Dijabetes-Secerna bolest

BELANČEVINE BILJNOG POREKLA

Belančevine biljnog porekla nalaze se u žitaricama, pasulju, grašku, sočivu, bobu, soji, pečurkama, nekim vrstama povrća (u prokelju, kelju, špargli, renu, belom luku - manje u crnom luku, praziluku, paškanatu, boraniji).

SOJA: Povrće koje ima više belančevina nego meso. Sem visokog procenta belančevina bogate, su i mastima. Industrijskom preradom može se odstraniti višak masti, pa ona, u svakom slučaju, može biti zamena za meso u obroku dijabetičara (kao komadići soje, sojino brašno, ljuspice od soje, sojin sir - tofu, sojino mleko). Neopravdano je slabo zastupljena u našoj ishrani. Može se koristiti dva do tri puta sedmično, pola sa mesom ili kao potpuna zamena za meso.

PASULJ: Jede se u celom svetu, a mnogi ga zbog cene i energetskog učinka, zovu i meso siromaha. Vladaju zablude o upotrebi pasulja. Neki ga dijabetičari potpuno izbacuju iz jelovnika. Neopravdano, jer pasulj obiluje dijetnim vlaknima i ima visok sadržaj belančevina (20 do 25%). Dijebetičari mogu da ga koriste, ali da ga spremaju kao čorbast, bez zaprški i sa dodatkom nekog posnog mesa (posna govedina). Izbegavati “grahče na tavče”, gust pasulj sa slaninom i suvim mesom, jer je pasulj ionako izuzetno
velike energetske vrednosti. U nastavku knjige biće dati recepti za spremanje čorbastog pasulja, koji, po ukusu, nimalo ne zaostaje za našim tradicionalnim pasuljem sa suvim rebrima i slaninicom.

SUVI GRAŠAK, BOB, SOČIVO: Sličnih su svojstava i karakteristika kao pasulj.

ŽITARICE: Važan izvor belančevina (8 do 10%), ali i vitamina i dijetnih vlakana i minerala, pa su neophodne u ishrani. Visok sastojak skroba ograničava upotrebu kod dijabetičara u većim količinama, ali ih ne treba zaobilaziti, već umereno jesti. Hleb je najpoznatiji proizvod dobijen iz žitarica. Jesti ga oko 150 gr dnevno, podeljen u tri obroka, po mogućstvu crni, raženi i grahama hleb. Povremeno unositi i pahuljice od žitarica, kuvanu geršlu (ljušteni ječam), kuvanu pšenicu i mladi kukuruz – zbog bogatstva u dijetnim vlaknima.

HELJDA: Heljda, za koju mnogi misle da je žitarica, manjeg je kalorijskog učinka od žitarica. Ima manje masnoća, dosta dijetnih vlakana i skoro duplo više belančevina od žitarica (15%). Kuva se slično pirinču. Treba je više koristiti u ishrani dijabetičara, jer pomaže boljem regulisanju nivoa šećera u krvi.

PEČURKE: Imaju dva do četiri procenta belančevina u sebi i vrednost ovih belančevina je u tome što sadrže sve bitne amino kiseline koje druge biljke nemaju. Pečurke sadrže zanemarive količine masti i mali procenat ugljenih hidrata bez skroba I saharoze pa su odlična dijetalna hrana čak i za osobe obolele od dijabetesa. Od vitamina najzastupljeniji su vitamini B grupe (B3 i B5 najviše), malo vitamina C, umereno vitamina E, a pojedine vrste, kao lisičarka sadrže, i vitamin A. Pečurke su jedina biljna vrsta koja sadrži i nešto vitamina D. Pečurke, zapravo, i nisu biljke, jer ne poseduju sposobnost fotosinteze (nemaju florofil). Pečurke koriste organske materije za svoju ishranu, pa možemo reći da su po toj svojoj osobini bliže životinjskim vrstama. Od mineralnih supstanci najviše imaju kalijuma, fosfora, srebra, gvožđa, a pojedine divlje vrste i bakra i selena. Danas se veštački uzgajaju samo šampinjoni, bukovače i ši-take, a oko 200 vrsta šumskih pečuraka je jestivo. Kod upotrebe ovih pečuraka OPREZ, jer mnoge otrovne pečurke liče na jestive vrste, a poosledice trovanja mogu biti kobne.
Birajte samo mlade plodove za ishranu i to samo ako ste provereni znalac.
Spremajte ih odmah po branju ili kupovini, jer su vrlo kvarljiva roba (ako nisu zamrznute, ili u salamuri), mogu da se održe najviše do tri dana, pa počnu da trule i
da se raspadaju.
Pečurke se teško vare zbog hitina koji neki svrstavaju u dijetna vlakna pa oprezno sa količinama. Pečurke treba da budu dodatak jelu, a ne glavno jelo. Za jedan obrok uzmite do 200 grama pečuraka. Zbog svojih izvanrednih karakteristika, malo kalorijskog učinka obavezno ih uvrstite u svoj jelovnik.
Najkvalitetnije šumske gljive (pečurke) su: vrganj, smrčak, lisičarka, jajčara, lactarius (borovnjača), rujnica koje se mogu naći kod nas.

