Datum unosa: Petak 22.06.2007, 21:20, Naslov:
Izvikana je ona izreka da se muškarci nadaju da im se devojke nikad neće promeniti, dok se žene nadaju da će im se muškarci kad-tad promeniti. Ima u tome pomalo i istine, s tim da to može biti stalan uzrok nesporazuma. Jer niti žene ostaju iste, niti se muškarci bitno promene.
Postavlja se pitanje šta nam to u stvari smeta, pa ako je u pitanju temperament - piši propalo, jer ga niko u punoj meri ne može ni obuzdavati, niti menjati po zahtevu partnera. Ako je u pitanju izgled - teško da će se neko prolepšati, može se možda malo truditi oko odevanja ili frizure, ali zamislite samo okorelog metalca kojem žena svakodnevno nameće kravatu... Ako su u pitanju navike - promene su moguće, ali najbolje bi bilo da živite što dalje od "gnezda" u kome ih je stekao...
Kad smo slepo zaljubljeni sve mane izgledaju tako slatke, i tako neponovljivo njegove, pa smo sklone reći: "Gle, milo moje prasence, kako je sve razbacao..." ili "Kako samo slatko srčeš tu supicu, ljubavi..." Nakon izvesnog vremena pokušamo da to ispravimo jer za "prasencetom" skupljamo mi, a deca poput tate srču supu... Onda se desi da eksplodiramo... Eto nevolje... Da li se razvesti zbog nereda i srkanja, da li gunđati i zvocati sve dok nas smrt ne rastavi, ili se pomiriti sa tim?
U tom trenutku je važno da razmislimo malo i o sebi, i o tome šta partneru smeta kod nas. Koliko ga nervira naše visešatno zadržavanje u kupatilu, ili telefoniranje sa prijateljicom, da li ga iritiraju neke druge naše mane...
Kad se sve to što partneri jedan drugom zameraju skupi i uporedi sa svim dobrim i pozitivnim stranama veze, lako je doneti odluku. Ostati ili otići. Granica je negde između ljubavi i tolerancije i neljubavi i trpljenja.