Usamljenost

Da li ste usamljene inače ili trenutno? Kako se borite s tim?

Primijetila sam da u okviru teme :"Usamljenost u vezi ili braku" mnogu pišu o usamljenosti uopće. Pa sam otvorila novu temu i zamolila bih vas da prije nego izbrišem te postove koji ne pripadaju tamo kopirate ovdje. Hvala.

Jaaakoo sam bila usamljena ovih dana jer sam bila kod mame 10 dana, sama u velikoj kuci, samo tv i knjiga. Morala sam da učim i sve sam ih deložirala i premjestila u u moj stan. Osmeh Ne bih nikad mogla živjeti sama. Ja sam od onih koji ne vole da budu sami. Ako pozelim da budem sama to je mozda na 2-3 sata najviše a sve više od toga je previše...

Nikada, ..Ja cak ne gledam ni TV, vec godinu dana...Ja uvek nadjem sebi neku zanimaciju....Takav mi je posao, da srecem puno ljudi, ponekad i u dve smene.....pa onda jedva docekam mir i tisinu.......a knjiga sam nakupovala toliko, da sam sve svoje rekorde prebacila do sada...za vreme godisnjeg odmora cu da sredjujem svoju biblioteku....zagledam svoju basticu svaki dan, igram se sa kucom....pravim rasade, menjam se sa prijateljicama, menjam knjige sa prijateljicama....idem na odbojku, pocela sam da vozim bicikl, spremam ormane, sredjujem recepte, odgovaram na mejlove.......pravim sokove, trazim sebi neku novu torbu....toliko je svega lepog i zanimljivog oko mene, da ne znam cega pre da se prihvatim,

Bravo zveko, drago mi je sto ne dozvolis sebi da budes usamljena čak i ako si nekada sama. Biti sam i usamljen definitivno nisu dva ista pojma.

Usamljena sam samo kad puz nije tu...Ali,bitno je ispuniti svoje vreme nekim obavezama,ili eto,recimo knjigom,filmom i usamljenost nestane...

covek moze da bude usamljen i u prepunoj prostoriji, a to zavisi samo od njega samog, od onoga kako razmislja i kako se oseca....

Bas sam htela to da kazem sto je zveka napisala. Sada sam u Beogradu i tu kada izadjete na ulicu ili sa nekim drustvom imate gomilu ljudi oko sebe, a ja se u tim situacijama cesto osecam usamljenom. Navikla sam da budem sama, zato sto sam bila jedinica 14 godina, moji su non stop radili a nije bilo koga da me cuva, zatim cesto sam sama morala tj tako je mama htela da me nauci, da se izborim za svoja prava i nesto sto zelim, pre sadasnjeg decka nisam imala neke posebne ozbiljne veze, niti su mi bile potrebne tako sam samu sebe navikla. Samoca mi cesto prija, ali znala sam da bas utonem u nju da je pocinjala i da me gusi. Prve dve godine studija sam zivela sama i tokom ispitnog roka mi se desavalo da po mesec dana vidim samo prodavacicu u prodavnici ispred zgrade. Jednostavno naucila sam da budem sama i da prilagodim da mi to odgovara. Ne kazem da ja sada tezim da cesto budem sama i osecam se usamljenom samo da znam da se izborim sa takvom situacijom. Da ja sam cesto usamljena...

ovde covek ne moze biti usamljen

I ja se često osjećam usamljenom i kada su ljudi oko mene. Ako sam okružena nekim ljudima sa kojima nisam na istoj talasnoj dužino također se osjećam usamljeno. Ponekad razmišljam o tome a da su rijetki ljudi koji razmišljaju kao ja i puf, opet usamljena i tregnem se i shvatim, i to je ponekad dobro iz nekog posebnog ugla. Fino je biti drugačiji, onda se osjetiš posebnim. Ja baš volim da sam drugačija, imam svoj stav, svoje ja. Ali da ne skrećem sa teme. To bi mogla biti već druga tema.

usamljenost je moja najveca boljka.. pokusavam da ne mislim na to..utehu nalazim u ljudima koji me vole..

Pored nas ne možeš biti usamljena. Svi smo tu za tebe i volimo te Ljubim puno mog Dijamantića.

Šta najviše boli?
USAMLJENOST!
Kad neko odluči da živi sam, da sedi samo prema samom sebi. U tu samoću može smestiti bilo šta i iz sebe može izvući ono najbolje. Ali ako živiš pored nekoga, a osećaš se usamljeno, to je samoća koja blokira čitav život. Sve što radiš protkano je tom strašnom notom usamljenosti i grčevitom borbom da se iz toga išcupaš. Usamljenost pored nekoga najgora je samoća koja može da se čoveku desi.