Datum unosa: Subota 29.08.2009, 22:58, Naslov:
Znate kako kazu da se praznikom ne valja raditi,tj.butati po zemlji,plesti,prati...itd...Mama je uvek pazila na praznike,pa ni krpicu nije htela da opere...Medjutim,jednom,drugog dana nase slave (jos uvek je vazilo za praznik) nju je tako nesto teralo da ode i zalije bastu koja nije bila blizu...Tata se cudio sta je toliko navalila,nije neka susa,ali ona uporna da ide,i otisla...Secam se,bila sam drugi razred osnovne,i bas na velikom odmoru ugledam mamu kako gura biciklu,sva srecna je zovem da mi mahne,a ona me samo pogleda i ode...Bas me je bilo zabolelo sto mi se pred svom decom mama tako okrenula bez reci...pamtim samo da je drzala kecelju bas na usnama...A sta je njoj bilo?!Vracajuci se iz baste,vozila je bicikl,i zagledala se u neciji spomenik ka groblju,i kako kaze,kao da je neka sila gurnula,tako je pala,da je jedva ostala ziva.Verujte,kao da je iz aviona ispala?!Probusila je guvernarom od bicikle vilicu(bukvalno) i slomila skoro sve gornje zube?! Samo je ustala,ko da nista nije bilo,dok joj jedna baba na ulici nije rekla"Miro sine,tebi potok krvi se sliva niz vrat"Zato je onako prosla pored mene,da je ne bih videla onakvu,i uplasila se...Tako mi je bilo zao nje,zar ona,koja svaki praznik svetkuje?!Cesto se sada seti toga,pa mi pominje,ne moram bas na praznik nesto da radim,jedan dan moze da se saceka...
____________________
"Pre nego što krenete da tražite sreæu, proverite-možda ste veæ sreæni. Sreæa je mala, obièna i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide."