Anoreksija

Anoreksija - bolest u modi

Visoke, prozirne figure koje se graciozno kreću noseći preskupe komade garderobe... pritom neverovatno fotogenične i savršeno zgodne .... Ili možda - visoke figure čiji je osmeh grč, čije se telo ispod naslagane odeće gotovo i ne vidi, ili do izražaja eventualno dolaze karlične kosti i koščata ramena... I onda se postavlja pitanje - zašto čitav svet i dalje misli da je takav izgled imperativ, zašto i dalje žene širom sveta svoj izgled žele da poistovete sa izgledom ovih slabašnih figura?! Odgovor je u medijskoj manipulaciji, u plasiranju ovakvih tela na naslovnice časopisa, njihovo šetanje po pistama, pojavljivanje na televiziji gde se njihov izgled hvali itd. I eto, prosečna osoba želi biti mršava do granica bolesti, želi da izgleda kao da je provrela 3 meseca u Aušvicu. Ali, tu nije kraj uzročno-posledičnom ciklusu. Kao rezultat svega nastaje bolest, najprisutnija kod tinejdzera, koja se naziva anoreksija. Poslednjih godina, svest o štetnosti gojaznosti i idealizacija mršavosti menjale su navike u ishrani pogotovo devojčica u pubertetu, mada ni dečaci nisu toliko retka pojava. Bolest se najčesće javlja kod devojčica između 12 i 20 godina. Uzroci ovog oboljenja su bio-psiho-socijalnog porekla, sto govori o kompleksnosti nastanka i lečenja same bolesti. Anoreksija je psihicki poremećaj sa simptomima straha od hrane, osećaja krivice nakon komzumiranja hrane, potrebe za održavanjem niske telesne težine. Dovodi do psihičkog i fizičkog propadanja, depresije i kaheksije. Najkritičnija grupa jesu adolescenti. Adolescencija nosi problem prihvatanja sopstvenog tela i brojnih promena, a anoreksija koja se javlja je pokušaj odbijanja tih promena, otpor odrastanju. To je apel za pomoć a ne samouništenje. To je želja da se bude primećen i prihvaćen. Često nastaje zbog sukoba sa sredinom ili sa roditeljima, praćeno strahom od napuštanja, preispitivanjem svojih novih uloga i straha od njih, neretko i sa eventualnim osećajem krivice zbog budjenja seksualnosti i regresivnom težnjom ka nižem uzrastu, ka vraćanju u detinje doba potpune 'nevinosti' i bezazlenosti.

Anoreksija je psihicka bolest, koja zastrasuje i zadivljuje. Anoreksija je poremecaj jedenja, koji rezultira drasticnim gubitkom telesne tezine.
Ljudi, koji pate od anoreksije, opsednuti su mrsavljenjem.Iskreno znaju izgledati poput kostura, ali misle da su debeli. Da bi jos vise mrsavili, anoreksicne osobe se izgladnjavaju i prekomerno vezbaju.
Iako je anoreksija poremecaj jedenja, razlog nije samo u hrani. Anoreksija je takodje nacin, na koji osoba pokusava izaci na kraj sa svojim emocionalnim problemima, perfekcionizmom i zeljom da sve kontrolisu. Anoreksija je cesto izopaceni nacin, na koji osoba pokusava dobiti samopostovanje.
Anoreksicna osoba ima ceste depresije,cak i zelju za samoubistvom. Polovina svih smrtnih slucajeva kod anoreksicnih osoba je zbog samoubistva.
Anoreksik se povlaci iz drustva,prestaje izlaziti i provoditi vreme sa prijateljima.Vrlo cesto se udaljava od najblizih ljudi,svojih roditelja.
Nece se leciti, odbija pomoc roditelja i prijatelja. Na molbu da ode kod doktora ili da se bolje hrani, reaguje vrlo zestoko. Iako moze biti na ivici smrti, anoreksicna osoba misli, da je s njom sve u redu.
Mislim da u svemu tome jako puno mogu uciniti sami roditelji,otkriti ovaj problem na vreme i u samom korenu ga "istrebiti".

