na sve, i na forum i sve sto me okruzuje, i molim vas nemojte mi pricati o caju kada znate da volim sladoled i briga me tamo neka Rusija kada vas pitam sta su vama govorili roditelji o necemu konkretnom. Nemojte me tesiti, jer mi to ipak nije potrebno. Utesit cu se sam, na svoj nacin.
Svejedno bih ipak voleo da u ovoj temi napisete nesto i podelite svoju ljutnju ili bes sa nama, jer ce nam svima, mozda upravo zbog toga, biti lakse. Stari ljudi kazu da sve dok se ljutis zivis, pa da vidimo.
Nadam se da ni vi niste imali danas los dan. (I necu vise napisati nista danas.) Cao.
(I da to ne bi bilo sve: upravo je dosao sin iz skole i primetio da nam je neko izbusio gume na biciklima. E sada cu streljeti svim oruzjem... bolje da prestanem pisati jer jos nije kraj dana...)
PS.: Eto, i sada vidim da sam ljuta. Ma nisam ja ljuta(a), nego sam ljut bre... Jos me i komp zeza
Sednem u jutro u kola i vozim zenu na posao. Prvo zaboravim upaljac, ali nema problema, u autu je rezervni. Onda ovako usput pitam zenu da li je telefonirala u skolu i pitala u vezi cega traze da dodjemo na sastanak, a ona mi odgovori da nije zvala i zasto mora sve sama. Gde sam ja i zasto moram sve sama, kaze. - Pa dobro, mislim si, mogla si mi reci pa bi se javio ja. Medjuostalom, mislim si, ni u kom slucaju nisi bas sama za sve. Ali, ok, sutim. U medjuvremenu, u onih par kilometara autoputa neko zvizne mimo mene po desnoj strani i skoro napravi saobracajku. Onda joj je odjednom smetala klima u autu, hladno joj je. Ali ok, to sam jos pokusao shvatiti. Nekome se zurilo, a njoj je hladno. Iskljucim klimu i u mislima proklinjem vozaca ciji neodgovoran rad ona nije ni primetila... Njoj je samo hladno...
Dopeljem tako zenu na posao, izmenimo mi "Cao, --- Cao" i sve one ovako na brzaka bla bla i ko bajagi recene istinite i poluistinite reci za dobro jutro i dan i ... --- vozim dalje, ja autom ona nogama. Odlucim tako da idem na kafu, a sta mi vredi kada nisam poneo novcanik, zaboravio sam ga jer nisam ni znao da cu je voziti na posao... Pogledam na brzaka koliko imam u dzepu, vidim, dovoljno je, pogledam na kompjuter koliko km mogu jos provozati, vidim dovoljno je, ok, barem nesto stima. E sada ti se ja setim ovog foruma i odlucim da dodjem sto prije kuci pa da nesto napisem, ovako sam i slobodan, u miru - a to mi je, kako da kazem, odjednom bilo najbitnije. Ma bilo bi sve u redu, da mi nisu u to vreme svi zauzeli mesto za parkiranje. Dodjem kuci i ne mogu nigde parkirati!!! I eto, otisli smo oko sedam u jutro, a sada je skoro jedan posle podne.
Da to jos ne bi bilo sve, kada sam posle dobrog sata konacno pronasao mesto za parking auta, vidim da je na njemu preko noci neko ostavio svoju "poruku". Sada sam ljut na sve, i na forum i sve sto me okruzuje, i molim vas nemojte mi pricati o caju kada znate da volim sladoled i briga me tamo neka Rusija kada vas pitam sta su vama govorili roditelji o necemu konkretnom. Nemojte me tesiti, jer mi to ipak nije potrebno. Utesit cu se sam, na svoj nacin.
Svejedno bih ipak voleo da u ovoj temi napisete nesto i podelite svoju ljutnju ili bes sa nama, jer ce nam svima, mozda upravo zbog toga, biti lakse. Stari ljudi kazu da sve dok se ljutis zivis, pa da vidimo.
Nadam se da ni vi niste imali danas los dan. (I necu vise napisati nista danas.) Cao.
(I da to ne bi bilo sve: upravo je dosao sin iz skole i primetio da nam je neko izbusio gume na biciklima. E sada cu streljeti svim oruzjem... bolje da prestanem pisati jer jos nije kraj dana...)
PS.: Eto, i sada vidim da sam ljuta. Ma nisam ja ljuta(a), nego sam ljut bre... Jos me i komp zeza
____________________
O Ana, o Ana, tugo mojih dana...
O Ana, o Ana, tugo mojih dana...
oni koji su prosli kroz to znaju o cemu pricam. Dobro, makar je vredelo 
Mada poznajem i jednu finu ženu koja tamo radi.
