MITOLOGIJA

Jao,super je ova tema!Nisam je ranije primetila!Obozavam ove seoske prichice i legende i znam ih dosta..Mogu da vam pishem svaki chas,ali bojim se da cu smoriti nekog...
DREKAVAC je biće iz mitologije Južnih Slovena. Verovanje je rašireno po istočnoj i zapadnoj Srbiji, Šumadiji, Kosovu i Metohiji i Bosni. Po legendi, drekavac je materijalna manifestacija umrlog, nekrštenog čoveka (po nekim pričama, mladog dečaka), koji ne može da nađe mir, pa proganja one koji su mu zgrešili u životu. Kako predanja kažu, drekavac je malo, dlakavo stvorenenje, slično životinji aj-aju, koje neprestano gazi na sopstveno krzno, a potom urla mešavinom plača i vučjeg zavijanja. Najčešće se šeta po grobljima, a žrtve davi u snu. Jako se plaši svetlosti, iako ne može biti uništeno dok ne nađe mir. Moderna verzija drekavca liči na mešavinu psa, mačke i lisice, a bilo je i verzija ptičjeg oblika. Drekavac se javlja uglavnom noću, u rano proleće. Nije dokazano da se plaši pasa. Najviše je viđan u Istočnoj srbiji, u skorije vreme navodno u okolini Zaječara, a viđen je i u okolini Zlatibora. Postoji verovanje da drekavac "dreči" cele noći u okolini kuće onog ko će umreti.

Inache,drugarica mi studira Andragogiju,pa je jednom prilikom imala referat na temu mitovi i legende u Srbiji,pa smo za tu priliku pretrazili net,nabavili neke knjige i sl...Ostala mi je u secanju jedna pricha,koju su verovatno mnogi vec chuli...Ali,napisacu vam je...Meni je uzasno

...Jedne hladne noci,neki lik se iz nocnog provoda vracao kuci..Prolazio je nekim starim seoskim putem okruzenim samo mrakom i drvecem.Ugledao je devojku u beloj haljini koja je pomodrela od zime stopirala na putu.Naravno,stao je da je poveze i ogrnuo joj svoj kaput da joj ne bude hladno..Pitao je kako se zove,ali nishta nije progovarala...Ucutao se i on i nastavio da vozi dok mu prstom nije pokazala kucu.Stao je pored kuce i ona je tu izashla..U medjuvremenu se setio da je kaput ostao kod nje,ali bilo je kasno da se vraca,pa je reshio da sutra ode do njene kuce.
Pozvonio je na vrata i otvorila mu je sredovechna zena.Pitao je da li tu zivi neka devojka,predpostavljajuci da je to njena cerka.Zena je pochela da plache..Rekla je da joj je cerka poginula u saobracajnoj nesreci pre nekoliko godina..On se izbezumio i rekao joj da je sinoc dovezao devojku i da joj je dao svoj kaput jer joj je bilo hladno i da je ushla bash u tu kucu.Zena,da bi ga uverila reche da je sahranjena na obliznjem groblju i podjoshe zajedno tamo...Kada su stigli do groba video je sliku devojke sa imenom,prezimenom,i datumom smrti,a na njenom krstu bio je okachen njegov kaput!!!! Lik je u momentu posedeo!

Ako neko zeli josh,neka javi

Joj,sva sam se najezila ... uf!

A moze jos,hajde pisi!!!