Anoreksija se moze podeliti na dve vrste.Obe karakterise gubitak telesne tezine.Granica izmedju njih je vrlo mala i one se ponekad preklapaju.
Dve vrste anoreksije su:
* samo ogranicavanje
anoreksicne osobe gube tezinu tako sto zestoko ogranicavaju kolicinu uzimanja hrane.Takodje pokusavaju smrsati putem prekomernog vezbanja.
* izazvano povracanje
anoreksik se pokusava na razlicite nacine resiti kalorija: nakon obroka izaziva povracanje,uzima laksativ ili diuretik, ili radi klistir.Neki od njih se prejedaju, uzimaju velike kolicine hrane.Drugi opet uzimaju vrlo male kolicine hrane na primjer komadic kolaca.Simptomi anoreksije su: mrsav izgled,hronicni umor,vrtoglavica ili nesvestica,lomljivi nokti,tanka i suva i lomljiva kosa,opadanje kose,gubitak menstruacije,zatvor,suva koza,snizena telesna temperatura (stalni osecaj hladnoce),nepravilan rad srca,niski pritisak,dehidracija i osteoporoza.Prepoznati anoreksicnu osobu mozemo po odbijanju hrane,zanemarivanju osećaja gladi,prekomernom vezbanju,apatiji-nedostatku emocija.Takva osoba ima problem sa koncentracijom,ceste depresije,suicidalne misli i veoma je povucena.

Moja namera otvaranjem ove teme jeste jednim delom bila da se informisemo malo vise o ovoj bolesti ali i da skrenem paznju svim mladjim clanicama kao i onim starijim koje imaju decu tinejdzerskog uzrasta da je zaista u danasnje vreme jako vazno podrzati osobe koje nisu manekenske gradje bilo da su nasa deca ili prijateljice. Vecina nas su roditelji i ja se najezim na pomisao da potreba da se nekom svidite moze da odvede u bolest.
Ja u komsiluku imam devojku koja se lecila od anoreksije i mnogo puta sam pricala sa njom o tome. I dan danas iako sada vec jede normalno pati za linijom pa makar i na taj nacin. Da li smo same krive sto ne biramo sredstva ili nam je nametnut standard santimetara. Bilo kako bilo zanima me koliko vi u vasem okruzenju imate prilike da se sretnete sa ovom bolescu i koliko u vase gradu mediji podrzavaju ovu temu?

-Pretpostavlja se, da oko 1% svih zena i djevojaka u SAD-u
pate od anoreksije. Drugi kazu, da je brojka puna veca.

-Anoreksija najcesce pocinje u tinejdzerskim godinama.

-U 90% slucajeva od anoreksije pate djevojke i zene.

-Anoreksija ubija vise ljudi, nego bilo koja psihicka bolest. Umire oko 10% bolesnika, 20% ostaju hronicno bolesni, a potpuno se oporavlja samo oko 40%.

Simptomi anoreksije su:

-mrsav izgled
-hronicni umor
-vrtoglavica ili nesvestica
-lomljivi nokti
-tanka, suva i lomljiva kosa
-opadanje kose
-tanke humovite dlacice, koje rastu po telu
-gubitak menstruacije
-zatvor
-suva koza
-snizena telesna temperatura (stalni osecaj hladnoce)
-nepravilan rad srca
-nizak pritisak
-dehidracija
-osteoporoza


Emocionalne i bihevioralne oznake


-odbijanje hrane
-zanemarivanje osecaja gladi
-prekomerno vezbanje
-apatija, nedostatak emocija
-problemi sa koncentracijom
-ceste depresije, suicidalne misli
-povucenost


Pazite na sledece znakove:


