Neprežaljeno....

Da li ima nešto u vašem životu do sada što nikada niste prežalile ili prebolele možda?Ili možda nešto što niste uradile a mogle ste pa se i sad sećate toga?Ja npr nikad neću prežaliti to što nisam išla na matursku ekskurziju, iz tog razloga jer sam tad bila u vezi sa momkom koji je bio jako ljubomoran i bunio se da idem, i ja budala ne odem!Da bi ubrzo raskinuli.Kakav bedak

joj micana slicna stvar je i kod mene!
i meni je zao zbog eskurzije,ali kod mene nije bilo
zbog momka,vec su mi starci stavili uslov ili eskurzija
ili vozacki!
i ja budala odaberem vozacki!ne bi mi bilo krivo da sam
ga bar polozila,nikad dovoljno volje....

........neki velki ne ostvareni dogadjaj....ja imam problema sa sitnim stvarcicama.Na primer ugo sam gledala jedne bele cizmice....i razmisljala hocu ih kupiti ili ne i taman kad sam posla sa namerom da ih kupim one se prodale e takve ne prezaljene stvari ne mogu da prezalim kupila sam ja neke druge ali jos mi je krivo sto nemam njih

...sto nisam bila na krstenju svoje sestre

Imala sam simpatiju prije jedno desetak godina.Bio mi je profesor u srednjoj školi.Na prvi pogled sam se zaljubila u njega.I dugo me držalo čak i kad sam završila školu.Sticajem okolnosti počeli smo da izlazimo zajedno,ustvari imali smo zajedničko društvo.Ništa se između nas nije dogodilo iako je i on to htio ali.....On sada više nije tu ali je ostao jedna lijepa uspomena u mom životu.Neprežaljena!

Ne mogu prezaliti sto nisam mogla otici na sahranu moje najdraze snaje Nade

Ja sam ranije puno zalila za mnogo cime. Te sto nisam ovo, te kako sam mogla uraditi too...Ali nema svrhe, samo sebe opterecujem a nista ne mogu popraviti.
Jednom sam procitala: Onaj ko puno razmislja o proslosti je kao onaj koji pili pilotinu, ili kao mlinar koji melje vec samljeveno zito.

Zasto gubiti sadasnjost razmisljanjem o proslosti?!

Ne zelim se vracati u proslost jer vecina problema lezi upravo u tome sto vecina ljudi i dalje zivi u proslosti i nema nikud napred.....zivim za buducnost i razmisljam sta da napravim sutra i dalje.....imam snove za buducnost jer kada covek prestane planirati,sanjati i imati ciljeve postaje spomenik.....

"Kada covek previse razmislja i opterecuje se onim sto je bilo juce ili onim sto ce biti sutra, otisao je iz zivota." - Tolstoj

Meni je jedino zao sto sam zbog pogresnog odabira muskarca bila na jako dobrom putu da izgubim prijatelje,srecom pa se sve dobro zavrsilo.Trudim se da ne razmisljam o proslosti jer treba ziveti u sadasnjosti i planirati buducnost.

Na greskama se uci a ja sam bas puno naucila i sad znam kako dalje ici Proslost je prosla i za njom ne vredi tugovati.....sta je bilo bilo je

zao mi je sto nakon srednje nisam upisala visu
medicinsku!
ni sad nije kasno,imam podrsku muza i svih,ali
davno sam se odvikla od ucenja,...
mada u zadnje vrijeme ozbiljno razmisljam o tome...

Zao mi je sto nikada nisam oprostila prevaru svojoj drugarici koja je sad u Americi...to ne mogu da prezalim..ona je otisla a ja joj nisam oprostila

Ako si joj u srcu oprostila to je dovoljno, veruj mi negde se i to pise... Bar mozes lakse da spavas . A mozda ce biti prilike i da joj kazes, zivot napravi cudne situacije...
Ja imam "mali milion" stvarcica koje mogu biti neprezaljene... I stvari koje sam uradila, pa mi je zao sto sam kao i onih koje nisam pa mi zao sto nisam! Sto bi nas narod rekao kako god se okrenes d_ _ _ ti pozadi

Nemam nista neprezaljeno,bilo je necega zbog cega mi je bilo zao,ali ako bih dozvolila da mi ista bude neprezaljeno,mislim da bi me to jelo iznutra,i jako bi mi smetalo.Ovako ne mislim ni o cemu kao neprezaljenom.

zao mi je sto nisam dosla jednoj osobi koja me zvala prije nego sto je umrla, taj teret cu nositi do kraja zivota i s tim sam upoznata, jedna jedina stvar koju toliko zamjeram sebi, uh koja sam...grrr

Kako je rekla holandjenka nevredi zaliti za prosloscu.Sta je bilo bilo je idemo dalje.Nevredi zaliti za necim sto nismo uradili ili za mestom gde nismo otisli.I zato glavu gore i idemo napred podignute glave.

zalim za propustenim godinama,koje sam poklonila nekom ko to nije zasluzio

Maja, drugarice moja!