PITA SA ZELJEM
(10 porcija) Kore za pitu – tanje 500g 1500 kCal
Zelje (spanać) 800g 192 kCal
Crni luk – 1 glavica 100g 40 kCal
Praziluk 100g 31 kCal
Sir mlati – polumasni 400g 700 kCal
Jaja -4 komada 316 kCal
Ulje – 4 kašičice 20 ml 180 kCal
Kajmak – 4 kašičice 24g 91 kCal

Jedna porcija (1/10 pleha) - 305 kCal, Ukupno - 3050 kCal

Priprema: Očistite zelje (može i spanać, ako nema zelja) i kratko ga prokuvajte u slanoj vodi. Izvadite ga i ocedite. Propržite sitno iseckan praziluk i luk, pa dodajte iseckan spanać u luk. Izdrobite sir i izmešajte sa jajima i kajmakom. Na kore ravnomerno ređajte nadev od sira i spanaća. Kore uvijte u rolnu, malo podmažite pleh i pecite u zagrejanoj rerni na 180 do 200 stepeni oko 45 minuta.



ČORBA OD ZELJA
(četiri porcije) Zelje 200g 48 kCal
Krompir – 2 srednja 200g 164 kCal
Jaje – 1 komad 79 kCal
Ulje – 2 kašičice 10 ml 90 kCal
Brašno – 1 kašika 15g 55 kCal
Aleva paprika – 1 kašičica 5g 15 kCal
So, voda 1,2 litra

Jedna porcija (tanjir) - 113 kCal, Ukupno - 451 kCal

Priprema: U 1,2 litra vode skuvati dva krompira. Kada se krompiri skuvaju izvaditi ih i u istu vodu staviti očišćeno i iseckano zelje. Kratko kuvati, dodati izgnječen krompir i kuvati još petnaestak minuta. Dodati jaje razmućeno u malo hladne vode (da se ne gromuljiča). Na kraju u kipuću čorbu dodati zapršku od brašna i aleve paprike.



ŠPAGETI “BOLONJEZE”
(četiri porcije) Špageti 200g 730 kCal
Mleveno meso (goveđe, posno) 250g 322 kCal
Crni luk – 1 glavica 100g 40 kCal
Paradajz – 2 komada 200g 34 kCal
Crno vino – 1 čaša 100 ml 68 kCal
Maslinovo ulje – 2 kašike 30 ml 270 kCal
Beli luk – 4-6 čena 20g 26 kCal
Parmezan – 4 kašičice 20g 82 kCal
Peršun -1 kašičica 5g
So

Jedna porcija (tanjir) - 393 kCal, Ukupno - 1572 kCal

Priprema: Propržiti na maslinovom ulju iseckan crni luk (pet do šest minuta) i dodati mleveno meso i iseckan beli luk. Kad je meso napola prženo (posle desetak minuta), dodati vino, oljušten i sitno iseckan paradajz i sitno iseckan peršun. Zagrejati do ključanja a zatim pustiti da se tiho krčka i posoliti po ukusu (ne mnogo). Špagete skuvati u slanoj ključaloj vodi (staviti više vode), a petnaestak minuta pred serviranje,
ocediti. Oceđene špagete servirati u tanjir, preliti preko sos od paradajza i mesa i posuti po vrhu kašičicu parmezana.



PEČENA CRNA DŽIGERICA (jedan obrok) Džigerica goveđa 80g 132 kCal
Projino brašno – 1 kašika 15g 55 kCal
Sir mlađi 50g 87 kCal
Hleb – 1 parče 50g 112 kCal
Maldi luk – 1 veza 100g 35 kCal

Jedna porcija (tanjir) - 421 kCal, Ukupno - 421 kCal

Priprema: Iseći crnu džigericu na šnicle, malo posoliti, uvaljati u brašno i ispeći na roštilju (može i u foliji, ako nemate roštilj). Služiti sa prepečenim crnim hlebom i mladim sirom.
Napomena: Jetra, a i ostale iznutrice, imaju mnogo holesterola, ali povremen unos crne džigerice i odgovarajuća količina, neće škoditi jer bogatstvo gvožđem, cinkom, bakrom, selenom, vitaminom A, vitaminima B grupe, vitaminom C, vitaminom D, u svakom slučaju preporučuju i dozvoljavaju da crnu džigericu povremeno u propisanim količinama ubacimo u ishranu.