-osoba propusta obroke
-izmislja opravdanja, da ne bi jela
-jede samo "zdravu" hranu, obicno tu, koja sadrzi malo kalorija
-razvija cudne navike hranjenja: na primer, reze hranu na male komadice ili ispljuje hranu nakon toga sto ju sazvace
-stalno meri hranu
-sprema ukusne obroke za druge, ali sama ih ne zeli jesti
-stalno se meri
-stalno se gleda u ogledalo
-zali se na to, da je predebela
-nosi vrecastu garderobu

Ko je sklon anoreksiji

Bolest se javlja češće kod mladih devojaka, od 12 do 20 godina, i to kod 5 odsto mlade populacije, pa se ne sreće često u psihijatrijskim ordinacijama, ali shodno oblikovanju savremenog društva, češća je nego ranije. Uzroci oboljenja su bio-psiho-socijalnog porekla, što ukazuje na kompleksnost nastanka bolesti, ali i težinu lečenja. Uzroci se prepliću i prožimaju, pa jedan bez drugog ne daju anorektičnu sliku.

Za psihički razvoj deteta neophodna je briga majke o njegovim telesnim potrebama, ali i sposobnost majke da razume i na pravi način na njih odgovori od najranijeg uzrasta. Dete plače kad je mokro, gladno, žedno, ili uplašeno, a majka treba da prepozna razlog plača. Ako dete dobije hranu svaki put kada se rasplače, ono ne može da napravi razliku između gladi i drugih osećaja i stiče lažni utisak da se svaka neprijatnost može rešiti uzimanjem hrane. Zato je uloga majke i funkcionisanje porodice osnov pravilnog vaspitno edukativnog lika deteta, u koji se ugrađuje primarni vredonosni sistem koji određuje kasnija ponašanja na putu odrastanja i zrelosti.

Kako se prepoznaje anoreksija

Simptomatologiju bolesti čini strah od hrane, opsesivna potreba za održanjem niske telesne težine i poremećaj telesne šeme. Adolescencija nosi problem telesnih promena i problem prihvatanja izmenjenog tela. Anoreksija je simptom ili način odbijanja da se prihvati novo telo, otpor odrastanju. Anoreksija nije samouništenje, ona je apel za pomoć, apel da se bude primećen i prihvaćen.
Image

Anoreksiju karakterišu postojanje gladi i apetita, ali i njihovo nepriznavanje. Oboleli negiraju glad i racionalizuju je raznoraznim stomačnim tegobama. Pristaju na razna somatska ispitivanja, i utoliko su uporniji ukoliko su uspešniji u gubljenju težine. Gubitak na težini nailazi na divljenje vršnjaka, jer je mršavost trend i ideal lepote, pa im to dodatno daje snagu da nastave. Dok težina pada, narasta osećanje moći i samokontrole. Oni su pronašli način postizanja sigurnosti i uspešnosti, jer se inače radi o izrazito osetljivim, pasivnim i nesigurnim mladim osobama, koje veoma teško saopštavaju osećanja.

Kada želja za vitkošću postane opsesija i nastane strah od hrane, a gladovanje dovodi do osećanja moći, onda dijeta prelazi u anoreksiju, moć u krivicu, radost u tugu. Tada pate i oni i porodica, uz konfuziju odnosa, trpljenja i agresije.

Terapija bolesti

Lečenje anoreksije zahteva uključenje tima lekara, a terapija podrazumeva strogu kontrolu ishrane, upotrebu medikamenata poput neuroleptika i antidepresiva i paralelnu primenu psihoterapije uz učešće cele porodice.

U startu, nakon provere nutritivnog stanja pacijenta, odnosno stanja krvi, jetre, gastro-intestinalnog trakta, neophodno je da se pacijentu preporuče visokoenergetski preparati jer su telu neophodni hranljivi sastojci za nadoknadu zbog slabosti i disbalansa, i mogu biti zamena za hranu, ali pre svega dopuna. Osim toga, visokoenergetski preparati nisu hrana koje se pacijent plaši, brzo i lako se unose, te lišavaju stida koji oni osećaju dok uzimaju hranu u prisustvu drugih.