BEOGRAD - U spomen-parku “Šumarice” kod Kragujevca, na mestu na kojem su 20. i 21. oktobra 1941. godine Nemci streljali 2.300 ljudi, pojavljuju se duhovi! Kurir je došao u posed fotografije snimljene jesenas, na kojoj se jasno vide dve sablasne prilike.
U šumarku je stajala beličasta utvara, dok se u krošnji drveća ocrtavao avetinjski ljudski lik, sa jasno uočljivim očima, nosom i otvorenim ustima - baš kao u horor filmovima! Jedina razlika je bila što se ovaj fenomen desio usred dana.- Ljudi koji nisu sahranjeni na dostojan način, često budu zaglavljeni između našeg i sveta mrtvih i njihove duše lutaju. Nekada duše budu zarobljene od zlih duhova ili demona. U ovom slučaju, najverovatnije je mladić na slici, ili možda onaj koji ga je slikao, izazvao pojavu. Ili je u vezi sa nekom od žrtava, ili ima urođene neke sposobnosti kakve ima jedan u milion ljudi Najpreciznija nauka današnjice, subatomska fizika, tvrdi da postoji bezbroj različitih realnosti i da se živa bića i stvari mogu manifestovati na bilo kojoj od njih. Jedini uslov je da možemo da komuniciramo sa tim drugim realnostima. Slikovito rečeno, ako podesimo radio na neku frekvenciju, slušamo određenu stanicu. Ako pomerimo dugme, slušamo program sa druge frekvencije. Ponekad dolazi do mešanja frekvencija, pa hvatamo informacije sa dva izvora -Ove duše verovatno postoje u nekom od paralelnih svetova i po nekim zakonitostima koje su nama nepoznate, prolaze u našu realnost. Tako na istom prostoru, u isto vreme imamo različite manifestacije.
Najveći deo ovakvih sablasnih pojava hrani se strahom. Međutim, oni mogu posredno i fizički povrediti ljude. Mogu da zaposednu telo životinje ili čoveka i naterati ga da nekog napadne i ozledi.

Evo i jedne prichice koju nam je davno isprichala moja bivsha profesorka psihologije...
Rech je o nashem poznatom knjizevniku,ako me pamcenje dobro sluzi..Ne secam se imena,ali pricha ide da je on imao vizije kroz snove.Sanjao je svake godine,istog dana isti san.Sanjao je da ulazi kroz ooooogrooomnaaa vrata,a iza vrata su se nalazile stepenice,nije se videlo shta je na kraju.I tako svake godine je sanjao da se popne po jedan stepenik.I tako 9 godina,stepenik po stepenik.Na kraju,kada se popeo na vrh stajala je velika statua prekrivena charshavom.On ju je otkrio i ugledao svoj lik ispod koga je pisao datum njegovog rodjenja i njegove smrti! Lik se propudio,sve je zapsao i tacno tog dana je i umro!!!
Profesorka nam je rekla da je to ziva istina!Kaze,sve je dokumentovano i poklapa se..

U jednom,malo juznijem,selu u Srbiji,chovek se uveche vracao sa slave od svog prijatelja...Kuce su im bile relativno blizu,par kilometara i on je reshio da prosheta jer je veche bilo prijatno.U momentu je zachuo zenski glas kako neshto pevushi,ali nikog nije bilo...Nastavio je da hoda i pred njim se stvori prelepa mlada devojka i uhvati ga za ruku.Bio je kao omadjijan!Pitala ga je da li hoce da krene sa njim,a on je naravno pristao..Ishao je za njom kao blesav..Ni o chemu nije razmishljao,nichega nije bio svestan.Korachali su tako do jedne litice ispod koje je bila velika provalija,ambis.Ali,on to uopshte nije video jer je bio omadjijan njenom lepotom.U jednom momentu kada je spustio glavu,primetio je da ima kozje noge.Uplasho se i uspanicheno je pogledao u ochi,kad odjednom,ona vishe nije bila devojka nego koza!!!!U tom trenutku krene da pada niz liticu,ali ga je ugledao prijatelj i uspeo da ga uhvati i privuche nazad.Kada mu je ovaj isprichao shta mu se dogodilo,chovek mu prvo nije poverovao,mislio je da je do alkohola,ali na zemlji su jasno bili ocrtani tragovi kozjih kopita i to samo par!!! Mislim da o tada vishe nikada nije ishao sam nocu kroz selo....
Ovu prichu sam prochitala u knjizi domaceg autora...