ČORBA OD KOPRIVA
(četiri tanjira) Kopriva 400g 80 kCal
Voda 1 litar
Jaje – 1 komad
Šoljica mleka 79 kCal
Kocka za supu 50 ml 33 kCal
So, vegeta
Krompir 400g 320 kCal

Jedna porcija (tanjir) - 128 kCal, Ukupno - 512 kCal
Priprema: Odabrati 400 gr mladih kopriva, popariti ih na kratko vrelom vodom, ocediti, narendati krompir i staviti da se kuva u loncu. Dodati kocku za supu. Pri kraju razmutiti jedno jaje u šolji mleka i jednoj šolji vode iz supe. Polako sipati u kipuću supu mešajući. Služiti toplo, začinjeno kašikom pavlake.



JAGNJEĆA KAPAMA
SA KOPRIVAMA
(četiri porcije) Jagnjeće meso 480g 797 kCal
Mlade koprive 600g 120 kCal
Mladi luk – 4-6 struka 200g 70 kCal
Ulje – 2 kašike 30g 270 kCal
Brašno – 1 kašika 15g 55 kCal
Aleva paprika – 1 kašičica 5g
So, biber
Beli luk – 2 čena

Jedna porcija (1/4 jela) - 328 kCal
Priprema: Naberite mlade koprive, očistite, poparite ključalom vodom i ocedite. Mladi luk očistite, operite i iseckajte na štapiće, dužine oko 2 cm. Jagnjeće meso iseckajte na osam jednakih komada i prodinstajte u velikom dubokom tiganju. Pri kraju dodati seckani mladi luk, alevu papriku i iseckane koprive (neko ih i ne secka, već onako cele, oceđene doda u tiganj). Dinstati dok omekšaju. Dodati izgnječen ili iseckan beli luk pri kraju dinstanja. Kapama treba da bude gušća, iako se kuva, pa pri kraju možete dodati šoljicu od kafe mleka u koju ste razmutili jednu kašiku brašna.
Služiti uz crni hleb i kiselo mleko.



SALATA OD MLADOG LUKA I ROTKVICA
Jedna porcija = 73 kCal Mladi luk – 3 struka 50g 18 kCal
Rotkvice – 1 veza 70g 10 kCal
Ulje – 1 kašičica 5 ml 45 kCal
Vinsko sirće, so

Ukupno – 73 kCal
Priprema: Očistiti i oprati tri struka mladog luka i vezu rotkvica. Sve iseckati, izmešati i začiniti maslinovim uljem, vinskim sirćetom i malo posoliti.

ČORBA OD PARADAJZA (četiri tanjira) Tomatino sos – 2 čaše 400 ml 48 kCal
Voda 1 litar 135 kCal
Ulje – 1 kašika 15 ml
Heljdino brašno – 1 kašika 15g 52 kCal
Rezanci za supu – 4 kašike 40g 165 kCal

Jedan tanjir (1/4 čorbe) = 100 kCal, Ukupno - 400 kCal
Priprema: U tiganj staviti ulje, propržiti brašno da blago porumeni uz mešanje - da ne bi imalo gromuljica, sipati sos od paradajza, doliti litar vode i kuvati na jakoj vatri dok provri,a kad provri kuvati 10 minuta na tihoj vatri. Rezance posebno kuvati, pa na pola kuvanja dodati u čorbu.



KAPAMA OD MLADOG LUKA (četiri porcije - tanjira) Mlad luk 140 kCal
Krompir – 3 srednja 240 kCal
Pirinač – 4 kašike 210 kCal
Mleveno meso – juneće, posno 645 kCal
Maslac – 1 kašika 113 kCal
Paradajz pire – 1 čaša 69 kCal
Aleva paprika – 2 kašičice 32 kCal
Peršunov list – 1 kašika 19 kCal
Nana, sveža 1 kašičica
So
Brašno – 1 kašičica

Jedna porcija (tanjir) - 367 kCal, Ukupno - 1468 kCal
Priprema: U tiganju propržite mleveno meso na maslacu zajedno sa pirinčem. U šerpu ređati naizmenično red oljuštenih i izrendanih krompira, red sitno seckanog mladog luka i mlevenog mesa sa pirinčem. Razmutite kašičicu brašna sa malo vode i paradajz pirea, pa time prelijte kapamu. Između redova koje slažete posipajte pomalo aleve paprike, peršuna i nane. Nalijte sa malo vode i kuvajte na tihoj vatri. Zapecite u rerni.
Služite sa kiselim mlekom i crnim hlebom.



