@ baladi
Citat:Kako kao jedinka mogu pomoci ocuvanju planete?
Kada sam u devedesetim godinama otisao u Francusku dobro se secam nekih sitnica. Bilo je to moje prvo samostalno putovanje. Isao sam vozom iz Ljubljane, preko severne Italije, pa kroz onaj cuveni tunel za Dijon. Gledao sam kroz prozor kupea i primetio kako su italijanske tvornice prljave, a nase tako ciste i nove... U Francuskoj, recimo, primetio sam da je na svakoj zelenoj povrsini krava, a kod nas to nije bilo tako. Kada sam u Dijonu sisao sa voza, bilo je oko 8. sati u jutro, zapalio sam cigaretu i u istom momentu bio u dilemi kamo sa sibicom. Peron je bio tako cist, da mi je bilo nezgodno sibicu baciti, a kasnije sam i vec popusenu cigaretu bacio u pepeljaru tek u nekom kaficu.
Brat mi je vec prije po telefonu rekao da ce doci kuci tek posle 12 sati pa sam imao vremena i malo pogledao okolo. Ko rodjenom jugosu prvo su mi pali na oko lokali. WCi su im bili cisti, bez ikakve mrlje, prijatnog mirisa, zarulje su se upalile cim sam usao, a gasile kad sam prostoriju napustio... pa sam se setio kakvi su WCi u Ljubljani i bilo me je sramota. Ipak nisam dugo izdrzao pa sam uzeo taxi i sofer me je odpeljao na bratovu adresu. Mozda je ipak dosao, sam mislio, pa nije bilo tako. Onda sam se napravio "francuza" (to nam u prevodu pod navodnicima znaci kao
bash me briga) i pozvonio na vrata drugog stana u istom spratu manjeg nebodera. Vrata je otvorila jedna jako lepa i zgodna mlada Francuskinja. Izvinio sam se pa joj na engleskom objasnio u cemu je stvar i da li mogu ostaviti ranac kod nje, jer bi dok ne dodje brat, jos malo pogledao po gradu. Ma ni slucajno, otvorila je vrata sirom i pozvala me u svoj stan. Ranac je zavrsio u kutu predsobe, a ja u njenoj kupaoni: "Osvezi se mladicu kad si prevalio tako dugacak put", nesto od prilike tako je rekla (a ja sam u sebi, iznenadjen i zbunjen ipak pomislio "da, da mladicu, a istih smo godina...). Posle tusiranja me je pricekao dorucak, i dok je ona pila neki grape, razgovarala i raspitivala se je o svemu, o mom putu, Jugoslaviji i sta ce sada biti... (republike su im bile nepoznate), da li cu ostati u Francuskoj ili se vratiti u Jugu... kao da se znamo godinama. Sve mi je bilo jako cudno, toga kod nas nema... mi je zujalo u glavi. Kada sam pojeo dorucak, pitala me je da li idem sa njom u grad jer mora nesto kupiti za muza (ops, i muza ima???), a odmah zatim je dodala da mogu za vreme njenog odsustva i odmoriti kod nje jer sam verovatno umoran. (Wow, sta je pa sad to, a da slucajno dodje muz? sam pomislio). Ipak sam radije otisao sa njom. Svuda, na pijaci, po trgovinama, restoranu u kojem smo bili na kafi (ona opet neki grape), je bilo sve jako cisto i uredno. Pepeljaru su mi odmah zamenili cim sam gasio cigaretu, tako da mi je vec bilo nezgodno pusiti... --- Vracali smo se drugim putem, kroz neki park, izuzetno lepo odrzavan, sa umetnim vodopadom i belim klupama. Usput je primetila neki papiric na tlu, sagnula se, pokupila ga i bacila u prvi kos za smece. (Wow, zasto bash ona, (ma ja ga tako i tako ne bi) sam pomislio i opet me je bilo sramota...) Kada smo dosli nazad, bilo je vec skoro pola dva. Brat je bio vec doma. Oooo, Misel (i nesto joj je govorio na francuskom) i usput su se poljubili u lica ko da su muz i zena (pa sta da muz sazna, vrtelo mi se u glavi...). Kada je ranac ponovo presao u moje ruke, nespretno sam se zahvalio onoj Misel, a ona se je nasmijala, pozvala me da jos svratim kod nje ako budem imao vremena i cvrsto me je poljubila u oba lica. (E, tek sad mi nista nije bilo jasno.) Kasnije mi je brat obrazlozio njihove navike...
No tada sam se prvi put suocio sa time da treba gledati na okolinu kao na svoj stan. Ne mozes govoriti da si cist i uredan ako je onog momenta kad zatvoris vrata svog stana oko tebe sve prljavo! - I da se zene koje ti otvore vrata svog stana na kraju uvek poljubi! Kasnije sam primetio da to vazi i kod susreta.
I nikada necu zaboraviti onaj njen gest kada je ovako u opustenom razgovoru, visoka, lepa, prekrasna u suncu onog dana, izuzetno lepo (za nase pojmove) obucena mlada dama, usred naseg razgovora primetila izguzvanu hartiju na tlu javnog parka, sagnula se, pokupila je i kasnije bacila u prvi kos za smece bez ikakvih dodatnih primedbi.
Volimo slalom, pa zasto ne bi i brodovi vozili slalom tamo po Severnom moru ili Meksickoj uvali. Zar nije lep pogled na one sve vece Alfe koje se tako lepo dizu iz mora i prkose zakonima prirode pa cak i (na izgled) fizike. Zar nije lepse su rekli moderni umetnici, sediti u tamo nekoj nuklearnoj podmornici 200 m ispod da se mladici i devojke, u proseku stari 22 godine, vec desetljecima igraju kontinentalne ratove iza kompjutera...
