Datum unosa: Nedelja 15.03.2009, 17:01, Naslov:
Heh, ne umem tako poeticno da pisem kao vi, ali evo:
Pozvana sam bila na neki rodjendan koji se slavio na obali Dunava. Nije mi se islo jer je bilo pomalo hladno i duvao je vetar, ali drugarice su me ubedile. Pristala sam ali kao bicu kratko. Bilo je dosta drustva, medju njima i jedan momak koji je divno pevao i jos lepse svirao gitaru. Mada, iskreno, nisam ga zapazila. Posle nekoliko dana je bila zurka sto je organizovao nas fax i naravno, isla sam. Na toj zurci je bio taj momak sto je svirao gitaru. Upoznali smo se, malo pricali. Ni tad nisam nesto posebno obracala paznju na njega. Rekao je da je stavio klip na you tube sto nas je neko snimao dok smo pevali onaj dan na Dunavu. Posle par dana sam nabavila njegov broj fona da pitam sta da ukucam da bih videla klip i tad je pocelo nase dopisivanje!
Dopisivali smo se bas puno! Dnevno i preko 100 sms-a! Za par meseci smo iskucali preko 10 000 poruka! Da, da, dobro ste procitale!
Isli smo cesto na kafu, bio mi je kao brat. Pazio me kao brat. Nista nije pokazivao jer sam bila udata. Njegovo drustvo mi je jako prijalo jer je pazljiv, duhovit, sve ono sto ja jako volim kod muskarca, a sto moj muz na zalost nije imao! Doslo je vreme da se razvedem i pocela sam da zivim sama u stanu. Nisam se razvela zbog " druga" vec od ranije se u meni skupljalo. Ubrzo je drug dosao da zivi samnom jer je stan skup, a ja jos nisam radila. Sad smo zajedno, presrecna sam s njim i nikad mi nije bilo ovako divno! Svaka devojka bi mi zavidela kad bi znala kakav tretman imam! Ne mogu vam opisati koliko sam sad srecna i konacno nasla mir!
Uh, bas sam se raspisala!
____________________
" Dani bez tebe su mi kao crno bele fotografije sa izlozbe cveca "