BARENI OSLIĆ SA SPANAĆEM ILI BLITVOM
(jedna porcija - tanjir) Oslić 100g 71 kCal
Krompir – 2 komada 200g 160 kCal
Spanać 100g 20 kCal
Maslinovo ulje – 2 kašičice 10 ml 90 kCal
Beli luk – 2 čena 5g
So
Paradajz sok – 1 čaša 200g 24 kCal

Jedna porcija (tanjir) - 365 kCal, Ukupno - 365 kCal
Priprema: Spanać (blitvu) očistite od srednjih žilica, properite i kratko izblanširajte (prokuvajte), nekoliko minuta. Ocedite i začinite maslinovim uljem i belim lukom i malo posolite. Oslić obarite, a obareni krompir iseckajte na veće kocke i pomešajte sa spanaćem (blitvom). Služiti sa sokom od paradajza.

SUPA OD VRGANJA
(četiri porcije - četiri tanjira) Sveži vrganj – 2 komada 200g
Suvi vrganj – nekoliko listića 10g
Ulje – 1 kašičica 10 ml
Brašno – 1 kašičica 15g
Mladi luk – 1 vezica 100g
So, majoran, biber 5g
Voćno sirće – 2 kašičice 10 ml
Kisela pavlaka – 2 kašike 30 ml

Jedan tanjir (porcija) - 81 kCal, Ukupno - 322 kCal
Priprema: Vrganje i krompir isecite na kockice, nalite vodom, dodajte začine i so i kuvajte 40 minuta. U čorbu dodajte i izmrvljene komadiće suve pečurke, zbog izvanredne arome koju će čorbi ona dati. Napravite svetlu zapršku od ulja, brašna i mladog luka, zakuvajte čorbu, uz dodatak voćnog sirćeta!
Kada je čorba gotova, služite toplu uz dodatak kisele pavlake.



VRGANJ SA PIRINČEM
(četiri porcije - četiri tanjira) Sveži vrganj 500g 195 kCal
Mladi luk – 2 veze 200g 70 kCal
Praziluk 100g 31 kCal
Mlada šargarepa – 4 komada 200g 60 kCal
Paradajz, svež, srednji 200g 34 kCal
Pirinač, neglaziran – 10 kašika 150g 502 kCal
Ulje – 1 kašika 15 ml 135 kCal
So, biber, lorber
Beli luk – 2 čena 6g 7 kCal

Jedan tanjir (porcija) - 259 kCal, Ukupno - 1034 kCal
Priprema: Na ulju kratko prodinstati iseckan mladi luk sa perjem i prazilukom, dodati na deblje listove isečen vrganj koji je prethodno očišćen od zemlje, lišća i crvljivosti. Dodati šargarepu, oljušten paradajz i pirinač, naliti vodom i dinstati na tihoj vatri. U toku dinstanja dodati so, lorber (jedan do dva lista), biber (po ukusu) i sitno iseckana dva čena belog luka. Kada se prodinsta, može se malo zapeći u rerni.
Služiti uz supu od vrganja, raženi hleb i salatu od mladog kupusa.



LAZANJE SA SPANAĆEM (osam porcija) Testo za lazanje 320g 1219 kCal
Pavlaka -1 čaša 200g 414 kCal
Kačkavalj, rendani 120g 365 kCal
Za bešamel sos:
Mleko – 1 čaša 200 ml 130 kCal
Brašno – 2 kašike 30g 111 kCal
Maslac 30g 226 kCal
Nadev od spanaća i mlevenog mesa:
Mleveno goveđe meso, posno 320g 413 kCal
Spanać 300g 60 kCal
Crni luk – 2 glavice 200g 80 kCal
Beli luk – 4 čena 10g 14 kCal
Biber, so
Ulje – 1 kašika 15 ml 135 kCal

Jedna porcija (1/8 jela) - 396 kCal, Ukupno - 3167 kCal
Priprema: Testo za lazanje (ili široke rezance) skuvati, ostaviti u vodi dok spremate bešamel i nadev od spanaća. Spanać kratko problanširati i ocediti. Propržiti luk i meso, dodati spanać, beli luk (sitno iseckan ili izgnječen), so i biber. Spanać dodati pri kraju prženja. Bešamel spremiti tako što se proprži brašno na maslacu i kada se uprži (ne sme da porumeni), polako sipati mleko uz stalno mešanje - da se dobije siva kompaktna tečna masa.
U podmazan vatrostalni sud (ili tepsiju) ređati red testa za lazanje, red nadeva od spanaća,mlevenog mesa,pavlake, rendani kačkavalj i bešamel. Po vrhu posuti rendanog kačkavalja i malo pavlake.
Peći u zagrejanoj pećnici na 200 stepeni oko 45 minuta.

