Epilepsija kod dece

Prolazim koz veoma tezak period zivota...u ponedeljak mi je dete ujutro u snu imalo napad epilepsije,dete koje je inace zdravo,veselo,9 godina,odlican djak,trenira tenis.....juce smo dosli kuci iz bolnice i dijagnoza je je beningna epilepsija koja se leci lekovima koje mora piti 2 godine i moguce je da to u pubertetu nestane......strasno se osecam i molim vas da mi napisete nesto vise ako znate o toj bolesti.......

Jao tini rasplakala si me mogu samo da naslutim kako se osecas ja sam u komsiluku imala dete koje je imalo epilepsiju ali se jako razlikuje nasledna i kasnije dobijena, cinimi se ako se dobro secam da je nasledna neizleciva a ona koja se dobije moze da se zivi a da ne daje svakodnevne simptome a u bolnici sam lezala sa zenom koja je rodila dete a koja je od rodjenja epilepticar tako da moze da se funkcionise normalno ali naravno uz konstantne terapije neka vas samo bog cuva kroz sta prolazite, bice to jako tezak period pa i da se izgubi u pubertetu do tada ces proci kroz pakao i ja bih volela da mogu vise da ti pomognem ali osim verbalne podrske ne mogu vise. U nedelju cu se pomoliti za vas.

I meni je jako zao zbog tvoje situacije i takodje bih kao i jaoj zelela bih ti pomoci ali nazalost neznam kako vec jedino podrskom i zeljama da ozdravljenjem
Ima na netu pod benignom epilepsijom nekih korisnih saveta koje daje dr. iz Hrvatske na forumu pacijenata pa probaj da pronadjes ono sto tebe zanima.
Toliko od mene draga moja tini

Draga tini jako mi je zao zbog tvoje situacije, saljem ti puno podrzke i zelje za ozdravljenjem, moras biti jaka sta drugo reci. Evo sta sam ja nasla na netu komentar lekara za decaka koji takodje ima 9 godina.
-Epilepsije, većinom nisu nasljedne bolesti, iako neki oblici mogu biti. Prvi epileptički napad se vrlo često javi kod djece do 12 godine života. U djetinjstvu postoji nekoliko vrsta epilepsija koje su "benigne" naravi, tj. lakše se liječe, kao i one koje najčešće nakon puberteta prestaju. U svakom slučaju preporučujem da slijedite upute Vašeg neuropedijatra i redovito odlazite na kontrole. Lijek je potrebno redovito uzimati. Također ne treba očekivati zaostajanje u školi ili u razvoju ukoliko su napadi uredno kontrolirani, što je slučaj u oko 70-75% bolesnika. S druge strane, Vama kao i ostalim roditeljima bitno je napomenuti da se eventualni novi napad ne može predvidjeti, tako da je potrebno da barem najbliža okolina s kojom se dijete susreće zna za potencijalni gubitak svijesti, kako ne bi došlo do ozljede djeteta. Također treba izbjegavati kupanje u bazenu ili moru bez pratnje, i paziti na dobar san.

Druuuze moj,mnogo mi je sto se to desilo sa malenom....sta mogu reci,znam kako vam je,imala sam skolsku drugaricu koja je imala tu bolest.Molim te,budite jaki i potrazi na netu sve sto se tice te bolesti.Samo da znas da smo uz vas draga !!! Izljubi je mnogo i pazite je sto vise,molicu se da sto pre ozdravi !!!

Hvala vam drage moje na vasoj podrsci to mi sada puno znaci....Kristina je sada dobro ali ja vise ne spavam nocu i strasno se osecam i znam da moram imati snage i za nju i mene i molim se Bogu da je to prolazno i da ce biti dobro.....hvala vam jos jednom

Svima hvala jer sam dosta informacija nasla na internetu

Strasno mi je zao tini!