Enteralna ishrana visokoenergetskim preparatima izvanredno reguliše potrebe iscrpljenog organizma, uspostavlja balans i dovodi do brže nadoknade težine.

Ovo je zastrusujuca slika koja je obisla svet......strasno je sve to koliko mediji i totalno izokrenuti kriterijumi sta je lepo i zdravo bice mogu dovesti do smrti mnogih devojaka......osvestite se na vreme i shvatite da ste lepe,prihvatite sebe onakve kakve jeste i zavolecete sebe i svoje telo bez da ga dovedete u ovakvo stanje.....volite i cenite sebe i drugi ce onda da vas vole ako budete ono sto jeste

JAOJ, svaka cast za pokretanje ove teme!!!
Korisne informacije.
Kod nas se jos uvek ne zna dovoljno o ovoj bolesti. U Americi sam videla da mnogo paznje poklanjaju ovom problemu. Tamo je sve ovo izrazenije.
Ali, sve je to jedan zacarani krug kad su mediji u pitanju. Oni namecu pogresne standarde, a posle prate i pomazu razne kampanje na ovu temu. Sve se vrti oko novca, dok mladi zivoti propadaju.

Anoreksija Nervosa
Dok je društvo zabrinuto brojem ljudi, koji pate od prekomerne debljine, neki se izgladnjivaju, da bih postali previše mršavi.

Anoreksični ljudi mogu imati ne samo fizičke, nego i psihičke komplikacije, kao što su
depresija
anksiozni poremećaji
poremećaji osobnosti
opsesije
narkotička zavisost
Evo jedne tipicne slike:

ja bas i ne volim ovu temu.....

Lauren Bailey, anoreksična 26-godišnja Britanka, spala je na 19 kilograma nakon što je hodala i do 12 sati na dan. Nakon 18 mjeseci provedenih u bolnici u kojoj se borila s bolešću uspjela je ozdraviti i sada svojom pričom želi pomoći djevojkama koje boluju od anoreksije.

Lauren Bailey
Lauren Bailey danas

Kad je s 23 godine Lauren Bailey spala na težinu prosječne petogodišnjakinje, njezina ju je majka odvela u bolnicu u kojoj je provela nekoliko mjeseci.

Lauren je ispričala kako joj je trebalo više od deset godina da shvati da boluje od anoreksije.

'Od kad znam za sebe patim od potištenosti, depresije i opsesivno kompulzivnog poremećaja', počela je svoju priču Lauren.

'Ono što je potaknulo moju anoreksiju bila je kombinacija više događaja. U pubertet sam ušla vrlo rano, sa samo devet godina, pa sam bila jedina od svojih vršnjakinja koja je bila u pubertetu. Drugi su mi se rugali jer sam bila drugačija. Slušala sam rock i svirala gitaru.

Moje se stanje razvilo u anoreksiju nakon što mi je netko rekao da bih trebala na dijetu. Tada sam imala 14 godina i to nije bilo primjereno razdoblje života za dijetu. Ali tada je počela moja opsesija s tjelovježbom', rekla je Lauren.

Ispričala je kako je počela hodati 12 sati na dan, a kada je bila u kući, kružila je sobom. Čak i kada nije hodala, slagala je puzzle na dasci za peglanje kako bi ostala stajati.

'Hodala sam ulicom od šest sati ujutro do šest navečer ili bih pronašla neke stepenice po kojima bih se penjala. Zaista ne znam kako sam imala snage to raditi, pretpostavljam da se radilo o anoreksičnom adrenalinu', rekla je.

Lauren je shvatila da je anoreksična nakon što je u časopisu pročitala članak u kojem je jedan suprug opisao simptome te bolesti i rekao da od nje boluje njegova supruga.

'Pomislila sam kako i ja radim sve te stvari. Uvijek sam mislila da netko drugi ima problem i da ja radim ono što je ispravno. Svi su opsjednuti slavnima i dijetama i mislila sam da svi žele biti takvi. Naprosto je sve izbjeglo kontroli. Nije se radilo o tome da želim biti mršava, već o tome da želim nestati', dodala je Lauren.

