Da li umete da prastate

nikad nemogu nekome oprostiti ako me puno uvredi!!!!

Prastam naravno,ljudski je....naravno dobro paziti kad,sta,kome....

prastam naravno,ali takodje kao sto bojanea kaze,pazim ,kome,sta...

Dok sam bila madja,mnogo puta sam prastala i prelazila preko svega ruznog,uvredljivig itd.
Ljudi znaju na zalost da zloupotrebe to sto im prastam pa nastavljaju tako u nedogled a ja u nedogled prastam i nikad kraja.Sada je to sasvim drugacije,jednostavno ne dozvoljavam i ne dajem za pravo nikome da me uvredi i povredi da bih mu oprostila.jednostavno ta rec vise ne postoji,svako ko me povredi nije vredan da se druzim.Svako neka snosi kosekvence za svoje postupke i neka pazi zasto nekoga zeli da uvredi i povredi.Mnogo puta su me povredili u zivotu,dosta mi je vise laznih ljudi,prijatelja,rodbine koja geda samo kako da vredja, ,predstavljaju se kao prijatelji a nisu,grebatora mi je preko glave,lazova itd.
Ne ne umem vise da prastam i ne zelim.I vise ne cutim,kazem onome ko me je povredio i uvredio...:

treba oprostiti,ali to rijetko ko radi.ja sam teska kad treba nekom oprostiti, treba prec preko nekih rijeci,djela....

Imala sam teško detinjstvo tako da sam puno puta u životu bila povređena, nažalost od najbližih, uspela sam oprostiti, ali nikad nisam i neću zaboraviti. Postoje osobe koje kada im jednom oprostiš prave iznova i iznova greške, jer znaju da će im se oprostiti.
Nisam zlopamtilo, trudim se da budem dobar prijatelj, pa to želim i od drugih. Ne želim pored sebe ljude kojima stalno treba praštati, koje ne želi prvenstveno dobro sebi pa ni drugima.
Srećom imam odabran broj pravih prijatelja i osoba pored sebe, kojima nemam šta da praštam. Niko nije savršen, pa tako ni ja, te se trudim da uživam u svakom trenutku, jer život čine sitnice, osmeh je dragocen, pa ne želim da traćim svoju sreću zbog osoba koje to ne zaslužuju.

Da prastam jako cesto ali nikada bas nikada ne zaboravljam

Slazem se sa Jaoj

znam da prastam i vise nego sto treba,ali se desava da ne zaboravljam bas sve.

umem da prastam ali ne ida zaboravim,mislim da je to hriscanski.

Delim ovo misljenje sa Radom.

Praštam! Ali svaka sledeća "greška " se superponira na predhodnu, tako da na kraju pucam za sitnicu i onda je zauvek gotovo.Tako je u vezi i u prijateljstvu. ponekad moje praštanje zavisi i od faze menstrualnog ciklusa

Umem, cak i zaboravljam. Tako je mom srcu lakse!

Znam da prastam ali posle me to skupo kosta

Prastam,nikada ne zaboravljam!

Ja takodje dosta prastam, umem da budem zlopamtilo, iako sa trudim da zaboravim. Moj mozak uredno slaze slike i tako mi ponekad izbaci pred oci koju, pa me podseti.

ja jako puno prastam,i uvek sam...u trenutku prastanja kazem sebi da necu zaboraviti,a ipak zaboravim...nikad nikom nisam uzvratila,jednostavno,takva sam...a volela bih da mogu,nekome ko stvarno to zasluzuje...

Sve zavisi kome, sta i koliko je to potrebno, u sustini da, ma mlakonja sam!!!
A postoje neke osobe koje su mi nanele bol i to im nikad necu oprostiti pa taman zemlja prestala da se okrece, vraticu im kad-tad!!

Čovjek mora da oprašta radi sebe.

Opraštati treba ne samo drugima nego i sebi što je jako teško.

Opraštanje treba stalno vježbati.

U pravu si Duska. Od kad sam procitala Petkanu, trudim se da naucim da prastam