Uz tebe smo druze i uz tvoju porodicu,morate biti jaki i sve ce uz molitve brzo proci

Draga moja tini,
O toj bolesti stvarno nista neznam,ali verujem i nadam se da nece biti nista strasno ni opasno.Jedino mogu ti reći da ću se moliti za tebe i tvoje dete,a kako si i sama jednom napisala da veruješ u posredničke molitve,t.j. molitve za drugoga,ostani i dalje čvrsta u toj veri.Verujem da će ti biti lakše kada znaš da se neko moli za vas a verujem da neću biti jedina.Ponekad nas obavesti kako je mila curica,a verujem da ćes imati samo lepo da nam kažeš.

Draga Tini evo i ja da se pridruzim podrsci ostalih clanica,mada malo imam da kazem.Davne 1998 godine sin moje najbolje drugarice je imao prvi epi napad.Kao i ti sada svi smo bili u soku.Lekari su rekli da je od preforsiranosti organizma,dete je bilo svestrano kao i posledica velikih tenzija u porodici.S obzirom da Bog ipak cuva decu uz lekove i paznju mali je dobro.Sada je veliki momak ,preselili su se u Novi Sad on zavrsava visu skolu,bolest drze pod kontrolom.Posto smo se razdvojile i preselile u razlicite gradove retko se cujem sa prijateljicom ali kroz razgovor vidim da je zadovoljna pa ne potezem teme iz proslosti.Zelim tebi i curici sve najbolje uz dobru medicinu i veru u Boga savladacete vi to.

Draga tini, jako mi je zao zbog toga sto se desilo. Poznajem jednu osobu jako dobro koja ima epilepsiju vec dugi niz godina i ono sto ti mogu reci o epilepsiji uopste jeste da je najbitnije redovno uzimanje lekova, kontrole i da se najbliza okolina upozna sa tim (verovatno ces morati da obavestis razrednog staresinu, trenera). Bolest moze da se kontrolise i tvoje dete moze da ima sasvim normalan zivot, da napreduje u skoli i na svim ostalim poljima bez problema. Iskreno se nadam da ce to u potpunosti da nestane u pubertetu i da ce sve da bude u redu. Svi smo tu za tebe...

Malena devojcica... Jako mi je zao Tini nadam se da ce sve biti u redu, budi jaka... Poljubac tebi i Kris, uz vas sam

Tina je i dalje na terapiji....hvala bogu nije vise se ponovio napad ali mora 2 godine biti na lekovima......

Uh tini bas teska situacija.Nisam ni znala za to...nemam nekih informacija o toj bolesti pa ti ne mogu pomoci,jedino da ti kazem da sam uz tebe i da zelim da se to vise ne ponovi nikada!Drago mi je da se nije ponovio napad...neka tako i ostane!I zelim da stasa u jednu zdravu i prelepu devojku!

Tini,nadam se da ce sve biti ok i zelim ti puno srece! Moj brat ima epilepsiju od malena,ali je stvarno redovno pio lekove i regulisao ishranu i sada,kao ve odrastao,skoro da uopshte nema napade!Evo ti nekih korisnih infornmacija koje sam nashla na sajtu porodichni lekar....
Predrasude o epilepsiji su velike, tako da je često deci to veći problem od same bolesti. Epilepsija je simptom poremećaja moždane funkcije koji se ispoljava epileptičnim napadima. Napad nastaje zbog prekomernog pražnjenja određene grupe nervnih ćelija. Klinički se to različito ispoljava u zavisnosti od lokalizacije promene koja izaziva epilepsiju.

U dečjem uzrasti su veoma česti konvulzivni napadi koji ne predstavljaju epilepsiju. Ti napadi mogu da se jave u toku različitih oboljenja (hipoglikemija, hipokalcemija, povreda, infekcija i febrilne konvulzije).