KUKURUZNI HLEB (PROJA) Brašno – kukuruzno 500g 1840 kCal
Kisela voda 500 ml
Voda obična – 1 čaša 100 ml
Prašak za pecivo – ½ kesice
Ulje – 2 kašike+2 kašičice (za podmazivanje) 40 ml 360 kCal

100 g proje - 220 kCal, Ukupno - 2200 kCal
Od ove količine sastojaka se dobije oko 900 gr do jednog kilograma kukuruznog hleba (proje).
Priprema: Masu sjediniti i peći u prethodno zagrejanoj pećnici na temperaturi od oko 200 stepeni. Temperatura može biti čak i veća, jer se proja teže peče od pšeničnog hleba.



JAGNJEĆA ČORBA
(četiri tanjira) Jagnjetina (but) 200g 244 kCal
Peršunov koren 100g 21 kCal
Celer koren 100g 23 kCal
Šargarepa – mlada 100g 30 kCal
Kisela pavlaka – 2 kašike 30g 62 kCal
Lorber
Peršunov list – 4 kašičice
Voda 1,5 litra

Jedna porcija (tanjir), (1/4 čorbe) - 95 kCal, Ukupno - 380 kCal

Priprema: Iseći meso na kockice, šargarepu na kolutove, a koren celera i peršuna na kockice. Naliti vodom, dodati so i list lorbera. Kada je kuvano skinuti sa šporeta, dodati kašiku pavlake u čorbu pred obrok i posuti isečenim peršunovim listom.



GRAŠAK SA JAGNJETINOM (četiri tanjira) Mladi grašak 400g 268 kCal
Ulje – 1 kašika 15g 135 kCal
Crni luk 100g 40 kCal
Paradajz 200g 34 kCal
Šargarepa 100g 36 kCal
Brašno – 1 jelovna kašika 15g 56 kCal
Mirođija, aleva paprika, so
Mlada jagnjetina (nemasna) 400g 664 kCal

Jedna porcija (tanjir), (1/4 jela) - 308 kCal, Ukupno - 1233 kCal

Priprema: Iseckati luk, staviti na ulje, malo prodinstati, pa dodati parčiće jagnjetine. Dinstati da omekša, naliti mlakom vodom, sipati grašak i iseckanu šargarepu. Napraviti zapršku od brašna, aleve paprike i paradajza. Zapržiti grašak i pustiti da se ukrčka.



PALENTA
(jedan tanjir - jedna porcija) Palenta (kukuruzni griz) – 4 kašike 60g 221 kCal
Sir mladi – 1 kriška 80g 140 kCal
Kajmak – 1 kriška 15g 57 kCal
Voda – 1 šolja 200 ml

Ukupno - 418 kCal

Priprema: Vodu posoliti, sačekati da provri i polako sipati palentu, uz stalno mešanje. Ostaviti da se kuva 15 minuta uz povremeno mešanje.
Služiti sa mladim sirom i kajmakom i čajem od nane.

ČORBA OD PERŠUNA
(četiri tanjira - porcije) Peršun – 2 kašike 15g
Mirođija 2 kašike 15g
Ulje – 1 kašika 15g 135 kCal
Brašno – 1 kašika 15g 56 kCal
Kiselo mleko – 4 kašike 50g 37 kCal
Jaje – 1 komad 79 kCal
Limunov sok, so
Voda 1,2 litra

Jedan tanjir - 77 kCal, Ukupno - 307 kCal

Priprema: Iseckani peršun i mirođiju prodinstati na ulju. Dodati so i brašno, propržiti kratko, pa dodati vodu, kuvati još petnaestak minuta. U kipuću čorbu dodati umućeno jaje. Kada je čorba gotova, začiniti je kiselim mlekom i, po želji, sokom od limuna.



