Da li umete da prastate

Prastati? Sta uopste ta rec moze da predstavlja? Jednom oprostiti i sve to izadje na dobro,vise ne bude potrebe za prastanjem.Ne prastati,znaci li to gubiti?Stalno prastati i jednako biti ovca za sisanje.Kazem to iz tog razloga,jer je odavno receno:"Ne sisa se ovca sto je njoj vrucina,vec sto nekome treba vuna!"Da li umemo prastati i kome smo u stanju prastati vise puta,a kome samo jedan jedini put.Da li to zavisi i od pocinjenog dela????
Prastam,jer umem!!!Mojima najdrazima,u stanju sam da im oprostim sve.Dobrim prijateljima,ali sve ono sto je sitno,krupne cinove ne mogu oprostiti.Lazi ne podnosim!!!

kad me neko povrijedi,naizgled brzo oprostim,ali sam veliko zlopamtilo!uvijek to tinja u meni,i cesto se sjetim!
cesto ostanem s tim ljudima u normalnim odnosima,ali to mi nikad vise neda mira,i sreca da je tako!jer mnogi bi me povrijedili ponovo...

Negde sam ovo procitala i nasla sebe u tim recima.......

Prastati znaci shvatiti,
Prastati znacu popustiti, uvideti
Prastati znaci prevazici, obuzdati,
Prastati znaci osloboditi, razumeti,
Prastati znaci odklanjati udostojiti,
Prastati znaci prosuditi, odoleti,
Prastati znaci prebroditi, nadvisiti,
Prastati znaci pobediti.
Zato prastam sebi
sto sam drugima prastala.

Svaki covek moze nekad da pogresi i da se pokaje. Svako zasluzuje da mi bude oprosteno ako mu je iskreno zao. Nisam zlopamtilo i veoma brzo i lako prastam...nekako mi lakse tako, kad necu da oprostim, kad necu da 'pustim nesto' samo me jede i nervira...

Ma ja oprostim,ali mi to neda mira i stalno mi vristi u glavi,ne mogu nikako da to zaboravim,strasno boli!

Mogu da oprostim ali ne mogu da zaboravim nikada,takva sam.To ostaje u meni zauvijek.

Slazem se sa Anom,mada ponekad sama sebe iznenadim koliko sam tolerantna i koliko ljudima znam da progledam kroz prste mada jako mali broj njih zna to da ceni i postuje.

Oprostim, ali nikad ne zaboravim to što sam oprostila!

umem da prastam ali neumem da zaboravim

Prastam samo sitnice...krupnije stvari nikada...

svaki dan ucim da prastam, a za pocetak oprastam svima koji su me do sada(po mom misljenju) nesto povredili

To je vrlo tesko i kada to covek nauci onda je stvarno poseban....trudim se da prastam koliko mogu mada je to nekada jako tesko

jeste tesko, ali ruku na srce, mogli su da me povrede samo oni koje sam pustila, a ako cu skroz da budem iskrena, mozda me uopste i nisu povredili, ali sam ja u svojoj glavi mislila da jesu

Prastam ali me to i dalje boli,i nikada ga ne zaboravim

Kad kazete da ne mozete da zaboravite...zapitajte se da li ste onda stvarno oprostile? Mozda jeste toj osobi, ali sebi niste zato sto mislite da ste slabe jer prastate? I jos nesto - sta ako nekad vi uradite nesto, ako vam se nekad nesto omakne ili dodje do nekog nesporazuma pa vama treba neko da oprosti? U jednom trenutku mislite jedno, u drugom nesto sasvim deseto, bude vam zao i trazite oprostaj? Zar ne biste zelele da vam ta osoba oprosti jer je vama iskreno zao?

Da zelim,ali mozda mi oprosti a ne zaboravi.Kako ja to mogu znati.Ja prastam,uvek predjem preko necega,bilo to moje dete,prijateljica,neko od rodbine....Ali me nekada nesto vrati da razmisljam o tome.Lepo je prastati,a jos da je to odmah i izbrisati iz mozga,to bi bilo super.To bi volela.Ljudski je prastati!!!

Ma oprostim ja uvijek,ali neke stvari se ne zaboravljaju....

Ja lično mislim da praštanje olakšava dušu.Nedavno sam bila u situaciji da prva povučem potez i javim se čoveku sa kojim smo se muž i ja zamerili.Naša okolina zna da smo mi u pravu a njemu je bilo krivo što je prasnuo ali mu ponos nije dozvoljavao da se pomiri.Jednostavno sam posle dugog perioda ćutanja prolazivši pored njega rekla "zdravo ".On sa zbunio ,blokirao potom se javio.Rekla sam da nije bitno ko je u pravu a ko ne i da mislim da se treba barem javljati jedno drugom ,složio se i stegnuo mi ruku.Kada sam došla kući neverovatno sam se osećala,kao da mi je pao teret sa ledja i ceo taj dan mi je bio svetao,nekako jasan,sunčan.LJudski je praštati.

svaka cast ljiljana!
ja oprostim,ponekad i prebrzo,ali pamtim,nekad ni sama nisam svjesna koliko je toga u meni!
ljetos me jedan suprugov rodjak povrijedio samo tako,i sve ok,ja sam presla preko toga,ali kad se njegovo ime spomene,meni se sve vrati,a ne mogu preko toga,jednostavno me strah da se nekad ne ponovi,jer nije bilo bezazleno...

sitnice je lako oprostiti i zaboraviti ali krupne stvari u zivotu je tesko oprostiti ali ipak oprostimo.....samo zaboraviti nemozemo jer nam je dusa povredjena i boli i to razumem....mozda su potrebne godine za zaborav