Kafka

Bio sam ukočen i hladan.
Bio sam most,
raspet nad bezdanom.


Kafka

Mozda je to bilo samo faza u zivotu kada dusa nije bila u stanju da primi makar zracak svetlosti iz spoljneg sveta...

Moja stalna potreba za optimizmom, za verom u mogućnost da se sve crne stvari posvetle ili makar prošaraju drugim bojama, bila mi je smetnja pri čitanju "Procesa" uvek kad sam se suočavala sa njim. Kao da ulazim u kavez, u svet sive neminovnosti iz kojeg Kafka ne pušta ni Jozefa, ni nas, čitaoce. Nemilosrdan je, Kafka. Ne pali svetlo. Ne daje nadu. Ne nudi izbor. Propuštene šanse Jozefa K, su ili da se ne prepire sa sudom u Katedrali ili da u tome ide do kraja, ili da digne ruku na sebe pre nego što mu život oduzmu. Šta vi mislite, šta znači ona rečenica na kraju, data kao epitaf: "...činilo se da će ga stid nadživeti"? Čega se stideo, ili je trebalo da se stidi?

Davno sam citala "Proces" a secam se da je i u meni samo citanje izazivalo nelagodu. Cega se stideo Jozef K? Mozda sopstvene nemoci da se odbrani, mozda sopstvenog straha a mozda i sopstvenog stida..
Sustina umetnickog dela, onog pravog, i jeste u tome da nam ne daje gotove odgovore, vac da za njima moramo tragati sami. Ponekad je to traganje zaista mucno...

@baladi
Citat:
A interesantno je to, da se cesto u njemu pronadjemo pa cak i identificiramo. Kao da je nesto napisano za nas
I moramo tragati sami. U realnom zivotu i bitnim odlukama koje su pred nama, isto smo uvek sami.

U romanu " Proces" F.Kafke ima autobiografskih cinjenica:
-u djelu dominira usamljenost...otuđenost... - i Kafka je bio usamljen i otuđen...kao pripadnik jevrejskog naroda u nejevrejskoj sredini : zivio je u Pragu,sticao je obrazovanje na njemackom jeziku.
-Između Jozefa K. i Franca Kafke postoje dodirne tacke- u imenu Jozef K. moze se osjetiti prezime piscevo,a ime je sakriveno.(Franc Jozef).
- sto se tice zena ,tu su i Kafka i njegov junak Jozef K.slicni-nemaju srece sa zenama...nesigurni su.Kafka je imao cetiri veze i nijedna se nije ostvarila.Veze Jozefa K. su labave,bez osjecanja.
-Kafka je kroz zivot imao probleme sa ocem! Evo sta je jednom napisao ocu:
" Ja sam pred tobom izgubio poverenje u sebe,a umesto njega stekao bezgranicno osecanje krivice.(Secajuci se te bezgranicnosti,jednom sam tacno napisao nekome:On se boji da ce ga stid nadziveti".

Ovaj smajlic ne treba da stoji tu...ne znam kako je doletio)))

Hocu jos nesto da kazem o "Procesu"...

Kako je Jozef K. nemocan prema sudskoj birokratiji tako i Kafka nemoc i bespomocnost osjeca prema ocu.Jozef K."mora" da strada od birokratije,a Kafka da bi se iskupio pred sobom zato sto se drznuo da brakom ospori ocev autoritet: u Kafkinoj neuroticnoj projekciji svojih odnosa sa ocem brak je izdaja oca,a "zrtvovanje" Jozefa K. jeste simbolican nagovjestaj izmirenja sa ocem.

U tom svijetu,covjek ne predstavlja neku vrijednost.On je igracka drustvenih sila koje mrve i unistavaju sve ljudske vrijednosti i samog covjeka.
Kafka istice u ovom romanu nistavilo,besmisao,apsurd...koji zahvataju civilizaciju.