Slave

Zelim da cestitam svima koji slave Svetog Nikolu,Srecna vam slava!

I ja cestitam slavu onima koji je slave .....

hvala svima

Cestitam i zelim srecnu slavu svima koji danas slave

SRECNA SLAVA svim dragim damama na ovom sajtu i njihovim porodicama,zelim da oste mir,srecu,ljubav,i boziji blagoslov da vas greje....

zelim srecnu slavu svima koji slave danas

Tini srecna ti slava...u zdravlju i veselju da proslavis!!!Naravno i svim ostalim clanicama koje slave sve najbolje!!!

hvala draga moja

Pridruzje se cestitkama. Moze li mi neko reci nesto vise o tom prazniku, jedino sto znam je da postoji kao praznik kod pripadnika pravoslavne vjeroispovjesti, a sta se zapravo slavi ne znami cula sam da svaka porrodica ako sam dobro informisana ima svoju a imaju i one koje vaze za sve pa mi nije jasno. Cestitke jos jednom

Slava je pravoslavni običaj slavljenja porodičnog sveca. Ovaj običaj se najviše povezuje sa Srbima, koji smatraju slavu jednom od specifičnosti svoje kulture, iako slave postoje (mada nisu identične sa srpskom slavom) i u Makedoniji[1], delovima Bugarske u vrlo malom obimu u obe države, u Bugarskoj samo oko Timoka.[2]. Slava se sreće i kod katolika u Boki Kotorskoj, Konavlima, južnoj Hercegovini, Dalmaciji i Bosanskom Grahovu, kod Albanaca katolika, nekih Muslimana u Bosni i Sandžaku, pravoslavnih Vlaha, Goranaca i Hrvata na Kosovu.

Pored porodične slave, postoje i crkvene, gradske, plemenske, pa čak i stranačke ili zanatlijske slave.

Pouzdano se zna da je Sveti Sava u praksu uveo obred slave,na liturgijskoj osnovi.Od vremena Svetog Save taj obred,kao i običaji koji ga prate,se postepeno širio,i formirao,dok nije dostigao današnju formu.Današnju formu slave je konačno uobličio mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine.Od brojnih imena koje je imao ovaj obred,a ima ih i danas ,danas su ostali samo:Slava,Krsna Slava i Svečari.

Za razliku od većine običaja koji su zajednički za ceo narod, svaka porodica odvojeno slavi svog sveca. (Naravno, ima dosta preklapanja.) Sveca sinovi nasleđuju od glave porodice - obično oca. Ćerke nasleđuju slavu samo ako ostanu u kući; udate žene obično slave muževljevu slavu.

Svaka kuća ima jednu ili dve slave godišnje (u zavisnosti od sveca, jer nekima su posvećena dva dana). Ipak, samo jedan je glavni dan gozbe u čast sveca zaštitnika (nije obavezno isti od dva dana za sve porodice); drugo slavlje se naziva „mala slava“, preslava ili poslužica.

Neke porodice proslavljaju još jednog sveca, ali u manjem obimu (na primer, kada je žena jedini potomak iz svoje matične porodice, da se slava dotične porodice ne bi izgubila).

Ako se domaćinstvo preseli daleko, uz očevu dozvolu, sin može da proslavlja slavu u svom domu; obično, međutim, dokle god je živ patrijarh porodice, njegovi sinovi proslavljaju pod njegovim krovom.[traži se izvor od 09. 2009.]Takođe ako ima više sinova,i oni žele da osnuju svoju porodicu od slavskog kolača sin koji želi da slavi slavu,dolazi kod oca na slavu,u otac mu od kolača u desnu ruku predaje jednu četvrtinu kolača.Iduće godine i on slavi slavu u svojoj kući.

U mnogim mestima je običaj da pre slave sveštenik dođe u kuću da sveti vodicu (osvešta vodu), od koje će kasnije da bude umešen slavski kolač.