SALATA OD MLADIH KRASTAVACA Mladi krastavci 100g 10 kCal
Mladi crni luk 100g 35 kCal
Ulje – 1 kašičica 5 ml 45 kCal
So, jabukovo sirće

Priprema: Iseckati mlade krastavčiće na kolutove i mladi crni luk, zatim posoliti, dodati sirće i ulje po ukusu.



PEČENO PILE SA ŠARGAREPOM I ŠPARGLOM (četiri porcije) Belo pileće meso 500g 580 kCal
Šargarepa mlada 400g 120 kCal
Mladi luk – 1 vezica 150g 52 kCal
Špargla – 4 komada 150g 33 kCal
Maslac – 3 kriške 30g 226 kCal
Muskatni oraščić, so
Belo vino – 1 čaša 100 ml 66 kCal

Jedna porcija (1/4 jela) - 269 kCal, Ukupno - 1077 kCal

Priprema: Iseckati šargarepu na kolutove, crni luk sa perjem, posoliti i propržiti na maslacu. Dodati očišćenu šparglu, naliti belo vino i krčkati uz dodatak vode. Narendati malo muskatnog oraščića pri kraju, aranžirati i služiti sa belim mesom od pileta.



KUVANO ŽITO
(jedna porcija) Pšenica belija -3 kašike 45 g 156 kCal
Orah – 3 jezgre 10g 65 kCal
Fruktoza – 2 kašike 10g 40 kCal

Priprema: Očistiti pšenicu beliju. Proprati je u dve-tri vode, pa je skuvati. Kada bude gotova (ne da se raspadne), zasladiti fruktozom i dodati iseckane orahe.



PICA SA MORTADELOM
(jedna porcija) Testo za pice (manji kolut) 60g 180 kCal
Kečap – 1 kašika 20g 10 kCal
Kačkavalj 20g 60 kCal
Salama mortadela 30g 81 kCal
Paradajz (svež) – 1 manji 50g 10 kCal
Origano - prstohvat

Ukupno - 341 kCal

Priprema: Gotovo testo za picu premazati kečapom, narendati kačkavalja preko toga, pa sitno iseckane mortadele. Preko toga staviti na kolutove isečen paradajz i u toploj pećnici zapeći na 220 stepeni 10 do 15 minuta.
Služiti sa jogurtom ili kiselim mlekom.

POTAŽ OD BROKOLIJA
(četiri porcije - tanjira) Voda 1 litar
Veza zeleni 200g 20 kCal
Brokoli 200g 46 kCal
Kisela pavlaka 20% - 4 kašike 60g 124 kCal
Biber
Peršunov list – 1 kašika 15g

Jedna porcija (tanjir) - 47 kCal, Ukupno - 190 kCal

Priprema: U litar vode skuvati zelen i brokoli. Kada bude kuvano povrće propasirati i vratiti u vodu u kojoj se kuvalo, posoliti. Služiti toplo, uz dodatak kisele pavlake (ko voli) i iseckanog lista peršuna po želji.



SARMA U LISTU OD RENA (četiri porcije) Praziluk (luk) 200g 62 kCal
Ulje – 2 kašike 30 ml 270 kCal
Goveđe mleveno meso (posnije) 480g 620 kCal
Pirinač – 8 kašika 120g 420 kCal
Biber, so

Jedna porcija - 343 kCal, Ukupno – 1372 kCal

Priprema: Odabrati zdrave listove mladog rena, očistiti debelu srednju žilu i popariti vrućom vodom - da omekšaju. Pripremiti nadev od proprženog luka i mesa u koji se doda svež pirinač i sve dobro izmeša. Nadev za sarmu posoliti i dodati bibera po ukusu. Na listove sa zadnje strane stavljati nadev, savijati sarmice i ređati u šerpu. Na dno šerpe staviti nekoliko liski da sarmice ne zagore, naliti vodom i krčkati na tihoj vatri.
Služiti sa kiselim mlekom i projinim ili crnim hlebom.



ŠEJK OD BANANA I MLEKA (jedna šolja) Banana ½ 50g 44 kCal
Mleko - 1 čaša 200 ml 130 kCal

Ukupno - 174 kCal

Priprema: Umutiti toplo mleko i banane mikserom. Izuzetno ukusno osveženje.



PASTRMKA U FOLIJI
(jedna porcija) Pastrmka – 1 manja 150g 129 kCal
Krompir – 1 srednji 150g 120 kCal
Blitva 100g 14 kCal
Beli luk – 2 čena 5g 7 kCal
Maslinovo ulje – 2 kašičice 10 ml 90 kCal
Limun – 1 komad 100g 14 kCal

Ukupno - 374 kCal

Priprema: Pastrmku očistiti, malo nauljiti, uviti u foliju i peći u rerni na 200 stepeni.
Blitvu očistiti, kratko izblanširati, začiniti maslinovim uljem i iseckanim belim lukom i sokom od limuna (1/2 manjeg limuna). Krompir obariti i služiti umesto hleba.
Služiti uz zelenu salatu začinjenu limunovim sokom (od preostale polovine limuna).

