Datum unosa: Petak 22.01.2010, 13:48, Naslov: Ešerihija koli
E. Coli, skraćeno od Escherichia coli ( ešerihija koli) je vrsta bakterije iz roda Escherichia i porodice Enterobacteriaceae i široko je rasprostranjena u prirodi. Pripada grupi bakterija koje su normalni stanovnici creva mnogih životinja i ljudi, gde pomažu u varenju hrane.
Ubraja se u grupu tzv. koliformnih bakterija, tj. bakterija koje se redovno ili veoma često nalaze u ljudskoj stolici i koje pri sanitarnim pregledima vode za piće i namirnica služe kao indikatori fekalne kontaminacije
Kakva je bakterija E. Coli?
U rodu Escherichia nalazi se nekoliko vrsta bakterija, a za humanu medicinu značajna je samo jedna vrsta - Escherichia coli. U toj vrsti nalazi se veliki broj raznih serotipova od kojih neke mogu izazvati bolesti kod ljudi. To je štapićasta Gram -negativna bakterija, neki sojevi imaju kapsulu, većina ima na površini izdanke (flagele),pa su pokretne.
Aerobna je i fakultativno anaerobna bakterija, dobro uspeva u laboratorijskim uslovima, većini serotipova je optimalna temperatura za razmnožavanje oko 37 oC.
Pripada prilično otpornim bakterijama: mesecima može da živi u vodi i zemlji, a dugo i na raznim predmetima. U različitim vrstama hrane i namirnica lako se i brzo razmnožava. Toplota od 60 stepeni C ubija ih nakon 15 min.
Koje bolesti uzrokuje E. koli kod čoveka?
Većina tipova E. coli je bezopasna za čoveka, ali neki kod ljudi mogu da izazovu različite bolesti. Sve te bolesti mogu se podeliti u dve velike grupe:
•grupa crevnih bolesti
•grupa piogenih bolesti
Piogene infekcije
Te infekcije izazivaju uglavnom sojevi E. coli koji se nalaze u mikroflori zdravog ljudskog organizma. Oni su uglavnom oportunisti - budući da normalno žive u crevima čoveka, izazivaju bolest samo uz određene preduslove, ako dospeju iz creva u neke druge organe i tkiva.
Najčešće piogene bolesti koje izazivaju su infekcije mokraćnih i polnih organa.
Infekcije mokraćnog sistema (eng. UTI= urinary tract infections) obuhtaća sve infekcije lokalizovane na bilo kojem delu mokraćnog sistema - u bubrezima, ureterima (cevi kojima prolazi mokraća iz svakog bubrega u bešiku), mokraćnoj bešici, ili uretri (cev kojom mokraća ističe iz bešike).
S obzirom na mesto nastanka delimo ih na:
•infekcije donjeg mokraćnog sistema ( uretritis, cistitis, prostatitis)
•infekcije gornjeg mokraćnog sistema ( pijelonefritis)
S obzirom na tip infekcije dele se na:
•simptomatske
•asimptomatske
S obzirom na trajanje dele se na:
•akutne
•hronične
Najčešće infekcije mokraćnog sistema su cistitisi (upala mokraćne bešike)
Njihov najčešći uzročnik je E. coli. Kako su E. Coli normalno prisutne u crevu, zbog anatomske blizine digestivnog i polnomokraćnog sistema, one mogu dospeti u bešikur i tu izazvati infekciju. U urogenitalnom traktu čoveka redovno se nalazi manji ili veći broj E. Coli (normalna mikroflora).
Bakterije koje dospeju u bešiku obično se uklanjaju tokom mokrenja. Međutim, ako bakterije ostanu u bešici, lako i brzo se razmnožavaju što dovodi do infekcije. Infekcijom se smatra ako se u mokraći nalazi veliki broj bakterija (100.000 ili više u 1 ml mokraće) iste vrste, ili čak i manji broj, ali vrlo patogenih bakterija. Kada se konstatuje cistitis E. coli može penetrirati preko mokraćovoda u bubreg i izazvati upalu bubrega ( pijelonefritis).
Problem infekcije mokraćnog trakta obuhvata sve dobne grupe, počevši od novorođenčeta pa nadalje. Žene su sklonije razvoju cistitisa zbog svoje kraće uretre (bakterije ne moraju daleko putovati do bešike i zbog relativno kratkog razmaka između otvora uretre i anusa. Najčešći je kod polno aktivnih žena u dobi od 20 do 50 godina, ali se može pojaviti i kod polno neaktivnih ili devojčica.
