Kako biti zadovoljan ???

Ja sam osoba koja voli da planira. Jos kao mala otprilike sam imala celu ideju o tome kako bih zelela da moj zivot izgleda kada zadjem u porodicne vode, gde bih volela da radim i kako bih zelela da moja porodica izgleda. Tada su mi sve te ideje izgledale bezazlene, ali sada su mi postale neka vrsta opterecenja. Kao da ne mogu da prozivim jedan jedini dan bez da razmisljam o tome na cemu sve bih trebala da radim ne bi li ostvarila moje planove, i to me uzasno umara. Umara me to sto ne mogu da uzivam u sadasnjosti vec sam uvek jednom nogom u sledecem danu ili mozda cak i nedelju, i tako uvek!
Da li je realna teorija da su oni koji zive za dan srecniji i uspesniji od onih koji ceo zivot planiraju i nadaju se nekoj boljoj buducnosti ? Da li bismo lose stvari koje nas zadese u zivotu resavali na isti nacin i ako bismo ih jednostavno pustili da dodju, bez da se pripremamo za njih?
pozdrav!

A sto se uopste pripremas za bilo koje lose stvari? one ce ili doci, ili nece doci.. probaj prosto da uzivas u svemu sto radis, ...mislim sta ti vrede ti svi planovi, kada te samo sputavaju? i zbog koga to planiras? ti u svakom trenutku imas samo sebe na raspolaganju, pa slobodno pocni sebi da ugadjas...mislim da ce ti se dopasti...ja sebi ugadjam svaki svakcati dan, sa uzivanjem,

jel ? A da li to ugadjanje sebi samom ukljucuje i zavrsavanje obaveza??

svako sam sebi namece neke obaveze, i svako sam sebi planira dan...ja imam dvoje dece, jedno od njih je student, pa nedeljno jednom pakujem ruckove i kolace i stvari, imam kucu o kojoj brinem, imam takav posao da sam ponekad na terenu po ceo dan, jedemo kuvano svaki dan( ja kuvam), preko leta pravim sama zimnicu, za nas i dve bake, sama vodim racuna o svojoj velikoj cvetnoj basti, treniram odbojku 3 puta nedeljno po 2 sata, citam svaki dan po dva sata, kod kuce pisem predmete, ponekad do ujutro, stignem i da se druzim i volim sa svojom decom i muzem...a, da, i na internetu sam , bar po pola sata dnevno, razgledam lepe fotografije i catujem na fb sa prijateljicama....

sve moze da se stigne, ali je najbitnije, da ti licno budes zadovoljna,

nije mi jasno kako sve to stizes :S pogotovo ovi treninzi od po 2 sata ...

stizem zato sto to volim da radim treninzi su mi nedeljom, utorkom i cetvrtkom uvece, odbojku obozavam i ne propustam nijedan trening...verovatno ti imas nesto sto ti volis da radis, da ti prija...volim da citam, pa i to radim svaki dan...probudim se bar pola sata ranije, nekad i sat da bih citala, a citam i pre spavanja uvece...ne gledam TV uopste, to me bas vise ne zanima, osim, retko neki film...zato ti i kazem da pocnes da ugadjas sebi, mnooogo ces se lepo osecati, bices zadovoljna....pa ces sve poceti da stizes..nisam ja oduvek ovako razmisljala, ali sam se uvezbala....jednostavno prestani da brines oko bilo cega...ja sam juce bila ceo dan od rane zore napolju, na vetru, do uvece, pisala sam napolju, na vetru, imala tri-cetiri mandarine u dzepu, za ceo dan, a razmisljala sam kako je to za mene samo izazov, razgledala predeo pod snegom, bila smirena, sve uradila, a kad sam dosla kuci oko 6, sredjivala kuhinju i pravila vecere, pila kaficu sa muzem, salila se sa decom, nahranila kucu, citala, bila na internetu,

svaka cast zveka

sve se moze postici kada covek i u malim stvarima nalazi zadovoljstvo

Ne živim baš dan za dan ali baš ne volim ni puno da planiram unapred iz razloga što ne bi volela da mi nešto pokvari plan pa da se samo razočaram.I ja sam kao mlađa imala viziju u glavi kakav život želim...ali posle hiljadu razočarenja sam naučila da uživam u ovom koji mi je dao Bog,da se,kao što reče tini,radujem sitnicima.I mnogo sam zadovoljnija prvo sobom a onda i životom....preterano planiranje,kao što si rekla užasno umara,pogotovo psihu.Čovek postaje sve nezadovoljniji jer ne može neke stvari da promeni ili da ih napravi onako kako bi hteo.A sve to dalje vodi u dublja nezadovoljstva...Zato planirajte samo ono što je u okviru vaših mogućnosti....ništa preterano!Bar ja to tako radim,a ako se ukaže neka prilika za nešto više treba je naravno iskoristiti!
Zveka svak ti čast...