Jao ja sam izgleda najmorbidnija ovde....ja obozavam da citam ovakve price...Jekalina ovu sa ovom devojkom i kaputom znam odavno.Stvarno je sablasna....ustvari sve su sablasne...(sta ja lupetam)...seticu se i ja neke pa cu vam napisati....moja baba je puna tih prica!!!!

Sanjche,de su te priche?

Mit o jednorogu
O jednorogu se piše više od 3000 godina. Spominje se u knjigama, bajkama i filmovima. Prema mitologiji jednorog je beli konj sa rogom na čelu, čijim telom teče srebrna krv. Veruje se da će onaj ko ubije ovo veličantveno biće i pije njegovu krv, biti zauvek proklet. Takođe se veruje da njegova krv spašava čoveka na samrti, ali spašena osoba je tada osuđena na prokletstvo poluživota.

U bilo kojoj legendi simbolika jednoroga je izuzetno jaka. U Kini je više sličniji zmaju nego konju. Njegova prisutnost je znak proročanstva. Zato mu je Istok posvetio i praznik sredinom jeseni, jer se smatra da je jednorog simbol kiše i plodnosti. U starim muslimanskim manuskriptama jednorog je povezan sa Lotosom, simbolom čistoće. Sa početka hršćanstva na Zapadu, rog jednoroga je simbolizovao Božiji mač. Srednjevekovni vitezovi i plemići često su imali jednoroga za simbol na svojim grbovima, dok je za alhemičare jednorog bio simbol hermafroditizma. U nordijskoj mitologiji sam Odin jahao je na jednorogu, a to je predstavljalo njegovu božansku veličinu i integritet.

Jednorog je prelepi, snežnobeli konj sa spiralnim rogom na čelu. Snažnog tela, vitak i hitar, ali nepoverljiv, pa mu je nemoguće prići. Jednorozi žive u dubokim zelenim šumama u blizini nekog jezera u kojem se ogledaju. Žive usamljeničkim životom, a hrane se nežnim lišćem. Imaju izuzetno snažna kopita koja im omogućavaju prelaziti daleke puteve. Jednorozi čuvaju ulaz u vilinsko kraljevstvo i druže se samo sa dobrim bićima poput vila i vilenjaka. Samo ljude dobra srca jednorozi će pustiti kroz dvor, a njihova pronicljivost u pogledu nečijih mana je tako jaka da on jednim udarcem svog kopita može usmrtiti osobu za koju oseti da je nekome učinila zlo. Iako su besmrtni, imaju svoje neprijatelje i mogu biti ubijeni. Zmajevi, harpije i himere su bića koja žele njihovu smrt

Ptica Feniks (grčki Phoiniks, latinski Phoenix) se prvi put pojavljuje u egipatskim mitovima, gde je bila poznata pod imenom Boinu, što znači čaplja. Kasnije je, iz Egipta, Feniks dospeo u grčke i rimske mitove. Obzirom na to da je, prema egipatskim verovanjima, Boinu boravila u blizini močvara, smatralo se da je ona i rođena iz vode, koja je za njih predstavljala prapočetni element. Prema njihovim ubeđenjima, Boinu je nastala sama od sebe, kao što je i sunce nastalo samo od sebe. Zato je ona smatrana za otelotvorenje sunca, koje nakon vladanja svetom umire i stalno se iznova rađa, kroz blještavu svetlost zore. Takođe, ona je smatrana za simbol egipatskog Boga Sunca – Ra i povezivana je sa vladarem podzemnog sveta – Ozirisom. Oziris, koji je i sam vaskrsao, podelio je sa boinuom tajne besmrtnosti.

