Neprežaljeno....

majo, pred tobom su nove, novcate sledece godine, i sve ces moci da ih popunis onako kako ti hoces....gledaj na to kao na jedno tvoje iskustvo i ne daj mu se, sta te briga....mi cemo dotle da te zasmejavamo,

eto,biksi nemam reci,stvarno smo se pronasle na ovom forumu

Na sledece pitanje ja ću samo tebe citirati!

zveko,ma znam ja to,hvala vam,sta bih ja bez vas

vazi biksi

Ne vredi niko i nista nije vredno toga.

sto sam se rastala sa drugaricom bez ikakvog razloga.odjedan put bez objasnjenja a druzile smo se 15 godina.

Zalim jedino sto moju majku nisam bolje razumela kad je htela da mi objasni da nije zlato sve sto sija

Neprezaljene zadnje 12god gde sam propustila i izgubila mnogo

...Sto mnoge stvari nisam na vreme radila...

Jedino zalim sto nemam decu i vise nista.

Ni za čim ne žalim i nikada se ne kajem

Mislim da nema osobe koja neke stvari u proslosti iz sadasnjeg ugla, ne bi uradila drugacije. Sto se mene tice zao mi je najvise sto zivim daleko od mojih, deda mi je star i bolesljiv, ne mogu da budem vise uz njega (mnogo ga volim, on je za razliku od tate laf). Bojim se da tako i ne umre.

Kao sto rece Maja@a za najlepsim godinama potrosenim na nekoga,a nicim ih nije zasluzio.Uf....kada bih mogla samo u rikverc...

Neprežaljeno...?

Ah, toga ima u svačijem ormaru. Ipak, to je tako trebalo možda i da bude.
Imam jak instinkt i kad god ne poslušam sebe kasnije utvrdim da sam pogriješila.

Možda će vam zvučati otrcano... ali ću ipak reći sledeće:
- nikad ne znate zašto je to dobro
- sve neprežaljeno treba prebaciti u kategoriju- prošlo...
- neke osobe imate za prijatelje do određenog momenta a onda ih "iizgubite"...

Ovo, posljednje, bih prokomentarisala na sljedeći način.
U životu se ništa ne dešava slučajno. Svako od nas ima neki svoj put koji je njegov ličan, jedinstven i različit od drugih. Određene osobe ulaze i izlaze iz vašeg života, neovisno od vaše volje, u tačno određenim trenutku i zadržavaju se onoliko koliko je potrebno da nešta odrade sa vama. One onda odlaze a pojavljuju se druge osobe. I tako to funkcioniše.
Lično sam se pitala zašto gubim, meni ,neke drage prijatelje koje i sada volim? Jednostavno zato što sam ih prevazišla u duhovnom razvoju svoje ličnosti.

Citat:
Ovo je prelepo receno i ja se u potpunosti slazem sa tim.

Sve sto nam se desilo ili sto nam se desava je neka vrsta ucenja u ovom zivotu i nikada ne znamo zasto nam se nesto moralo dogoditi da bi iz toga izvukli neku lekciju....uvek sebi kazem ko zna zasto je to dobro sto se dogodilo......dobro je ako iz nekih nasih postupaka ili gresaka znamo izvuci pouku koju nas je Bog ili Univerzum tome hteo nauciti

Htela sam nesto da napisem... ono za cim zalim, ono sto nikad necu prezaliti, ali procitala sam redove koje je Duska napisala.
Hvala Vam, Duska. Od srca!
Necu napisati nista vise na ovu temu.

Baka i deda (mamini roditelji) ziveli su daleko od nas,isli smo jednom godisnje,i uzivala sam sa njima,sestru i mene mnogo su voleli,patili za nama jer im nismo bile blizu,da nas cuvaju,i vole...Jako mi je tesko,sto su prerano otisli,nismo se sa njima ni oprostili kako treba...
Nikad necu prezaliti jedno...
Kao maloj,baka mi je pricala jednu pricu i ceskala po kosi.
Kad god bi nas mama,jednom u godini odvela,ja sam uvek trazila da mi baka tu pricu prica...i pricala bi puno puta u toku dana...
A ja sam je zaboravila...
Secam se njenog glasa,kako kaze :"Kukuriku"...secam se kako se neka devojcica sakrila pod korito...neka lisica...
Necu prezaliti sto tu pricu nisam zapamtila

Nikad necu prezaliti sto sam bila naivna....ali sta da se radi.Takav je zivot.....ma necu da zalim ni za cim...jednostavno necuuuu...mozda ne mogu prezaliti to sto sam malo vremena provodila sa bakom(tatinom mamom)...eto umrla je pre 16 godina,a sad mi je zao sto ne mogu da je obradujem nekim stvarima.....ali eto takav je zivot...cupav i dlakav.