Da li biste prihvatile njegovo vanbracno dete?

...ja ne bih

Neznam...nisam sigurna ali mislim da ne bih:no:

Ja mislim da bi mogla da prihvatim...........samo veliki ljudi sa velikim srcem mogu tako nesto prihvatiti a ako je ljubav prava mislim da mi to nebi smetalo.............

Mislim da je tesko dati odgovor na ovo pitanje,ukoliko se nismo nasli u takvoj situaciji.Ja neznam da li bih prihvatila,zavisi od mnogo cega.Citala sam da je neka zena prihvatila dete,jer je tom detetu umrla majka, i onda joj njen muz priznao,inace je to dugo krio od zene.Ta me prica vrlo dirnula i mislim da je ta zena vrlo humana,iako joj je trebalo vremena da to svari.

Ne znam...nerazmisljam uopste na tu temu...mislim na temu bivsih...

Ne znam, prvo moj muz me nikad ne bi doveo u tu situaciju tako da sebe ne mogu da zamislim u toj situaciji. Da je recimo bio ozenjen pre mene pa imao decu prihvatila bih ih. Mislim, sta su deca kriva u svemu tome? Dete je tu, njegovo je i sta da se radi... Njegovo dete je i moje dete, nema veze ako ga ja nisam rodila

Zaista ne znam,zavisi...to je lako reci ali tesko ispuniti.Ako bih se nasla u toj situaciji mozda i bih jer i ja imam osecanja...ma koliko mi bilo tesko prihvatila bih ipak je to...dete,a je ne bi to mogla da podnesem da ga ne prihvatim,ma kakvo bilo...

Da dodam da bih prihvatila dete po uslovom da je pre mene imao jedan brak ili slicno......sve sto je pre mene bilo prihvatam......ljudi ponekad naprave gresku a sad da se desi ..............izgubio bi i mene i nasih dvoje dece

Potpuno se slažem, da se desilo pre mene, verovatno bih tu knedlu mogla nekako da progutam, mislim, to dete ne bi bilo krivo ni za šta, a sada, pa zadavila bih

Ako je to dete iz braka pre mene naravno da bih prihvatila ako njega istinski volim volet cu i njegovo dete

joj ne znam, nisam razmisljala,

nisam ni ja o tome razmisljaLA,al dete je dete koje nije krivo,pa mislim da bih

ja ne bih.....kada je jedan stariji clan porodice umro, ispostavilo se da je imao vanbracno dete..neki su znali, neki ne..uglavnom, jako se zapetljala ostavinska rasprava, svi su se osetili prevarenim, a najblizi potomci jako tesko to i sad prihvataju...svi sada osudjuju onog ko je umro, a njega nema da objasni bilo sta....zato nikada ne bih prihvatila takvo dete...mozda bih pomagala materijalno ako zatreba, ali ne verujem, bas zato sto vidim koliko je ostalo upetljano, a ispada da niko nije bio kriv..ne moze dete da nikne iz kupusa, pa mislim da zena koja sazna da je trudna sa ozenjenim covekom jako dobro zna sta radi ako hoce da ga ucenjuje sa detetom, odnosno ako time ugrozava celu jednu porodicu.Znam jednu zenu koja je rodila dete, ali nikada nije htela da kaze ko je otac, niti je ikada trazila da neko prizna ocinstvo, sama podize tu devojcicu, tako je resila....Mozda je i to postenije, ako je bas jako zelela dete sa tim covekom...

Jaoj sto je komplikovano pa verovatno zavisi ako shvatam da je on taj koga zelim da imam citavog svog zivota verovatno da bi se nekako snasla i sa tim ali ja imam jedno pravilo ako vec nekome ko je jos i dete imao sa njim nije valjao mora da tu ima nesto sto ja ne znam. Pa prvo to ispitam

Verovatno da bih ako se to desilo pre nase veze,uvek mislim da deca nisu kriva.

Prihvatila bih da je prije mene bio u braku ili imao vabracno.A da u braku mi to napravi ne znam da li bi
U svakom slucaju mislim da ta djeca nisu kriva vec oni kojisu ih pravili.
Zveko mislim da to dijete ima pravo na sve,ako ga je on vec prihvatio za svoje,a ne to dijete.I da ono moze da bude ljuto,jer mu je sve uskraceno.

Moj muž ima dve kćerke iz prvog braka. Prihvatila bih svako dete

tesko pitanje sve zavisi ali dete nije nista krivo

ne nikad