Jedna od najlošijih godina u njezinom životu bila je 2004. kada je imala 23 godine, a njezina je težina pala na 19 kilograma.

Liječnici su rekli njezinoj majci Alison Williams da se boje da bi mogla umrijeti.
Lauren Bailey
Lauren Bailey u bolnici za vrijeme liječenja od anoreksije

'Sjećam se kada su me premjestili na odjel na kojem su se liječile osobe s poremećajem u prehrani i liječnici su mislili da neću preživjeti noć. Moja je majka bila veoma zabrinuta za mene, ali dok nisam prihvatila da imam problem nitko nije moga ništa učiniti', rekla je Lauren.

Za vrijeme boravka u bolnici uspjela je dobiti na težini, ali nakon što je došla kući njezini su se problemi vratili.

U ožujku 2006. ponovno je primljena u bolnicu s 25 kilograma i ondje je provela 18 mjeseci.

Ali čak i tada nije prihvatila pomoć i nastavila je hodati sobom kako bi izgubila kilograme. Nakon nekoliko mjeseci u bolnici, ipak je došlo do napretka.

'Počela sam razmišljati o tome kako svi koje poznajem normalno žive, a ja sam zapela u bolnici. Razmišljala sam o tome kako me moje opsesije nikamo ne vode. Ja sam mlada osoba i mnogo propuštam. Mislila sam kako živim isti tužni život u bonici kao i vani. Život ne može biti gori, pa zašto ne bih probala živjeti normalno?', zaključila je nakon 18 mjeseci.

Lauren je napokon napustila bolnicu u kolovozu prošle godine i od tada se osjeća dobro. Iako ne voli govoriti o svojoj težini sada izgleda zdravo.

Istaknula je i kako modni časopisi mladim djevojkama šalju lošu poruku.

'Živcira me kada u časopisu pročitam članak o tome kako je loše biti mršav, a već na sljedećoj stranici stoji preporuka kako smršavjeti do ljeta', zaključila je.

Gospode Boze, kako ova devojka izgleda. Pa, ovo je strasno.
Sta covek sam ucini sa svojim zdravljem i ugrozi i svoj zivot? Zato je potrebna edukacija i vise ovakvih stvarnih primera.

Stvarno bre svaka joj se koska poznaje....jaoooo uzas!

Nayalost drage moje dame to je surova realnost sveta u kome yivimo i ja se potpuno odricem mogucnosti da okrecem glavu cak i kada su ovako jeyive stvari u pitanju. Edukacija je najbolji lek ya mnogo toga a bogami i strah ponekada poye da nas yastiti od mnogo ruynih svari u yivotu.

Aaaaaaaaa..Kakav uzas,grozne slike! Ali neka,neka vide devojke shta znachi anoreksija! Kad sam videla ovu temu setila sam se drugarice iz srednje koju smo terali da jede,a ona chim neshto pojede ode u kupatilo da se ispovraca!Imala je tripove da je debela,a bila je chak i premrshava,a lepa ko lutka!Jedva se izvukla!
Chak sam i sama pomislila da imam anoreksiju,onda,kada mi se raspala duga veza jer nisam mogla da jedem i smrshla sam 15 kg.Samo sam pila vodu i povracala...Medjutim to je bilo zbog depresije,a ne zbog opsesije o mrshavosti,jer sam inache sitna...Kada sam shvatila na shta lichim,pochela sam da jedem na silu voce i povrce i polako mi se vratio apetit!Hvala Bogu i dragim prijateljima,izvukla sam se i sad imam 54 kg na 168 visine i super se osecam,chak imam i veci stomachic nego shto treba

Anorexia nervosa je u međunarodnoj klasifikaciji duševnih poremećaja definisana kao poremećaj kojeg karakteriše namerni gubitak telesne težine. Za razliku od Bulimije, ona je prepoznatljiva na prvi pogled jer se svodi na izgladnjivanje do kahektičnog stadijuma (krajnja iscrpljenost i izmršavelost). U najtežim oblicima dovodi i do smrti.