Uzrok epilepsija
Epilepsija poznatog uzroka se naziva simptomatska. Najčešći uzroci su poremećaj u razvoju mozga, povreda mozga u toku porođaja ili kasanije u toku detinjstva, krvarenje u mozgu, degenerativna oboljenja nervnog sistema, poremećaji cirkulacije krvi, tumori mozga i infekcije mozga, tokom života u materici ili kasnije. Ako se nezna uzrok tj. ne može da se otkrije, epilepsija se naziva idiopatskom. Međutim, u većini slučajeva postoje dokazi da je reč o naslednim poremećajima ili poremećajima neurotransmitera.

Faktori koji najčešće provociraju epileptični napad su buđenje i uspavljivanje, treperava svetlost npr. pri gledanju televizora, čitanje, kašalj, smeh, bol, menstruacija, pubertet, stres, ubrzano disanje, povišena telesna temperatura, alkohol, hipoglikemija (pad nivoa šećera u krvi), nizak nivo kalcijuma u krvi i nedostatak kiseonika.

Veliki napad – Grand mal

Kod velikog epileptičnog napada postoji potpuni gubitak svesti i učešće svih mišića. Napad ima dve faze: toničku i kloničku. Dete se ukoči (tonička kontrakcija), prestane da diše i pomodri (cijanoza). Zatim sledi klonička faza kada se ritmički grče mišići tela i ekstremiteta. Ruke su obično savijene, a noge opružene. U toku ove faze dete često ugrize jezik ili obraz, umokri se, pojačano luči pljuvačku i pena mu se javlja na ustima. Defekacija u toku napada je retka. Posle napada dete je konfuzno, pospano i najčešće se uspava. To stanje posle napada se zove postiktalna depresija. Posle buđenja dete često ima glavobolju, bolove u mišićima i razdražljivo je.

Nekoliko sati ili dana pre napada kod neke dece se javljaju psihički simptomi koje roditelji često mogu da uoče. Najčešće se javlja promena raspoloženja, umor, pospanost i razdražljivost. Samom napadu može da predhodi aura, koja u stvari predstvlja fokalni početak napada. Najčešće se ispoljava u vidu bola u čašici ili vrtoglavice. Prepoznavanje aure je bitno jer dete, pogotovu ako je starije može da spreči povređivanje.

Grand mal napad može različito da izgleda. Ako je dete pod stalnom terapijom, može da se javi samo aura, a ponekad slabi i kratkotrajni grčevi s lakim poremećajem svesti. Napad može da se javi u bilo koje doba dana, ali je dosta čest neposredno posle uspavljivanja ili buđenja. Oko 25% dece ima noćne napade. Ako se u početku bolesti napadi javljaju uglavnom neposredno nakon uspavljivanja ili buđenja, biće retki tokom dana. Kod nekih devojčica se napadi javljaju pre i posle menstruacije.

Klasični grand mal napad koji ima dve faze (toničku i kloničku) je redak kod dece do tri godine. Kod predškolske dece češće napad izgleda kao iznenadno kočenje celog tela (genetalizovani tonički napad), samo kao grčenje mišića celog tela, bez faze ukočenosti (generalizovani klonički napad) ili samo kao mlitavost celog tela bez vidljivih grčeva (atonični napad).

Dok kod manje dece slika epijepsije može biti šarolika kod adolescenata je prilično stalna. Napadi često počinju oko osme godine, a najučestaliji su oko četrnaeste – petnaeste. Napadi se najčešće javljaju ujutru pola sata posle buđenja. Neurološki i psihički razvoj deteta je normalan. Kod adolescena veliki napad može da bude udružen sa Absansom (mali napad u vidu odsutnosti) i miokloničkim konvulzijama (benigna juvenilna mioklonična epilespsija). Prognoza epilepsije kod adolescenata je dobra. Terapija se sprovodi duže.

Mali napad – Petit mal - Absans

Kod malog napada nema grčeva. On se ispoljava u vidu absansa (odsutnosti). Napad se ispoljava gubitkom sversti koji traje do 15 sekundi. Dete ima ukočen pogled naviše, kapci su malo spušteni i trepću. Po prestanku napada dete nastavlja započetu radnju. Ovo se u tipičnim slučajevima ponavlja više puta tokom dana, nekada i više stotina puta. Nekada je to praćeno grčenjem pojedinih mišića. Sam početak bolesti se nekada ne uoči jer su simptomi oskudni. Ne terko roditelji to tumače lošim ponašanjem deteta.

