Zivot u inostranstvu...

Primetila sam da ovde ima dosta clanica koje nisu odavde...tj. koje su otisle iz nase zemlje, udale se tamo, pronasle posao, srecu...
Zanima me kako ste se snasle, kako ste podnele rastanak sa vasim najblizima, dolazite li cesto u mesto odakle ste, i da li imate zelju za tim....
I kako ste uopste dosle na tu ideju, mogucnost? Kakav vam je zivot tamo...
Meni se sve vise u poslednje vreme mota po glavi odlazak u drugu zemlju, negde daleko, ali opet se pitam da li bih imala hrabrosti upustiti se u takvo nesto.
Podelite sa nama vasa iskustva, mozda poneki savet

ja sam u Njemackoj,u okolici Hamburga!dosla sam prije godinu dana ovdje,jer se suprugu pruzila prilika da odradi 2 godine ovdje!trebali smo ostat jos godinu,ali zbog trudnoce cemo se vratiti nesto prije!
na pocetku je bilo tesko,ne znamo jezik(mada engleski otvara manje vise sva vrata),gdje god dodjes stranac si,a i nostalgija je uzas!ja nisam bila kod kuce vise od 6 mjeseci,i necu jos 2!fali uzasno,ovdje nemas nikog svog,ima nasih ljudi,daleko od toga,ali nije to to,bar meni!
fali mi mama,rodbina,moj grad!
moji me pitaju da li bi mogla ovdje zivit cijeli zivot?nikad,vjerujte mi!jedino sto oni ovdje imaju su dobre place,to je to!nema onih nasih komsijskih odnosa!i domaci ne primaju(vecinom) strance u svoje drustvo!
i ono sto je mene uvijek strah,mama mi je sama,moze se razbolit,nedaj Boze zavrsit u bolnici,ja ja sam 1600 km udaljena od nje!i kad sam se udala preselila sam se u drugu drzavu,ali tad sam bila 200 kilometara udaljena,pa je bilo puno lakse!
mozda ja nisam bas prava za ovu temu,jer ja sam kratko ovdje,ali ovo su moja iskustva!!!