Veruje se da je Boinu, odnosno na latinskom Feniks, zaista postao besmrtan i da svakih 500 godina leti u Sunčani hram u Heliopolisu, gde ga čekaju sveštenici da mu pomognu. Kada se približi kraj njegovom životnom ciklusu, on u Sunčani hram donosi aromatične trave, začine i drvo, od kojih sačini gnezdo. Ono će istovremeno biti njegova lomača, ali i kutak u kom će se kasnije ponovo roditi. Sedeći u gnezdu, on, uz pomoć sunčevih zraka, mašući krilima, pali vatru koja predstavlja njegovog dželata, ali mu ujedno i obezbeđuje nov, podmlađen život.

Postoje različita verovanja, prema kojima, kada staro telo Feniksa sagori, on se ponovo rađa iz crva, koštane srži ili iz jajeta koje ostane u pepelu, i zatim ponovo kreće sa svojim životnim putem i novim životnim ciklusom u narednih 500 godina. Prema nekim legendama, ponovo rođeni Feniks, nosi svoje stare kosti u egipatski Grad Sunca, gde one bivaju sahranjene uz specijalne pogrebne rituale.

Obzirom na to da izrasta iz pepela, gde god da se nađe, za njega se vezuju besmrtnost, uskrsnuće, ali i pobeda nad svim nevoljama i zlim silama. Zbog toga je on postao omiljeni simbol na ranim hrišćanskim nadgrobnim spomenicima. Pored toga, on simbolizuje ponovno rođenje, nadu, čestitost, veru, svetlost, brak, postojanost i večnost.

U mnogim zemljama se verovalo da u jednom momentu može da živi samo jedan Feniks. On nije zavisan od prirodnih zakona reprodukcije i rađa se sam od sebe. U Srednjem veku je bilo uvaženo verovanje da se Feniks rađa iz pepela, tek tri dana nakon svoje smrti.


Često, Feniks predstavlja Hrista i na mnogim mestima se može naći prikazan sa palminim drvetom, koje takođe predstavlja simbol uskrsnuća. Pored toga, česti su prikazi Feniksa kako nosi palminu grančicu, kao simbol trijumfa života nad smrću, ili maslinovu grančicu, kao simbol mira koji Bog nudi ljudima.

Pretpostavlja se da kineska ptica Feng-huang predstavlja pticu istu kao Feniks. Ona predstavlja kombinaciju najpoželjnijih delova svih ovozemaljskih stvorenja i ima vrat zmije, glavu ždrala, zmajeve pruge, rep ribe, oklop kornjače, lastin grkljan i petlov kljun. Feng-huang naseljava Kraljevstvo Mudrih, u istočnom delu Kine. Može se videti samo u mirnim i blagorodnim vremenima. Kad god on zapeva, sve ptice pevačice sveta, pridružuju se njegovoj pesmi. Koštana srž ove ptice smatra se za svetu hranu. Za razliku od verovanja da Feniks predstavlja pticu koja postoji samo jedna u datom trenutku, Feng-huang nije sam. Par Feng-huangova simbolizuje bračno blaženstvo. Sam mužjak iz ovog para predstavlja simbol sreće, a ženka predstavlja caricu.

U jevrejskoj mitologiji, Feniksovo ime je Milkam i prema njihovim verovanjima, Eva je, kada je pojela zabranjeno voće, postala ljubomorna na čestitost i besmrtnost drugih stvorenja koja su naseljavala Rajski vrt. Da bi je i ostale životinje pratile u njenom padu, Eva ih je nagovorila da pojedu po voćku sa zabranjenog drveta. Uspela je da nagovori sve osim Feniksa, odnosno Milkama. Zbog svoje odanosti, Bog je nagradio Feniksa podarivši mu utvrđeni grad, gde mu je obezbeđen život u miru, narednih 1000 godina. Kada je prošlo 1000 godina, Feniks je sagoreo u vatri i ponovo se rodio iz jajeta, koje je nakon njegove smrti ostalo u pepelu. U svakom slučaju, Feniks predstavlja stvorenje nedodirljivo za Anđela Smrti.