Ja sam zadovoljna bez obzira sto mi fali jos sto cuda ......ja sam zadovoljna i srecna jedan civek ne moze da ima sve u zivotu i bas iz tog razloga ja ni netrazim puno od zivota

Lepo je imati plananove i ciljeve u zivotu i uvek teziti ka ostvarenju istih...
A planirati daleku budocnost,to zaista nema smisla i moze vas samo dovesti do depresije i nezadovoljstva.Kazu da ljudi koji zive svaki dan kao da im je poslednji,da su najsrecniji na svetu!Ima tu istine,ali i to je suludo.Treba naci neku granicu i sve,ali bukvalno sve u zivotu treba da bude umereno.I razmishljanje i hrana i pice i materijalne stvari...Razmishlajti pozitivno i imati veru u bolje sutra.Normalno je i u chovekovoj prirodi da razmishlja i o loshim stvarima.Nije loshe ni ponekad u mislima proziveti neku bolnu situaciju iz zivota,proshlog ili buduceg.Npr raskid ili smrt neke drage osobe...Kada ramishljamo shta bi bilo kad bi bilo,priprmamo organizam na veliki emotivni udar koji treba da prezivi i da pritom iz svega izadjemo josh jachi za ubuduce.O loshim stvarima treba da razmishljamo kratko,a o lepim svaki dan shto duze...Samo tako mozemo biti zadovoljni!

Kljuc zadovoljstva i srece je da se isto prinadje u vec postojecim stvarima a ne da samo mastamo o necemu drugom, tudjem, vecem, ljepsem, ne treba biti prosjak u zivotu koju tezi necemu a nije ni svjestan da to vec posjeduje samo ne zna da cijeni.

Bravo Bambi

ja sam trenutno jaaaako zadovoljna,

U poslednje vreme postala sam veoma ambiciozna, samo me lenjost sputava da ostvarim svoje namere. Zadovoljstvo vidim u ostvarivanju svojih ciljeva. Veoma sam zadovoljna u zivotu. Mlada sam i znam da imam jos vremena za ostvarivanje nekih stvari ali ako ih brze ostvarim jos bolje. Ono sto mi se posebno svidja je da nekad cesto ostvarim i vise nego sto sam planirala i brze nego sto sam mislila. Medjutim ponekad neke bitne stvari ostavljam za kasnije. Vise uradim sta je do mene nego sto planiram bice ovako, bice onako...Imam planove i za malo dalju buducnost ali to stavljam u drugi plan i ako bi mozda trebala vec sad o nekim stvarima da razmisljam. Zaista mislim da su ljudi koji zive svaki dan kao da im je poslednji najsrecniji.

...ja svaki dan, ali bukvalno svaki dan, cinim nesto za sebe sto me uveseljava...nesto za svoju dusu..i ne pada mi na pamet, da tu praksu prekinem svaki dan citam, idem i dalje na odbojku, ponekad na plivanje, sad ucim da slikam na staklu, oslikavam starinske drvene tacne, nabavljam i dalje lekovito i zacinsko bilje...pravim stakleno prstenje i prilicno moram da budem strpljiva dok se time bavim, a to je za mene praaavi izazov...dobila sam na poklon predivnu lezaljku za terasu, na kojoj sam spavala celo leto...napolju..a to mi je prvi put u zivotu, da sam izabrala da spavam pod vedrim nebom...uh, koje je tek to uzivanje bilo...i uopste vise ne ocekujem od drugih ljudi, da uticu na moje raspolozenje ili zadovoljstvo...i meni ustvari nije jasno - kako neko ne moze da bude zadovoljan? ja mislim da je svako kriv sam za sebe, ako ni u cemu nije pronasao ono sto bi ga radovalo... nema tu prebacivanja krivice na nekog drugog...