Daunov sindrom

Neizostavno da je potrebno mnogo vise rada, truda, strpljenja, upornosti u odgajanju ovakvog deteta. Ali, ako na kraju vidis bar mali pomak na bolje to ti je dovoljna nagrada. Ja se zadovoljavam mali napredcima, dovoljno mi je sto moj Nikola sa 9 meseci sedi sasvim sam, docekala sam da se u ogradici sam zabavi, da zna da mase pa-pa, mucimo se oko puzanja i hodanja, ali i to cemo dostici. Svesna sam ja da moj zivot vise nece biti onako lagodan i vise manje bezbrizan kao do sada, ali moj je i moram da ga zivim takav kakav je i da izvucem najvise iz njega. Moras da igras sa onim kartama koje su ti podeljene.

Emadora zao mi je zbog ove tvoje price i znam kolika hrabrost i snaga jedne majke mora biti jer ja imam dete sa dijagnozom epilepsije i znam kroz sta sam prosla i jos uvek prolazim......zelim ti svu snagu ovog sveta i da izdrzis sve jer samo jake osobe to mogu podneti na nogama......ima li sta teze za jednu majku od toga kada sazna da joj je dete u problemu.....sve ostalo postaje nebitno......

Ma tek onda vidis kako si se bezveze nervirao oko nekih glupost i pravio od komarca magarca. Ali, sta ces zivot ide dalje.

Evo da i ja obnovim malo ovu temu posto vidim da je postavljena kada je moja devojcica imala oko 6 meseci....dakle, ja sam majka devojcice sa Daunovim Sindromom koja sada ima 4 godine, kada se rodila prosli smo isto kao tu jedan clan (neznam sad tacno koji) kome su rekli sve najgore o detetu i njihovom buducem zivotu, naravno da sam i ja bila slomljena, ali ne zbog toga sto sam rodila dete sa DS vec zato sto sam se prvi put u zivotu smrtno uplasila za svoje dete, jer nisam znala bas nista o tome....naravno da sve to nije tacno...moja devojcica je nesto najsladje, najinteligentnije, najumiljatije, stvorenje na celom svetu.....kada bih ponovo bila u drugom stanju i kada bih znala da cu roditi dete sa DS, ja bih ga bez razmisljanja rodila....sto se tice price da oni kratko zive NIJE ISTINA (Pa zar i druga deca na zalost kratko zive iz nekog razloga) da imaju stotinu nekih bolesti takodje NIJE TACNO (Pa zar i ostala deca nemaju i srcane mane i svasta nesto) da nemogu redovno da idu u skolu jer nemogu da nauce NIJE TACNO (koliko dece idu u skolu i losi su djaci, ponavljaju razrede i jednostavno im ne ide) itd.....pa po cemu su onda razliciti????? Ima razlike.....ONI ZNAJU NESEBICNO DA VOLE I TA LJUBAV NIJE IZ INTERESA, NE ZNAJU DA MRZE, LAZU...NISU PREVRTLJIVI I PODMUKLI, SVE STO KAZU ILI URADE SVE JE OD SRCA I ISKRENO ITD. JOS MNOGO TOGA.....STO SE MENE TICE BOLJE BI NAM SVIMA BILO DA JE MNOGO VISE OVAKVIH LJUDI I OVAKVE DECE, KO NEMA DETE SA ds NIKADA NECE SAZNATI STA JE PRAVA I ISKRENA LJUBAV, JER NJIH TO NE DRZI SAMO DOK SU DECA VEC TAKVI OSTAJU CELOGA ZIVOTA......ja imam jos dvoje starije dece 24 i 21 godinu i mogu reci od kada je ona usla u nase zivote da nam je uz nju mnogo lepse ziveti....
E da zaboravila sam da kazem i ovo, kada se ona rodila, tatica je otisao od nas, jer ni on ni njegova draga mamica koja je na zalost medicinski radnik i velika sramota za medicinu, nisu hteli po njima "bolesno" dete, a DS je mozda sve, ali nije bolest, cak je i malokrvnost bolest, a sindrom to nije, tako da me uopste ne cude pojedini degenerici koji gledaju samo ispred sebe kao konj kada mu stavis am i pritom nista ne vide, ali znaju da osudjuju, kada njen rodjeni otac tako misli o njoj.....ali to je samo njegov krst koji ce da nosi celoga zivota, a imace kada do smrti da se kaje zbog toga sto je uradio...sto se tice nas, nama je i bolje bez njega jer smo okruzeni bezgranicnom ljubavlju koja ce nas pratiti dok smo zivi....i jos cu samo citirati jednu necete verovati doktoricu, koja mi je rekla ovoogledaj koliko se njih rode potpuno zdravi. Svi mislimo da će nešto od te djece biti. Oni postanu svakakvi. Čuvaj ti svoje dijete. Ja znam da ćeš ti od nje stvoriti dobrog čovjeka“.....Mislim da je svaki komentar suvisan!!!!!

Kao prvo,ne gledaju svi na dete sa Daunom kao na blagoslov.Prvo dete moje komsinice je imalo taj sindrom i malo je reci da su prosli kroz pakao,koliko god se trudila to dete nikad nije bilo ni priblizno svojim vrsnjacima pa su ga na kraju smestili u ustanovu jer je bila korak do nervnog sloma.Kada je dobila drugo dete sve se promenilo i zivot im je opet dobio smisao.
A kao drugo,vecina komentara je besmislena.Ispada da me moje dete ne moze voleti iskreno samo zato sto nema Daunov sindrom!Gluposti!
I obicna deca znaju da vole,pruzaju ljubav i njima je takodje potrebna paznja,a ne samo deci sa posebnim potrebama.

Ako jos nekoga interesuje ova tema, molim da se prikljuci.
Ja, sam, sada u situaciji da me sve ovo izuzetno zanima. O ovakvim stvarima ne razmisljate dok ne morate!
Imam 30godina, i jako lose rezultate double testa 1:50. 25. marta imam zakazanu anmiocentezu.
Pokusavam da ne razmisljam o mogucem ishodu i da poslusam doktora: Ne zaboravite da imate sve razloge da se radujete svojoj bebi!
Imam kcerku i sina. Prvi put se suocavam sa ovakvim problemom i ovakvom neizvesnoscu.
Do skoro sam mislila da- ako rezultati ne budu dobri - da se zna sta moram uciniti. Ali kako vreme odmice, sve je teze...
Molim sve Vas koji ste prosli kroz slican pakao, da mi pomognete.
Kod mene je situacija malo drugacija. Cini mi se da nemam snage... da ne mogu da "otklonim" bebu cak i ako rezultati budu porazavajuci. Cini mi se da bih bila u stanju to da prezivim, samo ako bi mi to radili pod potpunom anestezijom, da ne budem svesna nicega... i nikako drugacije.
Trudim se da budem optimista, ali... Nekad me strah sastavi.

Draga Ivana,jako mi je zao zbog tvoje situacije.Nazalost,ne preostaje ti nista drugo nego da sacekas rezultate.Pokusaj da budes hrabra i da ne ocajavas unapred,mozda rezultat bude negativan.
Predlazem ti da probas na forumu ana da saznas nesto vise,mislim da i tamo ima ovakva tema...Zelim ti puno srece!