odvojeni stanovi (ili makar sobe)

Drage moje,
htela sam da malo procaskamo po pitanju organizovanja odvojenog zivota sa partnerom.
(Zvuci ludo, nemojte me u startu osudjivati, mozda sam samo zbunjena...)
Zaista mislim da dvoje ljudi ne mogu uvek da istrpe i istolerisu sve sto se desava kod onog drugog i da je tada najpametnije da se malo razdvoje, da svako ode u svoju sobu dok to ne prodje...
Hocu da prosto kad nisam raspolozena lepo kazem: "Ljubavi, lose mi je, bicu sama neko vreme." i obrnuto.
Nema potrebe da na nekog prenosim svoje lose momente.
Dakle, odvojeni stanovi. Ili odvojene radne i spavace sobe, sa jednom zajednickom. Pa kad nam je lepo zajedno smo, kad nije, svako u svoje. Mozemo da razgovaramo i da zajedno resavamo probleme, ali povremeno odvajanje mi deluje kao neizostavno.
Verovatno zato imam trip da ne ulazim u zajednicu, dok sama sebi ne stvorim svoj prostor...

Ja mislim da parovi treba o svemu da se dogovaraju,ako ste se vi odlucili na odvojene sobe to je uredu.
Ja nisam za to ( nema nista lepse nego kad zaspimo zagrljeni )

iiih, ma naravno...
nego... meni realno, u mesec dana bar 10 padne da sam u haosu i da imam puno posla, obaveze, frke oko stvari sa kojima on nema veze... tada hocu da budem sama...
E takvog cu coveka da trazim, da me pusti na miru kad mu lepo kazem "odoh ja, ovde prosto ne mozes da mi pomognes, moram sama"

Srecno ti bilo u potrazi za takvim covekom...zelim ti srecu i da ga nadjes...
Ja se opet slazem sa ninanom...mislim da od nas koje smo udate i vec neko duze vreme u braku neces cuti odobravanje za ovu temu.U redu je da on ili ti imate radnu sobu naravno ukoliko ti to finansijske mogucnosti dozvoljavaju.Ako obavljas posao kod kuce treba da imas neki svoj kutak...ali kada dodje do problema ili neke krize partneri treba zajedno da popricaju o tome,u krajnjoj liniji zato su i u braku.

Svako zeli da ponekad bude sam.Pozelim i ja, i onda odem u drugu sobu.

Ja se takodje potpuno slazem sa Tatjanom ,i naravo svako pozeli da ima svoj mir u nekom trenutku ,ali svi promblemi se resavaju zajednickim snagama

Sloga kucu gradi..uvek jedan popusta vise jedan manje..komunikacija je najvaznija..svima je potrebno da ponekad budu sami i to treba razumeti i ispostovati...

Heti,uopste nije ludo i ja te ne osudjujem,Ja sam za odvojene sobe,naravno po potrebi.Napr.moj muz hrce i ja treba da se pored njega mucim da zaspim.E to ne nikako.Mi imamo svako svoju sobu, i svoj T.V., i nijedno se ne ljuti.Zasto da gusimo jedno drugo,mislim da treba dati malo prostora,a za zajednicke trenutke i dogovore uvek se nadje vremena.

Ja ipak nisam za takvo nesto.Odvojene sobe su mi ipak znak da ta osoba ne zeli da stvari i osecanja deli u potpunosti sa mnom, kao sto ja delim sa njom,bez obzira sto on pricao da mu je potrebno vreme samo za njega.Pricam konkretno kad bih se ja nasla u takvoj situaciji sa svojim dragim. Ok mi je odvojena radna soba, ne mesanje posla sa privatnim zivotom, pa eto i ukoliko se zeli nekad provesti koji minut sa samim sobom, ok to mi je u redu. Ali samo to. A zeleti i odvojene spavace sobe....nekako to vezujem sa cinjenicom da taj neko ipak jos nije spreman na zivot u zajednici, ma koliko on mislio da jeste, ne znam, mozda gresim, ali moje misljenje je sada takvo

Kad ga nadjes reci kako si ga nasla i meni treba takav

@serafina
pa to je potpuno OK, po meni. Odvojeni kompovi, TV, kreveti... Zasto da ne...
Meni je lepo da spavam sa njim, ali zaboga, ne mogu bas uvek da spavam sa njim!
I nema polemike oko toga da ga manje volim, da mi nije stalo i slicno...

@aleks
hehehe, potrajace ako mene cekas, baci se i ti u potragu

Dakle, rekla bih da je uzaludno da objasnjavamo zasto nekome odgovara a nekome ne ovakva organizacija zajednickog zivota, jer to ipak zavisi od temperamenta i tipa licnosti. A svi smo razliciti, neko moze sa nekim da deli sve a neko (poput mene, na pimer) ne moze i to je to.
Rekla bih da ima i mnogo osoba koje se zrtvuju i prilagodjavaju samo zato sto je to tradicionalno tako reseno i okolina ocekuje da i njihova ZAJEDNICA bude ukalupljena u stereotip a ne zato sto zaista uzivaju da sve dele i rade zajedno...

Naravno heti svi smo mi razliciti i svako od nas ima drugaciji pogled na svet i drugacija ocekivanja od zivota.

Razgovarala sam o tome sa drustvom i razliciti su stavovi. Neki su potpuno za, neki opet misle da sve to moze fino da se uklopi
Ne bih volela da steknete utisak da sam bezosecajna ili slicno Veoma sam posvecena dragim ljudima i znam da se nadjem kad zatreba, ali odvajanje tih nekih materijalnih stvari (tipa kompa, TV-a, kreveta, radnog stola pa i sobe ili stana...) mi je vazno jer time samo izbegavam nepotrebne konflikte.
Problem nastaje iz finansijske nemogucnosti (ipak treba zaraditi za sve to u zemlji Srbiji) i razumem da je nezgodno maldim ljudima koji su tek zapoceli zajednicki zivot i nemaju izbora pa moraju da zive u garsonjeri.
Tako sam nekako odlucila da necu uci u zajednicu sa nekim dok sama sebi ne obezbedim dovoljno, cisto kao neki osecaj vrednosti ili sigurnosti sta ja znam...
Sorry ako smaram, ali trenutno sam u velikim nedoumicama i samopropitivanjima...

***************
heti
nista od toga, svi su isti,...............

Heti mozda tvoj decko nije prava osoba za tebe....?!Zasto moras da udjes u zajednicu, a da vec imas stan? Samo zato da bi pobegla u drugi stan kada ti treba da budes sama?
Lepo je ziveti zajedno, sto ne znaci odmah da morate da pravite kompromise i odvikavate od svojih navika. Svako i treba da ima svoj kutak u stanu, koliko god on bio mali. Tu nema niceg loseg niti je to nenormalno. Pusti tradiciju i stereotipe, radi kako osecas!
Stvorite zajedno sredstava za novi stan (zajedno je lakse!)!! Odputuj sama s drugaricama negde, idi u kafic sama, u bioskop, u shoping...Uvek mozes da uzivas na svoj nacin i radis sta ti se radi! Zajednica te ne sprecava!
I nemoj da mislis da su svi isti, da svi zive isto, da nema resenja i da treba da je normalno da si nezadovoljna! Razmisli koga imas pored sebe, da li ste srodne duse! Kad nekog volis i kad ti je do njega stalo, nista ti nije tesko!! Kljuc je u ljubavi!!