Nemam nikoga ko ima dijabetes....jedna drugarica,ali ne voli da prica o tome....ne znam puno o toj bolesti,ali eto nadam se da je ovaj text malo pomogao onima koji ne znaju kao ja.
Zao mi je Mina sto ti se to desava.Svaka nezeljena situacija najvise pogadja roditelje i verujem da ti nije lako.Drago mi je sto se ne ponasate prema detetu kao da je bolestan,mnogo znaci za njegovu psihu ubuduce.Evo pronasla sam i neke recepte za dijabeticare....pa ako nesto znaci....a znaci sigurno.

Hvala ti draga Sanja,al ja nespremam nista specijalno za klopu...
Moj sin jede sve normalno,samo merimo kolicinu npr. tjesta,rize,krompira...
Mnogo je vazno koliko unosi ugljenih hidrata u organizam...
Zasada nam ide super,zadovoljni smo rezultatima...I doktor je jako
zadovoljan....A sto je najvaznije moj sin je super...

E ma nije ti ovo nista specijalno....samo valjda ta odredjena kolicina....to sto si spomenula.Valjda je to....ne znam,ali sam to nasla na nekom sajtu o dijabetesu....

Mogu vam reci da sam primetila da se diabet ne tretira isto u Srbiji
kao u Svajcarskoj...Npr. u Srbiji nesmes da jedes rizu,hleb i nesmes u
slucaju hypoglicemie da pijes coca colu...
Stvarno je dosta razlicito nego ovde...
Ja kad dodjem dole i kad vide kako moj sin jede sve normalno,i sladoled
i cokoladu,i sve ostalo...Svi se cude...Al mi imamo vreme kad jedemo i
kolicinu koliko jedemo...A oni to nekontaju....

Caj se i doktor u BG iznenadio kako to,a kad sam mu ja objasnila koji
sostem imamo i kako to sve odrzavamo bio je iznenadjen...
Oni jos tu tehniku nesprovode...Al nadam se da hoce ubrzo jer kod nas
deca nesmeju da jedu sta hoce....

A stvar je u tome samo je bitna disciplina koja je mnogo vazna za jednog
dijabeticara....

Moj sin prvi inzulin prima ujutru 7h30,posle ide u skolu u 10h ima uzinu...
U 12h30 rucak,u 16h opet uzina i u 18h30 vecera koju prati opet doza dva inzulina
sporog i brzog...

Chekaj jel jede normalno(sve shto i vi) ili ne jede? Nisam bash razumela iz tvog poslednjeg posta... Uglavnom,dijabetes je svuda isti,ista bolest sa istim simptomima,ali po tvom postu bih zakljuchila da se razlichito lechi u Srbiji i Shvajcarskoj,da se razlikuje nachin ishrane,jel tako?
Nisam bash mnogo upucena u ovu bolest,znam samo ono shto sam chula,videla ili prochitala,ali uglavnom,chinjenica je da dijabetichari moraju malo vishe da povedu rachuna o tome shta i kada jedu i u kolikoj meri.Nekako mi je logichno da ne bi smeli da jedu bash sve??

Ne postoji posebna kuhinja za dijabetičare, već je nužna samo preraspodela određenih namirnica po količini i vrsti. U principu, ishrana bolesnika od šećerne bolesti podrazumeva zdrav i pravilan način ishrane – unos svih hranljivih i gradivnih materija u optimalnoj količini .
GLAVNA OGRANIČENJA u ishrani obolelog od šećerne bolesti se odnose na unos koncentrovanih šećera (šećer, med, kolači sa belim šećerom, čokolade, torte, razni keksovi, gazirani sokovi, i sokovi od koncentrata zaslađeni konzumnim šećerom).

UNOS UGLJENIH HIDRATA treba da iznosi 55-60% od ukupnog unosa hrane. Treba izbegavati koncentrovane šećere, a zameniti ih ugljenim hidratima iz voća i povrća. Unos hleba i ostalih skrobnih materija trebalo bi ograničiti, jer njihov povećan unos utiče na lošiju regulaciju šećerne bolesti (hleb ne treba izbaciti iz ishrane kao što neki čine).