Domaćica priprema činiju sa vodom, bosiljak, sveću, kandilo, tamjan, te pali kandilo ispred ikone. Tada sveštenik osvešta vodu kojom će biti umešen slavski kolač. Za tu priliku je potrebno pripremiti: kadionicu, vatru ili briket specijalnog uglja, tamjan, sveću, svećnjak (čirak), bosiljak i posudu čiste vode. Sve to bi inače trebalo da se nalazi na stolu, okrenuto prema ikoni slave, koja bi prema crkvenim pravilima trebala biti okrenuta prema istoku. Osvećena vodica se tretira kao svetinja i njome se pažljivo rukuje. Kada se uoči samog dana slave završe sve pripreme za sutrašnji dan, tom vodom i brašnom, kao i ostalim dodacima (kvasac, so...) mesi slavski kolač. U nekim mestima slava počinje već uoči dana, večerom, jer je to liturgijski gledano već novi dan, zato što je u crkvi služena večernja služba (večernje). Ipak, to je retka pojava, jer se u većini slučajeva kolač reže (seče) na sam dan slave.

Slavska sveća i žitoPred slavu u kući se kuva žito (koljivo).Žito može da se kuva na više načina. Kuvano žito ili koljivo je u crkvenoj upotrebi još od najstarijih vremena.Kao crkveni simbol ono podseća na biljne žrtve iz starog zaveta.Smatra se da ono predstavlja ilustrovanu vezu ovozemaljskog i zagrobnog života. Potpuno je pogrešno ne spremati žito za Aranđelovdan ili Ilindan,zato što su to "živi svetitelji",zato što u pravoslavlju nema živih i mrtvih svetitelja."Bog nije Bog mrtvih,nego živih,jer su njemu svi živi"(Lk 20,38).

Kada osvane dan slave,u crkvu se nosi Slavski kolač,žito i crno vino.U crkvi se vrši zajedničko osvećenje žita i blagosiljanje hleba i vina,a onda sveštenik svako žito posebno prelije,i svaki kolač posebno reže.Tom prilikom svečar preda svešteniku pre liturgije,čitulju (spisak žihih i preminulih članova porodice) radi pomena i vađenja čestica na proskomidiji-živih za zdravlje,a preminulima za pokoj duše.

Kolačar (onaj ko nosi kolač u crkvu) prilaže crkvi svoje darove:tamjan,ulje,vino... ,a u novije vreme je to i novac,koji crkva troši shodno svojim potrebama.

Slava okuplja celu porodicu i obično se priprema gozba, uključujući tradicionalna jela: slavski kolač i koljivo. Koljivo (ili žito) pravi se od kuvane pšenice. Može da se pripremi na razne načine, ali najčešće sadrži orahe, oraščiće i/ili karanfiliće i med. Pšenica je simbol Vaskrsenja Hristovog. U zavisnosti od toga da li slava pada za vreme posta, ostatak gozbe ili sadrži životinjske proizvode (mrsna slava) ili ne (posna slava).

Najčešće slave su Sveti Nikola, 19. decembar (Nikoljdan), Sveti Georgije, 6. maj (Đurđevdan), Sveti Jovan Krstitelj, 20. januar (Jovanjdan), Sveti Dimitrije Solunski, 8. novembar (Mitrovdan) i Arhanđel Mihajlo, 21. novembar. Razne srpske zajednice (sela, gradovi, organizacije, političke stranke, institucije, kompanije itd.) takođe proslavljaju svog sveca zaštitnika: na primer, Beograd proslavlja Vaznesenje Gospodnje kao svoju slavu. U pojedinim mestima, seoska slava se proslavlja na otvorenom, najčešće na nekom bitnom mestu za naselje (pored crkve, kapelice, groblja, zborišta) i naziva se masla, litije ili zavetine

Sanja, hvala na objasnjenju.:*

Nema na cemu draga....

Bas lepo Sanja. Lepo sto si napisala objasnjenje. Onima koji nisu Pravoslavci ovo moze biti interesantno.

Tini, srecna vam slava. Zelim vam da budete zdravi, se lepo slazete, razumete i volite.

Srecna slava tini i svima ostalima koji slave.