MAJKA HRABROST

Da li ste upoznate sa akcijom MAJKA HRABROST koja se zalaze za prava porodilja,rekonstrukciju porodilista i uopste bolje ophodjenje prema porodiljama i bebama u srpskim porodilistima.Sta mislite o tome,ukoliko niste upoznate idite na sajt www.majkahrabrost.com,bicete zapanjeni pricama koje su pisale zene sirom srbije.Ja nemam reci,postoji na sajtu peticija koju mozete da potpisete.Sa ovakvim porodilistima i osobljem u njima nije ni cudo sto u srbiji vlada bela kuga....zalosno.........

Jesam draga leki i njihovoj peticiji dala sam svoj potpis.Na veliku zalost sve sto se nalazi na tom sajtu je istina koju,na moju srecu ja nisam osetila...hvala Bogu.

Sreca tvoja Tatjana,ja sam se u nekima pronasla........na zalost

Te pacijentkinje ne lažu.Ali one imaju svoju sliku o istini. nemojte zaboraviti da one ništa ne znaju o medicini.Jedan deo priča je istinit i potresan, ali jedan deo ... Većinu žena ako pitaš, reći će ti da je imala težak porođaj.Sve medijske haje uglavnom uzimam sa rezervom

Ni sa jednom trudnocom nisam imala vezu u porodilistu niti doktora niti babicu ali sam zato imala jako veliku srecu da "upadnem" u smenu koja je uigrana i slozna i u kojoj su sestre bile veoma ljubazne i pazljive.Bas zato mi je jako zao kada cujem kako neke zene prodju pogotovo one jadnice koje jos i plate dr-u,a on se ni ne pojavi na porodjaju

ne slazem se sa ovom izjavom,ja sam imala normalan i lak porodjaj,i na osoblje u porodilistu se ne zalim ali baby frendli je jadan kao i osoblje,prvi put sam se porodila i mislim da je red da se porodilji objasni kako se doji i menja pelena jer ja to nisam znala a ne da se kaze da je to materinski instinkt uz viku i galamu.

U pravu si, leki skroz. Meni niko nije objasnio kako se doji beba. A mame koje su dojile ili jos uvek doje dobro znaju koliko je to bitno i za majku i za dete. Tek onog dana kad sam trebala da izadjem (posle 5 dana) pojavila se doktorka koju poznajem privatno i koja se sokirala kad je cula da mi niko apsolutno nista nije pokazao. Otkud meni materinski instikt za pelene molim vas? Tri put sam morala da idem po porodilistu da trazim ekstra posteljine i za mene i za bebu jer se mali upiskio (dok se ja snadjem, gotoo, ne moze on da ceka na mene). Nikad pre nisam drzala bebu u narucju a kamoli da je presvucem ili nesto drugo. Inace su sestrice bile ljubazne, samo nisu htele da se zadrzavaju u sobi

Ja nisam imala krajnost takvih bolnih iskustava ali i ono sto sam videla i dozivela dva puta bilo je dovoljno da poverujem u sve price zaista je zalosno pa zar nije deo tih istih radnica bio u takvim situacijama nemoguce da ne postoji saosecanje. Pa mi ovde ponekima oci nismo videle nikada u zivotu pa se pomazemo kad i koliko mozemo a tamo dzungla a onda i kad se neko pozali na nesto mi ispadnemo kukavice koje ne mogu da podnesu svasta.

Samo da vam kažem drage moje,da je valjevsko porodilište jedno od poslednjih koje nema bebifrendli sistem u Srbiji.90%majki koje se porode tamo ne doje decu(barem onih koje dolaze u moju ordinaciju)
Sve pacijentkinje , koje su mi se porodile u Frontu su dojile decu po godinu dana. Blizina bebe je najprirodnija stvar na svetu i zbog toga uvek sve bude u redu

baby frendly program jeste normalan svuda u svetu ali zar ne mislite da treba malo napraviti izmene,pre svega prevaspitati osoblje,kako sam mogla da dojim kad nijedna od tih DIVNIH sestara nije htela da mi pokaze kako,moju bebu sam dojila normalno tek kad sam stigla kuci,kad su mi moji najblizi pomogli,jer mi je sestra na moje insistiranje da mi pokaze kako se doji odgovorila da je to majcinski insinkt i da moram sama da se snadjem,a ni pampers nisam znala da stavim jer pre nisam imala kontakta sa bebama,da ne govorim o tome sto beba mora da lezi sa vama na propalom duseku,o higijeni necu ni govoriti,a inace u porodilistima te vrste ima krevetic pored vaseg,i tu normalno spava beba.Ako vi mislite da je to normalno onda u redu,pretpstavljam da ste zdravstveni radnik i da ste uz njih,ali ovo ophodjenje je zaista sramno,SRAMOTA,NIJE NI CUDO STO IVLADA BELA KUGA.

