Datum unosa: Cetvrtak 07.06.2007, 04:01, Naslov:
Da, i ja za sebe mogu reći da sam "odrasla" u pozorištu. "Inficirala" sam se jako rano, tako da kasnije nisam mogla ni zamisliti život bez tekstova, proba, smenjivanja uloga, kostima, šminke... Posao me ispunjava toliko da za sebe mogu reći da sam srećna osoba koja do maksimuma uživa u svom životnom pozivu.
Istina je da je biti glumac možda finansijski rizična profesija, ali ni na to se ne žalim. Koliko radiš- toliko i zaradiš. Nema Srbija ni Holivuda, ni Brodveja, pa da se neko od jedne uloge obogati. Ako se posvetiš tome u potpunosti, mislim da rizika i nema, jer talenat i trud, kada se spoje u jednoj osobi, moraju da donesu rezultate, pa samim tim i pristojan život.
Mladim ljudima je teško da dobiju priliku da se iskažu, ali čini mi se da ti nemaš taj problem, jer kažeš da igraš mnogo. Pošto je amaterizam u pitanju (a dobijaš i honorar), nema lepšeg hobija, sigurna sam...
Pozivam te da svratiš i u "Taliju" i podeliš sa nama neke svoje doživljaje, ili utiske, ili makar deo teksta neke uloge koju voliš...