Datum unosa: Petak 27.02.2009, 02:12, Naslov:
Istinu zboris Tatjana... Jbg, valjda mi sebi ne damo nikad oduska (pa cak ni kada smo bolesne).
Ja sam prilicno zdrava (one prehlade i neke viruscice ne racunam, jer ih dobro i na nogama podnesem). Ali kad se razbolim, onda sam najgori bolesnik na svetu.. nemam prohteva nikakvih, u tom smislu da sam sva njanjava i razmazena bolesnica.. vise sam besna sto sam bolesna, jer sam navikla na neki tempo zivota i na neku zauzetu svakodnevnicu. Mene u krevet obori samo hronicna upala zucne kese.. tad nisam u stanju nista da uradim, ne mogu sesti, ne mogu leci, niti stajati... da vam ne kazem kakva je tad kod mene nervoza
Imam veoma bolne menstruacije, ali, posto se iz ove koze ne moze, trudim se da bol usmerim u drugom pravcu. Primetila sam da me manje boli kada sam aktivna.
A sto se tice muskih... ih... ovaj moj kad kaze "Nesto mi nije dobro", tacno znam sled dogadjaja. Prvo ce triput reci da mu nije dobro, nabaciti bolnu facu, leci u krevet , huktati i tvrditi da oseca nevidjenu temperaturu. Onda mu ja donesem toplomer, pa ga drzi minimum 10 minuta (kao, zaboravi jer mu je lose, a mislim da se sve nada da ce imati vecu... mislim, to je svaki put, tako da lici na onu pricu gde je decak vikao "Vuk, vuuuk
). Onda izvadi toplomer, i sve zagleda, menja ugao naspram svetlosti, ja mu uzmem toplomer iz ruke, kad ono 36,8
Onda sledi obavezna neverica da je temperatura kao kokosija, i pocne lupetati o unutrasnjoj temperaturi
Temperaturu ili imas ili nemas, i ne lupetaj o unutrasnjoj temperaturi, jer to verovanje vlada samo medju nasim babama
I tako svaki put... katastrofa... oni su jaci pol