zasto tuga?

nisam znala kako drugacije naslovit ovu temu!
upravo sad mi ide komsinka s kojom sam provela zadnju godinu
zivota!bilo je gomila trenutaka kad me ljutila,nervirala,kad sam bila bijesna na nju
i jedva sam cekala da ode,a sad kad je otisla u grlu mi je uzasna knegla,
uzas se osjecam,uopce ovu reakciju od sebe nisam ocekivala!
najradije bi zaplakala!mozda se vise nikad u zivotu necemo ni sresti!
i ja uskoro idem,i tako bi se rastale,ali znam da ce falit ovih par dana,da cu je
ocekivat na kafi,da cu osluskivat jel se cuje kako silazi niz stepenice!

nije mi jasno sta je to sa mnom,otkud tolika promjena raspolazenja odjednom!
muzu se ne mogu povjerit jer sam mu toliko punila glavu sa tim koliko me nervira,
da mi je sad glupo odjednom da mu kazem "ona meni fali"

Draga moja ti si u drugom stanju.Nije ni cudo sto se to stanje tako zove jer hormoni naprave haos u zeninom organizmu da nismo ni svesne sta nas je strefilo.
I zato mila moja katy nemoj nista da te zacudi jer tek ti sleduju takve promene u glavi da ces "sesti na dupe"

Kazu da se zena promeni kad je u drugom stanju, zato se i zove drugo stanje. Mozda deluje i na tebe pa sad tako reagujes.

Eto u isto vreme smo kuckale Tatjana i ja i slazemo se!

Tek ces da vidis sta znaci drugo stanje,raspolozenje
se menja sad pa sad!!!Tuga te uhvati bez ikakvog razloga!!!

Takve stvari se desavaju u trudnoci,a kazu da moze jos veci problem da se usledi nakon porodjaja jer dolazi do postporodjajne depresije...zene umeju skroz da puknu,moze biti veoma opasno toliko da cak moraju uzimati i kojekakve lekove.
Meni je najteze bilo kada sam bila treci put u drugom stanju,a takodje i nakon porodjaja.Sve me jako pogadjalo i plakala sam zbog bilo kakve sitnice...uzas...

Da,ta kriza posleporodjajna je
opasna!!!Zena moze da upadne u opasnu krizu,
moja drugarica je imala problem pila je neke
posebne lekove!!Bas je bila grozna u takvom stanju,
ali sve je proslo hvala Bogu!!!

Ma da sve to prodje...i zato treba svaka trudnica i porodilja da bude uvek pozitivna i nasmejana...i onda kada joj je najtzeze.
Misli katy na svoju i sve ce biti ok.

Tuga i depresija mogu itekako da uticu na tvoje zdravlje. Znam po meni:
Prije 20-ak dana sam bila u Srbiju kod mojih.Kad se priblizio dan da krenemo nazad u NL ja sam toliko o tome mislila, plakala i toliko me je to potreslo kao da mi je prvi put da se odvajam, i kao da se, ne daj Boze, nikada vise videti necemo.
Noc pre polaska ja sam izgubila svijest, zavrsila na hitnoj. Primila sam jednu infuziju, tek da se maloo oporavim. Lekar se cudio sta mi je, cak je pitao mog supruga da li sam patila ranije od depresije, da li sam isla kod psihologa i da bih trebala da mu se obratim...
Svasta..Od potpuno zdrave osobe ja sam ispala psihicki poremecena jer covek nije mogao da razume da je to samo zbog toga sto sse odvajam od svojih.

Ali etoo, sve u svemu, bitno je i kako su nam roditelji, i kako su nam prijatelji..sve je to ok..ali opet, na kraju, najbitnije je da smo mi i nase bebice ok.

Setnja pomaze puno, izadji setaj, razmisljaj o danu kad ces drzati svoji bebicu u narucju i be happy

Uglavnom smo tužni kada je nešto definitivno gotovo. Ali ništa ne mora da bude definitivno. TAčno je da je trudnoća "malo " kriva za te tvoje jake emocije, ali su one malo pojačane, a bilo bi ti žao i da nisi trudna.
Brzo će to proći...

hvala vam cure moje puno,valjda je trudnoca velik uzrok svega,
ali se nadam da ce ovo uskoro proci...

za sve

drandras je u pravu, sve bi te to pogadjalo i da nisi trudna, a sve je mnogo pojacano zbog trudnoce. Ja nisam u trudnoci imala puno tih emotivnih oscilacija i nisam puno menjala raspolozenja, uglavnom sam bila ok sto se toga tice, ali posle porodjaja...skoro mesec dana posle porodjaja ja sam svaki dan plakala bez nekog posebnog razloga, hormoni su mi totalno poludeli. Tad je stvarno bitna podrska ljudi oko tebe, a najvise podrska od muza. Ja sam tad bila mozda i preterano vezana za njega, ludela sam ako ga ne vidim malo duze jedino sto me je tesilo u tim danima je bilo saznanje da je to zbog porodjaja i da ce sigurno proci. I naravno, proslo je, cak i brze nego sto sam ocekivala i nije to bas toliko strasno...

Ponekad u zivotu nas neke osobe nerviraju ili imamo neke nesuglasice sa njima ali kada odu shvatimo da smo ipak ipak izgubili nekoga nama vaznog.....i cesto je tako tek kada nesto izgubimo shvatimo da nam je to bilo vazno.....inace trudnice postaju osetljivije na sve,brzo menjaju raspolozenja i ne zove se bez razloga to drugo stanje....prebrodit ces ti to katy.....