Datum unosa: Petak 14.05.2010, 22:34, Naslov:
Slave
Proslavljanje krsnog imena kod nasih predaka postalo je jedan od najglavnijih izraza njihove pravoslavne vere. Svoje svetitelje oni su postovali i slavili njihovu uspomenu ma u kakvim se teskim prilikama nalazili.
Domacin se starao preko cele godine kako ce proslaviti krsno ime. A kad bude uoci krsnog imena, on bi pozivao svoje prijatelje.
Treba istaci da toga dana kuce svecara nisu bile samo gostoljubivi domovi, spremni za goscenje prijatelja i rodjaka nego su postajale domovi molitve, pretvarale se u crkve Bozije. Kraj zapaljene vostanice i prisluzenog kandila pred ikonom svoga svetitelja, pored slavskog kolaca i koljiva, okadjeni miomirisom tamjana, utvrdjivali su se nasi stari u svojoj veri. Ugledajuci se na zastitnika svoga doma - svetitelja ciju su uspomenu slavili - nasi stari su polazili njegovim primerom, cineci dobra dela. Njihov dom je toga dana bio otvoren za putnike namernike. Siromasni i nevoljni bili su potpomagani vec prema mogucnostima domacina. Slavilo se kako se moglo ali nije bilo takvih, koji, ma koliko siromasni bili, ne bi svoju slavu obelezili. Srpski vojnici slavili su svoje slave u vlaznim rovovima, usred ljutih borbi. U smrtonosnoj ratnoj huci, pod treskom bombi i iza bodljikavih zica u neprijateljskim logorima, Srbi su se uvek secali svoje slave.
Danas ne slaviti slavu, to je nezahvalnost prema Bogu, prema svetitelju, zastitniku doma; to je nezahvalnost i nemar prema amanetu nasih predaka. Nezahvalnost je kao ostrica maca. Katkad sece i glavu svoga kovaca.
Sta je potrebno da se pripremi za proslavljanje slave - krsnog imena. Za slavu je potrebno osvetiti vodicu u svome domu i pripremiti slavski kolac (od psenicnog brasna), slavsku svecu, zito (koljivo), crveno vino, tamnjan i prisluziti kandilo.
Pre slave, u domu svecara, obavlja se vodoosvecenje. Svestenik dolazi i osvecuje vodu - sveti slavsku vodicu.
Na dan slave, svestenik u crkvi ili domu blagosilja koljivo i slavski kolac, koji unakrst presece i vinom prelije.
U bogosluzenjima Pravoslavne crkve sve ima uzviseni smisao i znacaj pa je tako i kod slavskog obreda.
SLAVSKI KOLAC predstavlja zrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Gospoda naseg Isusa Hrista, krstoobrazno presecanje slavskog kolaca predstavlja Hristovo stradanje za nas. Prelivanje vinom presecenog kolaca znaci da smo Hristovom krvlju ocisceni od grehova svojih.
SLAVSKA SVECA, koja treba da je od cistog pcelinjeg voska, takodje oznacava zrtvu, najcistiju i najneviniju. Kao sto pcele prave med, skupljajuci sladak mirisni sok sa raznih cistih i mirisavih cvetova, tako i molitva svecara i njegove porodice treba da potice iz cistog srca i neukaljane mirisne duse.
Slavskom svecom izrazava se svecanost praznika i radost domacina. Izrazava se jos i to da su svecar i njegova porodica sinovi Svetlosti a ne sinovi mraka. Jer, kao sto svetlost svece razgoni mrak, tako i svetlost Hristove bozanske nauke razgoni tamu neznabozacku.
SLAVSKO ZITO - KOLJIVO se sprema kao zrtva zahvalnosti Bogu za date zemaljske plodove, a u spomen svetitelja koga slavimo kao i za uspomenu na one koji su u veri ziveli i za veru zivote svoje dali.
Slavski obredi i obicaji vrse se za zive - za njihovo zdravlje, napredak i blagostanje. Tom prilikom hriscanin se molitveno seca svojih umrlih predaka i srodnika koji su u svoje vreme istog svetitelja, zastitnika njihovog doma, slavili.
