Luna,divni ste,mladi i vidim da ste srecni zajedno!Jako mi je drago zbog toga!
Evo da i ja podelim svoju pricu sa vama...Upozoravam vas u startu da je duga...
E pa,ovako...Moj suprug je stariji od mene 16 godina i ni malo mu nije bilo lako da me osvoji.Ima i brak iza sebe,pa mu je to dodatno otezavalo posao(naravno,vec je bio razveden),a i uvek je vazio za srcelomca i zenskarosa.
Elem,u pocetku je imao jako veliki problem da uopste uspostavi neki kontakt sa mnom.Nije neko ko lako odustaje,pa mu se to i isplatilo...
Pocelo je tako sto sam bezala od njega i pokusavala da ga izbegnem na sve moguce nacine.Tamo gde se najmanje nadam on bi se pojavio i usput mi,kao slucajno dobacio nesto,ili bi me gledao kao da sam jedina zena na svetu...ili bi mi poklonio neku Mars cokoladicu,koju kao slucajno ima u dzepu i samo ceka da se ja pojavim da bi mi je dao
E,onda su pocele da stizu porukice...onako tek da vidi sta radim...pa je poceo da me moli da se vidimo...onako prijateljski...i jos more slicnih situacija!
U pocetku sam ga ignorisala i samo kad-kad odgovarala na poruke,cisto iz pristojnosti.Jednog dana mi je "pukao film" i rasila sam da se vidim sa njime i da mu onda objasnim da od nas nema nista i da je to prica koja je ravna naucnoj fantastici.Izasla sam sa njime jedne hladne zimske veceri u nameri da svoju zamisao sprovedem do kraja!Pitam se da li vam je cudno sto pamtim cak i sneg na granama i to da je sneg jako romanticno padao te noci.
Naime,ja sam izasla sa njime da bih mu "objasnila sve",ali problem je bio u tome sto se ponasao kao da smo prijatelji sto godina i kao da od mene ne zeli nista vise,sem po koju toplu rec...tako da ja nisam imala sta da mu objasnim
Vratio me je kuci bez ijednog pokusaja da pokusa "nesto vise",sem prijateljstva!Morate priznati da je opasan i da zna kako treba sa zenama!
Nasi su se izlasci ucestalili,kao i poruke.Znali smo da se dopisujemo i po celu noc,a kada se vidimo drzao bi me za ruku i mazio po glavi i apsolutno nista vise!Govorio bi kako mu treba samo moje prisustvo u zivotu i to na nacin koji ja odaberem.Nista mi nije trazio.To je trajalo mesec i po dana,a onda sam ja shvatila da sam luda za njim.Zavolela sam ga tako duboko da nije bilo povratka.Kada sam ga prvi put poljubila bilo je apsolutno neverovatno.Drhtao je kao malo dete...a i ja! Te smo noci i vodili ljubav,a on nije znao sta ce od srece.Posle dva meseca me je pitao da li bih ja mogla da se udam za njega i bez razmisljanja sam rekala da bih,a on je zaplakao!Jos uvek drhtim kada se setim toga....
Nakon toga smo se zabavljali jos 3 godine,ali smo bili nerazdvojni,a tek pre godinu dana smo poceli da zivimo zajedno...i volimo se svakim danom sve vise.Ponekada razmisljam sta bi se dogodilo da je odustao i da nije imao toliko strpljenja sa mnom...Mislim da je retkost da se dvoje ljudi ovako pronadju i da nikada ni sa kim ne bih mogla biti ni priblizno srecna.Zahvalna sam Bogu beskrajno sto nam je ukrstio puteve i sto nije dozvolio da ljubav mog zivota tek tako samo prodje kraj mene!