Ovo je jedan od "najmodernijih" poremećaja ishrane. Svi smo svedoci "kulta lepote" koji propagira mršavost. Razne modne revije, "ikone" jet seta, pa čak i sama bezazlena kritike njima bitnih osoba, može biti "okidač" za ulazak u ovaj poremećaj. Najčešći period kada se kreće u anoreksiju je doba adolescencije (15 god - 25 god), dok je u pubertetu i zrelijem dobu ređi slučaj. Sa početnim stavom o idealnoj težini, anoreksičari kreću sa običnim dijetama koje prerastaju u progresivno smanjenje hrane. Često se koriste "pomagači" u mršavljenju kao što su pilule, laksativi, diuretici...

Zajednička karakteristika anoreksičara je ta da su osobe čak i iznad prosečno ineligentne sa vrlo niskim pragom samopoštovanja. Često boluju od depresije sa jakim osećajem krivice, defektnosti i neadekvatnosti. Buđene seksualnosti je za njih vrlo bolan period. Imaju patološki strah od debljine i time im je bilo koja hrana opasna. U strahu od gubitka kontrole, pokušavaju da bar deo sebe drže u svojim rukama. Uglavnom su povučene, uredne osobe sa velikom željom da udovoljavaju drugima.

Pored psihičkih posledica česte su fizičke posledice koje se ogledaju u gubitaku menstruacije, poremećaju rada srca, nesanice, nesvestice, anemije, krtosti kostiju... Kao i kod svakog poremećaja ishrane, i ovde se terapija vrši u kompenzaciji više stručnjaka, prvenstveno prihologa. U ovom poremećaju lečenje se vrši uglavnom u bolničkim uslovima.

Koliko je česta
U zemljama zapadne Evrope sve se više govori o epidemiji poremećaja, jer po dostupnim podacima 5% mladih boluje od ove bolesti, što znači da od 100 mladih u ovom trenutku 5 boluje od ove bolesti. Bolest je češća kod ženskog pola, mada je danas prisutnija nego ranije i kod muškaraca, odnos je 1 muškarac na 5-20 pacijentkinja. Kod njih ona počinje nešto ranije (oko 12 godine). Uzročnost ove bolesti je multifaktorijalna, odnosno uslovljena biološkim, sociološkim i psihološkim faktorima. Ne može se svesti uzročnost na delovanje jednog faktora. U tom slučaju lečenje bi bilo jednostavno i bolest ne bi imala tako ozbiljnu i neizvesnu prognozu. Praktično bolest izbija u specifičnom kreiranju predhodno navedenih bio-psiho-socioloških komponenata.

Biološki faktori
- Konstitucionalna struktura sa neuroendokrinološkim karakteristikama i metaboličkim osobinama, dopaminska hiperaktivnost i senzitivnost.
- Prisustvo afektivnih i drugih psih. poremećaja u porodici. Uočeno je da je učestalost pomenutih poremećaja veća gde evidentiramo psihotične poremećaje (npr. oba deteta u jednoj porodici boluju od ove bolesti).
- Struktura ličnosti, koja može biti neurotska, granična ili psihotična.

Psihološki faktori
Adolescencija je period u odrastanju koji se završava formiranjem identiteta. Identitet je doživljaj sebe, doživljaj sopstvene ličnosti (koncept o sebi), doživljaj lične istovetnosti, i kontinuiteta osećanja, životnih ciljeva i namera. Identitet je odgovor na pitanje: 1. ko sam, 2. odakle dolazim, 3. gde idem.

U adolescenciji prateća pojava je dismorfofobija, koja dobija na značaju ukoliko je prethodujući period bio traumatičan, te osoba nije razvila adekvatne odbrane za prevazilaženje neprijatnih situacija.

Dismorfofobija - preokupacija imaginarnim ili minornim fizičkim nedostatkom. Prati je:
• Anksioznost
• Skrivenost
• Opsesevne misli
• Kompulsivno proveravanje
• Prikrivanje defekta
• Doterivanje
• Upoređivanje
• Ideje odnosa
• Odbijanje od škole
• Socijalna disfunkcija
• Depresija
• Suicidalnost
• Dermatološko lečenje
• Plastična hirurugija
• Sopstvena korekcija

Telo je poligon manevrisanja enterijernih zbivanja. Telesne promene iniciraju psihička dešavanja i izmenjeno telo traži novu poziciju i status. Preplavljujuća osećanja kod mlade osobe postaju pretnja integritetu i gubitku kontrole. Telesni identitet zauzima centralnu poziciju i okosnicu dalje gradnje identiteta, te preuzimnjem kontrole nad njim dobija se iluzioni doživljaj kontrole nad samim sobom.

Značajnu ulogu ima odnos majka-dete, koji ako nije ostvaren sa odgovarajućom privrženošću, gde majka nije odgovarala adekvatno na potrebe deteta, dovodi do mentalne konfuzije, te dete ne razvija svoje unutrašnje vodiče, ostaje zavisno od drugih, podložno osećanju bespomoćnosti i gubitku kontrole. Zbog takvog dijadnog odnosa, nesigurnost je dodatno intenzivirana u adolescenciji, te dete poprima regresivnu poziciju sa izbegavanjem separacije.

Doživljaj praznine nastao zbog neadekvatnog odnosa postaje stanište širokog spektra emocionalnosti. Socio-emotivno povlačenje, vezivanje za roditelje putem simptoma koji ih simbiotski održava u spoju, čini da se patologija produbljuje. Porodica anorektičnog pacijenta, smatra se, da ima specifičan obrazac odnosa koji se sastoji od prezaštićenosti, rigidnosti, i trajnih maskiranih konflikta. Pominje dve patološke porodične strukture: stabilna koalicija između jednog člana i pacijenta ili ispoljavanje bračnog konflikta kroz anorektično dete.

Socijalni faktori
Na anorektično ponašanje i održavanje utiču mediji sa plasiranjem određenih idela izgleda mršavog tela, i poruka koja sledi da biti uspešan, znači biti mršav. Časopisi su preplavljeni različitim dijetama o brzom gubljenju kilograma. To je tema koja se pokreće u društvu i kad se još i uspe u gubitku kilograma, uspeh socijalni je zagarantovan, što je mladima najvažnije.

I šta se zbiva?
Kad želja za vitkošću postane opsesija i prinuda i razvije se strah od hrane, kad gladovanje daje osećaj moći, držanje dijete je prešlo u anoreksiju nervozu, moć u krivicu, radost u tugu. Tada pate i oni i porodica, uz konfuziju odnosa, trpljenja i agresije.

Simptomatologija
1. Strah od debljine i hrane
2. Opsesivna misao o smanjenju telesne težine
3. Poremećaj telesne šeme
4. Gubitak menstruacionog ciklusa

Početak bolesti je postepen i podmukao. Roditelji dugo ne shvataju i ne primećuju problem. Kreće se smanjenjem unosa hrane, probirljivošću, žalbama na stomačne tegobe, nemanje apetita. Oboleli uživa u osećanju gladi, to mu daje osećaj moći. Čak i kad dostigne svoju ciljanu težinu nastavlja dijetu. Opsesivno prati telesnu težinu.

Uporedo sa smanjenjem unosa hrane dolazi do ispoljavnja pihičke simptomatoligije. Strah od hrane i debljine postaje sve veći, te se osoba sve više povlači i izoluje od drugih ljudi i aktivnosti. Anoreksija postaje izvor samozlostavljanja, poremećaj potpuno obuzima osobu. Osoba misli da se oseća dobro i da je sve pod kontrolom.

Mozda se ponavljam,ali mislim da treba da procitamo...nikada nije mnogo!