Treba narocito naglasiti da se koljivo ne sprema za pokoj duse svetitelja koji se slavi, kao sto neki pogresno misle. Slavsko koljivo se sprema za sve slave, i za sv. Arhangela Mihaila, sv. Iliju i dr. Svi su svetitelji zivi i nalaze se pred Gospodom kao nasi zastupnici i molitvenici.
Secer, koji se mesa sa psenicom, oznacava blazen zivot pravednih hriscana posle smrti.
Ulje koje se u kandilu prisluzuje takodje predstavlja zrtvu Bogu.
Tamnjan, odnosno kadjenje, oznacava nasu molitvu, koja treba da potice iz cistog srca, kako bi Gospodu bila prijatna i draga, kao sto je nama blag i prijatan miris tamnjana kojim se kadimo.
PORODICNA SLAVA je proslava onog hriscanskog svetitelja, na ciji su dan nasi preci primili hriscanstvo i koga su izabrali za svoga zastitnika i zastupnika pred Bogom. Slava se prenosi sa oca na sina i gotovo se nikad ne menja. Cak ako jedna porodica izumre, oni hriscani koji naslede njihovu imovinu, u vecini slucajeva smatraju za svoju duznost da, pored svoje slave, prime i njihovu. Otuda ima porodica koje slave vise slava. Zena, ako ostane udovica, zadrzava slavu svoga muza.
CRKVENE SLAVE su proslavljanje svetitelja kome je hram posvecen.
SEOSKE ILI GRADSKE SLAVE su proslavljanje onog svetitelja koga su, za svoga zastitnika, izabrala pojdina sela i gradovi ili kome su se, u nevolji, zavetovali zitelji toga mesta pa ga proslavljaju u znak blagodarnosti za srecno otklanjanje bede i nevolje. Toga dana, ide se kroz polja ili glavnim gradskim ulicama, sa litijom i prinose se Bogu i svetitelju molitve za dobro i srecu toga mesta i svih njegovih zitelja.
Na nekoliko dana pre slave, svecar treba da se javi svome zastitniku i da ga pozove da u njegovom domu osveti vodicu.
Za osvecenje vodice treba da spremi: svecu, ciniju sa vodom, bosiljak, malo tamnjana, kadionicu i listu imena svih clanova porodice, da bi ih svestenik, u molitvi za njihovo zdravlje, spomenuo. Ovaj sto treba namestiti pred slavskom ikonom, ili u njenoj blizini, ali uvek tako da svestenik, za vreme molitve, bude okrenut prema ikoni.
Slavska ikona treba da je na najlepsem mestu u sobi, na istocnoj strani.
Pred ikonom treba da gori kandilo.
Posto je krstom osvetio vodu, svestenik njime blagosilja ljude i dom. Svi prisutni, pobozno se prekrstivsi, celivaju sveti krst a svestenik svakoga pokropi osvecenom vodicom.
UOCI SLAVE domacica treba da osvecenom vodicom zamesi slavski kolac i skuva psenicu za koljivo.
Domacin treba da nabavi slavsku svecu, tamnjan, crveno vino i ulje. Preporucuje se da sama domacica, ili ko od domacih, umesi slavski kolac, kao zahvalnost Bogu i svetitelju za zivot i zdravlje, ali ako kolac sprema neko van kuce, kolac treba da bude pokropljen osvecenom vodicom kad se unosi u kucu.
Uvece domacin, sa svim clanovima porodice, staje pred slavsku ikonu, prisluzuje svetitelju kandilo i svi se mole Bogu i svetitelju za srecu, zdravlje i svako dobro. Domacin treba da okadi ikonu, sve prisutne i sve odaje u kuci. On, ili ko mladji, neka ocita Molitvu Gospodnju - Ocenas, Bogorodice Djevo... Ako znaju, neka otpevaju tropar svetitelju i ocitaju molitvu njemu posvecenu. Molitva mora da bude iskrena i iz cista srca, jer ce samo tako biti uslisena.