U pravu si leki ja se slazem sa tobom apsolutno

Ja sam prvo dijete rodila u BL....trebalo mi je punih sedam godina da se uopste odlucim za drugo dijete. Nadala sam se da ce se u BL otvoriti neko privatno porodiliste pa da mogu da izbjegnem sve neprijatnosti koje sam dozivjela u drzavnoj bolnici.
Elem, niko mi nije rekao da je moj djecak rodjen sa tzv. hipospadiom, anomalijom penisa i mokracnih kanala...a ja kao luda i kao da me nesto vuklo, uporno nagovarala jedinu ljubaznu sestru u citavom porodilistu da me zovne kad ga bude kupala da mogu da vidim svog bebana...mozete misliti koji sam sok dozivjela kad sam vidjele svoje dijete golo:-( Nikad to necu zaboraviti...posto mi naravno nije bilo jasno sta je to s djetetovim penisom, onako svjeza od poroda pocela sam da panicim, da placem....niko od doktora se nije nasao da mi se makar izvini za cinjenicu da su preskocili da mi kazu tako "nebitnu stvar", nego su me sestre koje su slijedece dosle u smjenu jos iznapadale i izgalamile da ne pravim scene i da "ne dramim", a sutradan mi je i dezurni pedijatar odrzao lekciju...i tako, da ne duzim, bukvalno sam brojala sekunde do izlaska iz porodilista...sad znam da me isto ceka, ali eto, preguracu i to, kao sto sam pregurala i iskustvo sa prvim porodom s tim sto smatram da je u citavoj prici najbitnije da moja beba bude dobro...a mi majke nazalost, u ovim nasim zemljama u kojima zivimo, u kojima su trudnice, porodilje, majke najnebitnije karike drustva ocigledno, na ovom ludom Balkanu- mi moramo da bude zene lavice zbog nase djece!
Eto, ja bas oduzih....pozz svima

Ja sam imala ludu srecu da kao i neki sa foruma upadnem u smenu gde su lekari i sestre bili uigrani....prvi porodjaj kao i svaki prvi....nemas pojma nista....pa ti svaki osmeh i ohrabrenje u tom trenutku znaci!

Drugi porodjaj je bio komplikovaniji,umalo zavrsismo na carskom rezu,ali sam i tu imala jako veliku podrsku osoblja,te izgurasmo i to!!!

Nisam zelela da pokrecem bilo kakve veze,a mogla sam....mozda sam i trebala.....sve u svemu znamo svi sta znaci traziti vezu,toj se vezi trebas "oduziti"...ne zelim!!!!!Eto imala sam ludu srecu da bez bilo kakve veze ipak imam potrebnu podrsku i to je fantasticno jer sam se za trenutak osetila kao da nisam u nekoj od nasih ozloglasenih bolnica!!!!

Kad sam se sad poradjala drugi put, znala sam sta me ceka, znala sam kakva ce biti situacija, i samo sam cekala da stanem na svoje noge da mogu da idem odatle. Skoncentrisala sam se samo na to da izadjem sto pre i kad me je doktorka pustila dan ranije kuci, bila sam joj zahvalna do neba.
Znala sam da cu se porodit carskim rezom, tu nije bilo iznenadjenja, doktor koji je radio operaciju je bio jako fin, pozrtvovan, anesteziolog takodje, svo vreme mi je davala podrsku i pitala me da li sam ok, imala sam osecaj da sam u sigurnim rukama. Medjutim, nekoliko sati nakon operacije kad mi je sestra dala injekciju protiv bolova, nikog nije bilo u sok sobi za porodilje carskim rezom! Nikog nije bilo u blizini... Tokom noci me je probudio snazan bol u grudima, pokusala sam da zovem sestre, ali nigde nikog... Jedna zena iz sobe je lupala u prozor koliko je mogla, ali nista. Do jutra se niko nije pojavio u sobi sa 4 tek operisane zene. Moglo je bilo sta da se desi, kao i sto se desilo pre godinu dana kada je u Novom Pazaru umrla trudnica zbog slicnog nemara i nebrige. Sve je tu na srecu, ako imate srecu da dodjete u smenu gde je osoblje sposobno i ljubazno, dobro za vas, ako ne, samo se molite Bogu da nista ne podje po zlu...

Pozdrav za sve,odlicna tema jer se zaista malo prica o situacijama iz porodilista u Srbiji.