Datum unosa: Sreda 19.08.2009, 23:19, Naslov:
Upoznali smo se kao deca,na svadbi moje rodjene sestre,ona se udala u mestu odakle je i on...jos uvek pamtim kakav je to decak bio,sve moje drugarice poludele za njim,naravno i ja!
Bio je novina u nasem malom mestu,a mi klinke samo o njemu spomenare pisale...zatim,prolazile su godine,mi smo cekale leta kada bi on dosao kuci,izlazile sa njegovim drustvom,ah kako je bilo slatko...bili smo zaljubljeni jedno u drugo a da nismo imali pojma,ja sam uvek mislila da smo mi za njega sitne,male seljancice (sada mi kaze kako je bio tada ludo zaljubljen u mene-i sada naravno)...A onda su prolazile godine,i ja sam prestala da ga vidjam,nije dolazio cesto,svako je otisao na svoju stranu,ziveo svoj zivot...Dodje najzad i taj oktobar,taj suncan dan ,dever moje sestre se zeni...ja bolesna,temperatura 40,klecim pred mamom da ne idem,da ostanem kuci,ali ona ne popusta.Tog dana sam toliko plakala,toliko se sa njom svadjala,da nikad to ne mogu zaboraviti...Toliko sam se zainatila,da sam se obukla kao kreten,i krenula na tu svadbu...ON ! Lep kao andjeo,doteran,malo pripit,a ja kao poslednja,naduvena od placa i temperature,obucena katastrofa...kada mi je prisao osecala sam se tako bedno...odmah sam otisla kuci da se presvucem i malo doteram
Vrativsi se,nismo se jedno od drugog odvajali,sve je vise bio pod alkoholom i tako lepo pricao,grlio (da je tata poslao sestru da vidi ko je taj sa dugom kosom sto me davi
)...Od tog dana nismo se odvajali,plasili smo se da se ne vrate one godine razdvojenosti...i kada je opet odlazio uvek mi se brzo vracao,nismo mogli jedno bez drugog! Ziveli smo sest meseci zajedno,zatim se vencali,malo bili razdvojeni jer nisam dobila olako vizu...a sada smo zajedno,volimo se,zivimo nas zivot,planiramo buducnost,samo da smo zajedno,to nam je najvaznije!
____________________
"Pre nego što krenete da tražite sreæu, proverite-možda ste veæ sreæni. Sreæa je mala, obièna i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide."