Kako znate da li ga volite?

to si dobro rekla JAOJ...

Mene prvo zanima kako su se nutela i bojanea izborile sa tim osecajem i da li ih je to proslo? Ili uopste bilo koju drugu clanicu koja je osetila isto?

Meni se u poslednja 2 meseca to cesto desava, mozda jeposledica anksioznosti koju imam, ali odvratan je osecaj... Dolazi i odlazi bez razloga... A kad prodje, kao da nista nije bilo...

A znam da ga volim jer kad je doslo do toga da se prica o raskidu, ja nisam mogla da odem, plakala sam, ne mogu bez njega... (ali i pored toga mucim sebe svojim tripovanjem i razmisljanjem i samo gore pravim)

Je l' se desilo jos nekome ovako nesto?

Hm.. kao sto rece neko, to nije jednostavno objasniti. Znam da ga volim zato sto mi dozvoljava maximalnu slobodu, da budem ja onakva bas kakva jesam, sto postuje svaki moj stav, sto me ne posmatra samo kao domacicu i suprugu, vec kao jedno vredno ljudsko bice...i znam da ga volim zato sto je takav, nenadmasan na svakom polju...dugo smo u braku, bilo je svega, ali smo iz svega uvek izvlacili dobru pouku i nas odnos doveli gotovo do savrsenstva...svaki novi dan donosi mi bar po jedan mali dokaz za to...

Znam zato shto sam prihvatila i njegove vrline i njegove mane...I kad se svadjamo i kad ga mrzim,znam da ga volim...Da mu se neshto desi,ne znam kako bi nastavila dalje...Kad nije pored mene,nedostaje mi...Znam da ga volim jer mogu da ga zamislim kao oca svoje dece i dobrog muza! Ali,svakom mushkarcu treba jedna generalna

Citat:

Mislim da je najveći dokaz da ga volim to što sam tek sa njim kroz tu ljubav počela da volim i sebe. Mi više nismo par, on je sada dio mene.

Citat:
Jako dobro receno JAOJ.
U njegovom drustvu mi nikad nije dosadno, drzi me kao malo vode na dlanu, stalo mu je do onoga sto ja zelim i trudi se da me iznenadi, obraduje, na sve moguce nacine dokaze koliko me voli i ono po cemu oboje znamo da se volimo; Ne mozemo biti ljuti jedno na drugo, cim se pogledamo, sva ljutnja nestane i pretvara se u blesavi osmjeh. Mrzim sto se ne mogu naljutiti na njega ni danas kao ni prije 3 godine, znam da ga volim kao i on mene.

Znam da ga volim jer obozavam sve u vezi sa njim, sa njim mogu i da pricam ozbiljno i da se salim i da se svadjam... I ono vreme kad samo cutimo meni je prelepo... Bili smo na rubu rastanka i verovatno sam tada videla koliko mi on znaci i da ne zelim da ga izgubim! Dodje i vreme kad se posvadjamo pa me nervira ali to kratko traje ...

Citat:

Slazem se Samo da budete u to sigurne na vreme, a ne kada bude kasno..
"Tek kad nesto potpuno izgubis, shvatis koliko ti je znacilo".

Amanda u tome "posle shvatis" veliku ulogu igra navika..a ja znam da ga volim jednostavno tako posle nekoliko dobrih turbulencija i scena ko u spanskim serijama eto znam

Znam,jer nekad u sebi kazem "Mrzim ga!" i u istom trenutku se ujedem za jezik,jer ga volim i znam da me voli! Jednostavno znam...

Znam zato sto me istera iz takta da mi dodje da ga ubijem u momentu,da ga izudaram,da vristim na njega....i onda u svom tom besu ga zagrlim pa se slatko izljubimo i izvinimo jedno drugom...eh ta ljubav...

Da li biste mi mogle pomoci?
Sa deckom sam skoro 3 godine u vezi.
Prva oziljna veza.
Ludo smo se voleli,bili smo vezani nenormalno.Oboje smo bili podrska jedno drugome u izuzetno teskim periodima u nasim zivotima.To nas je zblizilo jos blize.
Ali te svadje.Oduvek te svadje.Oko najmanjih stvari se iznerviram,a on pravi toliko gluposti.
Nikada me nije prevario.Nisam ni ja njega.Ni zelela.

Ali poslednja svadja.
Ja imam problem sa besom.Da ne duzim,porodicni problemi su me unistili jos kao klinku.Trpim,trpim,govorim lepo,kada vidim da me niko ne ferma ni 2%,poludim.
A najgore je sto je najcesce on koji ne shvata sta mi smeta, nesvesno ignorise sve sto ja kazem ili savetujem.Cak je i prizano da je iskljucen za moja zvocanja.Moja "zvocanja" su uvek bili saveti imolbe.Posle se tek pretvore u to.
Nekada imam osecaj kao da sam sa klincem u vezi,potpuno neozbiljnim,koji bi samo igrao igrice,umesto da zavrsava fakultet,ili da cak i jeste.

I onda sam ja vikala na njega a on je u besu smrskao svoj laptop na kome mu je projekat od godinu dana koji sam ja finansirala sa 7000 din...
Sreca,otisao samo deo ekrana.
I razbacivanje novca na sve strane,narocito na te proklete cigarete (deda mi umire od raka pluca od njih,u haosu sam),a onda se ponovo trazi od mene,cak sam pocela i da odvajam novac sa strane za njegove "hitne slucajeve" od kojih mu nekada zavisi i buducnost.

Ali u tom trenutku on vise nije bio moj.
Postao mi je stran.Mi nismo vise mi.Daleki smo.Ja vristim za vise slobode u vezi.Za drustvom,za izlascima.Cak sam i videla nekog lika novog na faxu,zaigrali mi leptirici u stomaku na sekund,ali i to je previse.To mi se prvi put desilo nakon 3 godine.Tada sam se uzasno zabrinula i sve se rusi u mojoj glavi.

Inace smo oboje nazadovali zbog svojih problema u zivotu,a oboje vrlo pametni i snalazljivi.I sada imamo dogovor da se vratimo na konje.I dok se ja trudim,dok mi svi samo govore da se ispravim,da ne valjam,da moram biti bolja,ne vidim promenu ni u kome vise,niti da se iko drugi trudi.Tada sam pukla.I nastavljam da pucam.

Zahteva da odem na regulaciju besa kod psihijatra,imam cak i deadline,mesec dana.Inace raskidamo.
Ljubomoran i posesivan,okrenut prema svojim obavezama i ocekuje i mene da se okrenem samo prema njemu.Nema razumevanje za privatnost,slobodu u vezi i moje obaveze,iako stalno tvrdi da je drugacije.
Njegovi problemi su i moji i njegovi.I ja mu pomazem da se izvlaci iz njih.Uglavnom su novcani,iako sam ga upozoravala mesecima.I opet pomognem.A moji problemi su samo moji.
Aljkav i previse detinjast,potpuno neozbiljan kada su neke stvari u pitanju.
Ja ispoljavam bes recima,dok ga on ispoljava nasilnim aktovima prema predmetima,ili me previse jako povuce za ruku nesvesno (natrag ka sebi),ali od nasilnog oca sam naucila da ne verujem nijednom nasilnom aktu.Nikada ne znas kada ce se samo projektovati sa predmeta na tebe.Ljudi u besu ne znaju sta rade.Ja u besu psujem i vicem i optuzujem.

Ugasili smo se,nisam vise sigurna ni da li ga volim.Kako uopste odgovoriti na to?
Sex mi ne prija vise.Tj.zelim,ali telo se samo zakoci,postalo je bolno.

A opet nikada nisam nasla nekoga sa kim imam toliko zajednickih stvari.A opet toliko malo zajednickih.

Buduci da nikada nismo imali normalne porodice,odlucili smo da napravimo jednu u buducnosti,sa savrsenom kucom,sistemom zavaspitanje dece...Evo,dosta mojih prijatelja se i poudavalo i ozenilo,cekaju decu ili ih vec imaju.

I ja sam ne znam da li smo oboje toliko pod stresom da samo od sebe sve puca,ja sam besna sto nista ne moze uraditi sam,sto me nikada ne slusa i uvek najebe, i onda nastavi da me ne slusa,sto nemoze ni najmanje sitnice da promeni na sebi (klasicne muske gluposti)...

Kaze da me voli,da me obozava.I vidim to,ali samo kada je blizu raskid (ne znam vise po koji put,nakon 20. smo prestali da brojimo i to samo u poslednjih par meseci),i po cinjenici da mora sve raditi uz mene.
Prestali smo da se postujemo medjusobno.Ja cekam da on zasere,on ceka da ja popizdim.Ne radujem se nista posebno kada treba da se vidimo,znam da su vec svi planovi unapred isplanirani odmah propast jer s eon vuce i visi na laptopu,postalo mi je draze da se naspavam dobro,jer je to sa njim nemoguce (pre 3,4 ujutro nema spavanja).

Sve u meni vristi da odem,ali i vristi da ostanem,ne znam vise ni sama.

Sada mi idu kolokvijumi i ispiti,ovo mi stvarno nije trebalo.

Izvinjavam se na ovako dugo postu,ali ne znam sta da radim vise.
On je veliki deo mog zivota,nekada cak i jedini u mom zivotu,ali on nije covek na koga mogu da se oslonim.On je osoba za koju mogu biti samo sigurna da ce zajebati nesto.
Svaki dan je mucenje.
Molim vas,moze li mi neko pomoci?

I šta da ti kažem? Meni to izgleda kao veza dvoje ljudi koji baš ne odgovaraju jedno drugom. Hoću da ti dam jedan savet, a možeš da me poslušaš, a i ne moraš; nikada nemoj nekome drugome više puta savetovati nešto za njegovo dobro. To je jedna od najvećih grešaka uopšte. Ako misliš da bi tvoj savet nekome (dečku, drugarici, rođaku...) bio od koristi i ako stvarno želiš da mu pomogneš, onda je dovoljno da mu na to ukažeš jednom, eventualno dvaput. I ne više. Sve ostalo je strašno gubljenje vremena, prvo tvog. I nije mi jasno zašto se tako grčevito držiš njega. Pusti te leptiriće da urade svoje, kad su se već pojavili... Ja lično, ne bih se za njim više okrenula, pa da je od čistoga zlata. On tebi savetuje da središ svoj bes, a on lomi lap-top u nastupu besa????? I znaš kad bi ja nekome kupovala cigarete? Ne nikada, nego toliko nikada, da taj pojam možda kao takav ni ne postoji - nikada -nikada. Lepo digneš glavu gore i kreneš, a prvo počni da učiš. Nateraj sebe da kreneš, posle ćeš biti zadovoljna, a ne da si u grču i u dilemama. Od src ti želim da rešiš svoj problem, ali isključivo u svoju korist i da ti budeš skroz zadovoljna

Razumem da si vezana za njega i da ste puno toga prosli zajedno, ali planiranje porodice sa nekim ko te vec sad ne usrecuje i od koga ocekujes da nesto zezne? Meni to ne lici na normalnu, zdravu vezu. I to sto mu stalno ukazujes na neke stvari koje treba da menja - niste vi deca i ti mu nisi mama da ga prevaspitavas da se menja, takav je kakav je, ako ti odgovara uzmi, ako ne, ostavi. Zasto ne bi napravili pauzu, da se malo udaljite, da se ne cujete nekoliko nedelja, skoncentrisi se na ucenje, izadji malo sa drugaricama, izadji prosetaj u prirodu, idi negde gde si davno zelela a nisi stigla, opusti se malo. Tek onda ces videti sta ti je stvarno vazno i da li tu ima buducnosti.

Potpuno se slazem sa Zvekom i Uciteljicom. Citajuci tvoj post pala mi je na pamet ista ideja kao i Uciteljici-pauza. Duboko ste zaglibili, i taj vas odnos na sve lici sem na normalnu, perspektivnu vezu. Cini mi se da previse energije trosis uzalud, koju bi mnogo bolje mogla da usmeris. Razumem da si vezana za njega posle toliko vremena provedenog zajedno, nije to jednostavno, ali moras da budes hrabra i podines glavu i suocis se sa sobom i da izaberes sta je za tebe bolje. i sama do pre 4 godine bila sam 10 god u uzaludnom braku. Uzalud zavaravala sebe, idealizovala, ulagala se do tih granica da sam dosla na ivicu ponora, gde je samo bilo pitanje otici ili pasti. I odjednom sam se ohrabrila i podigla glavu i izabrala tezi ali bolji put. Jer svako je kovac svoje srece.

Citat:

Andemona, potpisujem te u potpunosti