Cistitis je redak kod muškaraca s anatomski normalnim urinarnim traktom. Starije osobe imaju povećan rizik za razvoj cistitisa.
Ubraja se u grupu tzv. koliformnih bakterija, tj. bakterija koje se redovno ili veoma često nalaze u ljudskoj stolici i koje pri sanitarnim pregledima vode za piće i namirnica služe kao indikatori fekalne kontaminacije
Kakva je bakterija E. Coli?
U rodu Escherichia nalazi se nekoliko vrsta bakterija, a za humanu medicinu značajna je samo jedna vrsta - Escherichia coli. U toj vrsti nalazi se veliki broj raznih serotipova od kojih neke mogu izazvati bolesti kod ljudi. To je štapićasta Gram -negativna bakterija, neki sojevi imaju kapsulu, većina ima na površini izdanke (flagele),pa su pokretne.
Aerobna je i fakultativno anaerobna bakterija, dobro uspeva u laboratorijskim uslovima, većini serotipova je optimalna temperatura za razmnožavanje oko 37 oC.
Pripada prilično otpornim bakterijama: mesecima može da živi u vodi i zemlji, a dugo i na raznim predmetima. U različitim vrstama hrane i namirnica lako se i brzo razmnožava. Toplota od 60 stepeni C ubija ih nakon 15 min.
Koje bolesti uzrokuje E. koli kod čoveka?
Većina tipova E. coli je bezopasna za čoveka, ali neki kod ljudi mogu da izazovu različite bolesti. Sve te bolesti mogu se podeliti u dve velike grupe:
•grupa crevnih bolesti
•grupa piogenih bolesti
Piogene infekcije
Te infekcije izazivaju uglavnom sojevi E. coli koji se nalaze u mikroflori zdravog ljudskog organizma. Oni su uglavnom oportunisti - budući da normalno žive u crevima čoveka, izazivaju bolest samo uz određene preduslove, ako dospeju iz creva u neke druge organe i tkiva.
Najčešće piogene bolesti koje izazivaju su infekcije mokraćnih i polnih organa.
Infekcije mokraćnog sistema (eng. UTI= urinary tract infections) obuhtaća sve infekcije lokalizovane na bilo kojem delu mokraćnog sistema - u bubrezima, ureterima (cevi kojima prolazi mokraća iz svakog bubrega u bešiku), mokraćnoj bešici, ili uretri (cev kojom mokraća ističe iz bešike).
S obzirom na mesto nastanka delimo ih na:
•infekcije donjeg mokraćnog sistema ( uretritis, cistitis, prostatitis)
•infekcije gornjeg mokraćnog sistema ( pijelonefritis)
S obzirom na tip infekcije dele se na:
•simptomatske
•asimptomatske
S obzirom na trajanje dele se na:
•akutne
•hronične
Najčešće infekcije mokraćnog sistema su cistitisi (upala mokraćne bešike)
Njihov najčešći uzročnik je E. coli. Kako su E. Coli normalno prisutne u crevu, zbog anatomske blizine digestivnog i polnomokraćnog sistema, one mogu dospeti u bešikur i tu izazvati infekciju. U urogenitalnom traktu čoveka redovno se nalazi manji ili veći broj E. Coli (normalna mikroflora).
Bakterije koje dospeju u bešiku obično se uklanjaju tokom mokrenja. Međutim, ako bakterije ostanu u bešici, lako i brzo se razmnožavaju što dovodi do infekcije. Infekcijom se smatra ako se u mokraći nalazi veliki broj bakterija (100.000 ili više u 1 ml mokraće) iste vrste, ili čak i manji broj, ali vrlo patogenih bakterija. Kada se konstatuje cistitis E. coli može penetrirati preko mokraćovoda u bubreg i izazvati upalu bubrega ( pijelonefritis).
Problem infekcije mokraćnog trakta obuhvata sve dobne grupe, počevši od novorođenčeta pa nadalje. Žene su sklonije razvoju cistitisa zbog svoje kraće uretre (bakterije ne moraju daleko putovati do bešike i zbog relativno kratkog razmaka između otvora uretre i anusa. Najčešći je kod polno aktivnih žena u dobi od 20 do 50 godina, ali se može pojaviti i kod polno neaktivnih ili devojčica.
Cistitis je redak kod muškaraca s anatomski normalnim urinarnim traktom. Starije osobe imaju povećan rizik za razvoj cistitisa.
____________________
Tuga gleda unatrag, briga gleda okolo, a samo vera, gleda gore.
Tuga gleda unatrag, briga gleda okolo, a samo vera, gleda gore.