UNOS BELANČEVINA (proteina) treba da bude zastupljen 15-20% ukupnog unosa hrane. Belančevine se nalaze uglavnom u mesu, mleku i jajima, ali značajan izvor mogu biti i mahunarke (bob, pasulj, grašak), pečurke i soja (koja ima više proteina od mesa).
UNOS MASTI maksimalno do 30% od dnevnog unosa hrane i to:
•zasićenih (životinjskih) masti u koje spadaju svinjska mast, goveđi loj, ovčiji loj, masti peradi, suhomesnati proizvodi, slanina, punomasno mleko i mlečni proizvodi - do 10%.•nezasićenih (biljnih) masti u koje spadaju suncokretovo, maslinovo i kukuruzno ulje, ulje koštunjavih plodova, riblje ulje – do 20% ukupnog unosa.
UNOS DIJETNIH VLAKANA je nezamenljiv sastojak jelovnika a naročito u ishrani dijabetičara. Organizam ne može da ih razloži i svari, pa se nerazloženi izbacuju putem stolice

Evo i mene 
Ja ne bi bila ja da nesto ne ispisem na ovu temu. Ne brinite necu mnogo 
Postoje vise vrsta dijabetesa insipidus, mellitus I, mellitus II i ove bolesti su uglavnom izazvane hormonskim poremecajem koji sprecava ili snizava metabolizam ceo ili rast i razvoj celija.
Posto vidim da je ovde rec o juvenilnom dijabetesu tj dijabetes mellitus tip1 pricacu sta znam samo o njemu. Jekalina je vec objasnila u nekom od prethodnih postova sustinsku razliku izmedju tipa 1 i tipa 2. Jos da kazem da ime secerna bolest je u narodu ali to nije pravilan naziv za ovo oboljenje. To ne predstavlja poremecaj metabolizma samo secera u organizmu vec svih namirnica, proteina i masti sto cak izazivaju vece posledice nego sam poremecaj secera, ali posto se najlakse otkriva koncentracijom secera u krvi otuda i taj naziv.
Ovako tip 1. je posledica ne funkcionisanja pankreasa tj celija koje luce insulin(hormon koji regulise koncentraciju, iskoriscavanje, i deponovanje hranljivih materija nakon obroka). Razlog moze biti virusna infekcija, autoimunska bolest ili poremecaj je najcesce nasledan. Oboljenje se javlja pre 20. godine i to je razlika od tipa2. jer se on dobija tokom zivota i uglavnom nakon 40. godine. Telesna masa je snizena pa cak u nekim slucajevima i normalna. Moze se razviti vrlo naglo, u periodu od nekoliko dana ili nekoliko nedelja sa posledicama povecanja glukoze u krvi, povecanja iskoriscavanja masti za energiju i stvaranje holesterola u jetri, i gubitak proteina u telu sto predstavlja sustinski problem.
Koncept lecenja kod dijabetesa tip 1 je da se daje dovoljno insulina tek u uznapredovanom obliku dijabetesa, tj nekontrolisanom ishranom potrebno je uzimati svakodnevnu dozu insulina, pre toga se insulin uzima u dozama i u periodima koji odgovaraju stadijumu bolesti. Dijabetes je hronicna bolest sa kojom zivi mnogo ljudi. Potrebno je samo voditi racuna o ishrani i lekovima i covek moze normalno da zivi.

Udavila sam ali o ovome stvarno mnogo znam i ima tu dosta toga da se prica. Potrudila sam se da izdvojim najbitnije informacije. Ukoliko te Mina neko konkretno pitanje zanima, tu sam za tebe... Zelim ti svu srecu i da tvoj sin bude snazan, cio i zdrav decko kao i do sada.

Jaoooo,ja sam bas blesava sto sam postavila ovu temu...Samo da znate koliko
me i boli nesto da napisem....Sve znam,nista mi nemoras pricati,ceo
svoj zivot zivim sa dijabetesom...Moja mama je dobila secer kad sam ja
bila mala,imala sam 3 godine...
Uhhh drage moje neznate kako ovo sve jako boli ....

Stvarno nisam zelela da izazovem ovakvu reakciju

Passiflora,super su info,nisi udavila
Mina,super je shto si postavila ovu temu jer je nije bilo Nemoj da si tuzna,naravno da te boli,ipak je rech o tvom detetu,ali svi smo ovde uz tebe i voljni da pomognemo koliko mozemo i znamo
Ti si koliko vidim,vervatno ovde i najvishe upucena od svih nas,ali eto,mi makar mozemo da kazemo da smo uz tebe da ti makar malo ublazimo tu bol