NA DAN SLAVE domacin zapali kandilo pred ikonom svetitelja pa jos sa kojim clanom porodice odlazi u crkvu.
Ako se secenje slavskog kolaca obavlja u crkvi, a ne u domu, treba odneti slavski kolac, koljivo i crveno vino a u crkvi nabaviti svecu. Ako je moguce, domacin treba da nosi kolac i sve ostalo i da sa sobom povede decu i da ona ucestvuju u ovom molitvenom cinu da bi se u njihove duse dublje urezale uspomene na ove dane i nase lepe obicaje.
Svestenik blagosilja slavski kolac, koljivo i vino, moleci Boga da primi prinesenu zrtvu u spomen svetitelja koji se slavi. Onda uzima kolac, sece ga sa donje strane unakrst i zatim ga sa svecarom okrece pevajuci ove tri pesme:
Sveti mucenici, posto ste hrabro stradali i uvencali se,
molite se Gospodu da se smiluje na duse nase.
Slava Tebi, Hriste Boze, pohvalo Apostola, radovanje Mucenika,
cija je propoved Trojica Jednosusna.
Isaije, likuj, Djeva zace i rodi sina, Emanuila, Bogocoveka;
Istok mu je ime; velicajuci Njega, mi proslavljamo Djevu.
Zatim prelome kolac na pola, i drzeci svako svoju polovinu, sastavljaju ga. Ljubeci kolac, svestenik govori: Hristos posredje nas - Hristos medju nama. Svecar ljubi slavski kolac i odgovara: I jest i budet - I jeste i bice. Ovo se cini tri puta.
Kada domacin donese kolac kuci, tada zapali svecu, okadi svecu, ikonu i sve goste i onda se svi zajedno pomole Bogu i svome svetitelju kao sto su i uoci slave radili. Posle molitve cestitaju slavu jedni drugima i ljube se.
Ako se kolac sece u kuci, postupak je sledeci:
Sto sa slavskom svecom treba namestiti pred slavskom ikonom. Na stolu, malo napred, stoji slavska sveca, s leve strane postavi se slavski kolac, sa desne koljivo; u sredini casa sa crvenim vinom; uz kolac, noz, tamnjan, kadionica i loista sa imenima clanova porodice.
Obred osvecenja je isti kao u crkvi.
Ako postoje mogucnosti, moze se pripremiti i slavski rucak, da se ugoste rodjaci, prijatelji i susedi. Za vreme rucka, obicno se nazdravlja. Uvek se mora paziti na umerenost, jer to nije nikakva gozba nego srpska slava. Znajte: slava se ne sastoji u jelu i picu nego u dobrom hriscanskom zivotu, u misli na Boga, u secanju i ugledanju na zivot svetitelja i vrsenju dobrih dela.
Slavu treba slaviti uvek, ma u kakvim se prilikama covek nalazio: u sreci i nesreci, u radosti i u zalosti. Treba razlikovati bitno od nebitnog - odvojiti proslavljanje svetitelja od gozbe, slavu od veselja.
Ako je dan slavljenja mrsan, jela na dan slave su mrsna; ako je dan slavljenja postan, jela na dan slave su posna. Posto je slava verski praznik, obavezno je drzanje verskih propisa. Svako samovoljno krsenje verskih (crkvenih) propisa je greh.
____________________
Ljudi govore, vreme pokazuje...
Kao i one koji idu u crkvu samo onda kada su zgreshili ili npr. idu da polazu ispit pa im jelte treba pomoc Boga 
Jako je opshirna tema,pa ne bih bash da pishem referate o tome ovde... Bilo kako bilo,svaka religija je lepa na svoj nachin.Svakom choveku je potrebno da veruje da ima neko i iznad njega ko mu moze pomoci.. Mnogima od nas su tudje religije i verovanja mozda chudna,ali svako je drugachije vaspitavan,i mislim da niko nikome ne treba da sudi.. Chovek se ne sudi prema veri,vec po tome shta nosi u srcu ...