Mali napad je retko znak ozbiljnog oboljenja nervnog sistema. Često je to nasledna epilepsija. Kod starije dece mogu da se jave zajedno i mali i veliki napad. Posle petnaeste godine obično mali napadi prestaju, a veliki su češći.

Infantilni spazmi – Westov sindrom

Ovo je epilepsija male dece. Javlja se od trećeg do dvanaestog meseca, najčešće između petog i sedmog, a veoma retko u drugoj godini. Ovaj oblik epilepsije karakterišu infantilni spazmi, psihofizička retardacija i karakterističan EEG nalaz.

Epileptični napad je u vidu infantilnih spazama koji traju kratko i često roditeljima liče na grčeve u stomaku. Napad je u vidu iznenadnog grča koji traje 2 do 10 sekundi. Grč zahvata simetrično. Obično su glava i telo savijeni, nekada su ruke zgrčene, a noge opružene. Retko je celo telo opruženo i ukočeno. Na početku napada se javi krik, a na kraju plač. Zato se pomisli da beba ima grčeve u stomaku. Obično se napadi javljaju u serijama, nekada i do sto napada. Češće se javljaju kada se dete uspavljuje ili budi. Nekada se napad javlja u vidu klimanja glavom ili diskretnog savijanja ramena i ruku.

Kod Westovog sindroma je gotovo uvek prisutna mentalna retardacija i to uglavnom teška. Uz to postoje i neurološki poremećaji (kvadriplegija, diplegija, hemipareza i mikrocefalija). Otprilike polovina dece posle prestanka infantilnih spazama dobije velike napade.

Bez obzira na terapiju ovi spazmi prestaju do pete godine života. Deca koja su pre pojave napada imala normalan psihomotoran razvoj imaju dobru prognozu – napadi prestaju, dete ima normalan psihofizički razvoj ili laganu retardaciju.

Lennox – Gastaotov sindrom

Ova epilepsija, jedna od najtežih se javlja između druge i šeste godine. Posledica je oštećenja mozga obično nepoznatog razloga.

Najčešće se javlja kao tonički napad koji se javlja u snu ili za vreme uspavljivanja. Dete je ukočenog pogleda i svih mišića što traje nekoliko sekundi do minut. Ako napad traje duže javlja se i podrhtavanje tela. Napad može da se javi i u vidu absansa – otsutnosti, ali za razliku od tipičnog absansa napad ne počinje i ne završava naglo i poremećaj svesti mije potpun, pa je moguća komunikacija sa detetom za vreme napada. Dete može da ima penu na ustima ili nakon napada klone. Napad se nekada javlja kao iznenadna mlitavost tela tako da dete pada pri čemu može da se povredi. Nekada mu samo padne glava napred, kolena klecnu, ali ne pada i ne gubi svest.

Prognoza ovog sindroma je loša. Vremenom se napadi gube, ali psihički poremećaji se pogoršavaju.

Parcijalni napadi sa jednostavnom simptomatologijom

Kod ovih napada svest nije poremećena. Oni mogu da budu motorni, senzorni i autoimuni. Na njih može da se nadoveže grand mal napad.

Motorni napadi se javljaju u vidu ritmičkog grčenja pojedinih mišića, najčešće mišića lica ili ruke. Nekada se ovi grčevi šire na ostale mišiće zahvatajući celu polovinu tela – Džeksonov napad. Napadi su najčešće kratkotrajni, mada je moguće i da traju satima i danima – epilepsia parcialis continua. Ponekad je moguć i gubitak svesti. Najčešće se javljaju kod dece između 3 i 10 godine, obično u jutarnjim satima. Dete ima grčenje mišića jedne polovine lica, obraza ili kapka. Obično ne može da govori, ali je svesno šta mu se dešava, ispušta glas kao da hoće da povraća i pojačano mu se luči pljuvačka. Kod manje dece napad se često javlja noću i duže traje i do 30 minuta. Nakon napada može da se javi Toddova paraliza, ali to nije loš znak kao kod odraslih. Prognoza ove epilepsije je dobra.

Senzorni napad se ispoljava kao osećaj toplote, hladnoće, trnjenja ili u vidu slušnih i vidnih osećaja. Autonomni napadi se javljaju u vidu bolova u čašici, lupanja srca, znojenja ili porasta telesne temperature.

Psihomotorni napadi – temporalna epilepsija

Ovo su parcijalni napadi sa složenom simptomatologijom koji su skoro uvek posledica oštećenja temporalnog režnja mozga pa se ova vrsta napada naziva i temporalna epilepsija. Psihomotorni napadi se ispoljavaju poremećajem ponašanja deteta za koje postoji amnezija tj. dete ga se ne seća. Tipični psihomotorni napadi se retko sreću kod dece mlađe od deset godina. Ovim napadima obično predhode druge vrste epileptičnih napada, poremećaji ponašanja, noćno nevoljno umokravanje (enureza), noćni strahovi i mesečarenje. Prognoza ove epilepsije je loša.

Dijagnoza

Za postavljanje dijagnoze je veoma važan opis izgleda napada i situacije u kojoj je došlo do njegove pojave. Kod sve dece se radi elektroencefalografija (EEG). Kod nekih vrsta epilepsije radi se kompjuterizovana tomografija (CT glave). Nuklearna magnetna rezonanca se sve više koristi. Ako se sumnja na infekciju centralnog nervnog sistema radi se punkcija likvora. Rade se i drugi pregledi kao opšti pedijatrijski pregled, procena psihofizičkog razvoja i očni pregled.

Terapija

Lečenje se započinje jednim antiepijeptičnikm lekom, čija doza se postepeno povećava (svakih 7 do 10 ), dok se ne postigne dobra kontrola bolesti. Najčešće je dovoljan samo jedan antiepileptik. Terapija se sprovodi najčešće još 4 – 5 godina nakon prestanka napada. Kod 25 – 40% dece ponovni napadi mogu da se jave nekoliko godina po prestanku terapije. Tada se ponovo počinje sa terapijom koja se sprovodi više godina, u retkim slučajevima doživotno. Naglo prekidanje terapije može dovesti do ponovnog javljanja napada. Zato se lečenje postepeno prekida tokom dva do šest meseci. Kod Lennox – Gastaotovog sindroma lečenje je znatno duže od pet godina. Kod adolescenata sa juvenilnom miokloničnom epijepsijom i grand- mal napadima lečenje se sprovodi do deset godina

hvala vam drage moje.....bilo je strasno i tesko u pocetku,sada znam da moram da zivim sa tim i da detetu dam maksimalnu podrsku i da moramo to zajedno da prebrodimo.....to je jedno divno dete,dobra u skoli,dobar sportista jer trenira tenis,vesela i nasmejana i bas zdravo dete.....niko ne zna kako se to pojavilo jer nije nasledno.....lekar je rekao da je to prolaznog karaktera i javlje se na pocetku puberteta.....nadam se da ce to nestati i da ce je posle 2 godine skinuti sa lekova jer su lekovi dosta jaki.....radili smo i magnetnu rezonancu i sve je u redu na mozgu.....

Svaka cast Jekalina...

Hvala Sanjakis

A Tini,samo opushteno i hrabro,za sve ima leka.Najvaznija je vasha podrshaka i redovna terapija...I ja sam chula da je moguce da se epilepsija pojavi kod dece u pubertetu i da spontano nestane...Tako da bez brige,sigurno ce sve isapasti u redu!Kao shto si rekla,ona je jedno zdravo i srecno dete,aktivno i nema razloga da epilepsija ne nestane.

hvala drage moje