Utisak nedelje

Moj utisak nedelje je pocetak nove skolske godine!

maculi, to je UTISAK MESECA

Svakako ovaj tjedan nije bio ni malo pozitivan. Uz sve one crne vijesti koje ste vec naveli i vrijeme je pokazalo svoju cud. Dok u Srednjoj Americi divljaju orkani, a u Kaliforniji velike vrucine, na Tajlandu potres i Etna je opet proradila. U okolici Salzburga i visim djelovima Slovenije pao je snijeg, a u Rumuniji i okolini Beca prijete poplave. Kamo plovi ovaj brod

U Knjaževcu, gradiću na jugo-istoku Srbije, muž je sačekao ženu ispred Doma zdravlja u kom je zaposlena, odvezao je na sam kraj grada, pretukao, skinuo je golu, i naterao da se tako pešice vrati na posao. To mu nije bilo dovoljno. Ponovo je ubacio u auto, odvezao na drugi kraj grada, i ona je morala ponoviti tu jezivu šetnju. On je narkoman, i pretpostavlja se da je bio pod velikom dozom narkotika. To je samo jedna strana priče.
Druga je to da su Knjaževčani radoznalo posmatrali šta se dešava, a to je bilo u po bela dana! I niko toj ženi, nagoj, i u modricama, nije prišao, niko joj nije stao u zaštitu, niko apsolutno nije reagovao! Vrh svih užasa je da su je srednjoškolci slikali mobilnim telefonima dok je prolazila. Zar nisu tim istim telefonima mogli pozvati policiju?!
Taj manijak je kasnije priveden, i podneta je krivična prijava zbog nasilja u porodici.
Znate, mogu da razumem da ljudi prolupaju zbog ko zna kojeg razloga, da naprave pri tom strašne stvari. Toga je bilo uvek, i biće dok je ljudi. Brine me druga stvar. Danas nas mediji bombarduju vestima o tome, i bave se njihovom porodičnom situacijom, uticajem narkotika na nervni sistem i ponašanje, onda se rasprava vodi o tome da li su, i šta, novinari izveštavali o ovome... A niko se ne bavi Knjaževčanima. I niko nije zaređao po gradu, po obližnjim prodavnicama, kafićima, da upita sve njih, a zašto nisu ništa učinili. Znate koji je komentar prostrujao čaršijom? "Paaa, sigurno je zaslužila!!!"
Gnusno. Monstruozno. Sve zajedno.

Grozno!!! E pa takvi smo mi ljudi....aaaaaaaaaa!

I uvijek kada ovako nešto pročitam pada mi na um onaj mali siroti dječak...ona slika koja je obišla svijet...mali crnac..ne znam tačno gdje,znam samo da ga je lik slikao onako,na izmaku snaga....a lešinar iza njega..ah evo,našla sam


Kasnije se ubio...ne znam možda nije htio da naruši prirodnu selekciju...grrrr

Šta je to u ljudima kada vole da uživaju u tuđoj patnji i naslađuju se,naročito na našim prostorima...a dovoljan je samo jedan potez da pomognu nekome...eto,zašto toj jadnoj ženi nije neka žena prišla i ogrnula je:-( :-( ma ne znam...nismo mi normalan narod...

Uvek sam mislila da smo mi dobrocudni ,milostivi i sirokog toplog srca nasuprot drugim hladnim Evropljanima( koji ne znaju ni ko im je prvi komsija ...)Ali slucaj iz Knjazevca me je dotukao! U toj hladnoj Evropi neko bi sigurno prisao toj zeni i pomogao bi joj!
A tek sta da kazem za siledjije koji misle da je zena vlasnistvo nad kojim se mozes izivljavati! I to na koji nacin...Muz siledzija, sugradjani saučesnici.... Ne mogu da verujem sta se to danas desava s ljudima!SRAMOTA!!!

Sramota je to sto vecina nas gleda samo svoje ognjiste svi se nekako zgrazavamo nad grozotama drugih ali sve vise postajemo licnosti bez duse kao i mnogi u stranim zemljama,nemas vremena da sagledas sustinu necijeg problema,samo posao ,porodica ,posao .itd.Ponavlja se sve u nedogled,a malo je onih koji zaplacu nad tudjom sudbinom.

Znas kako je Sunshine. Juzno od Sahare svakog dana umre vise od 30.000 dece...
Da, ovaj fotoreporter je kasnije izvrsio samoubistvo, ali ipak je ovom fotografijom osvestio svet. Ovo je jedna od onih fotografija koje su promenile pogled na Afriku i tamosnji zivot u razvitom svetu... Nesto slicno kao sto je recimo "napravila" fotografija male Vijetnamke posle bombardiranja napalm bombama za vreme rata u Vijetnamu... tek kada je ona fotografija procurila u svet se je promenilo misljenje Amera o ratu u Vijetnamu i tek onda su zapocele velike demonstracije protiv njega...

Dete koje je na slici, umrlo je samo kilometar od izbeglickog kampa... Za nas je takva smrt neprihvatljiva, ali u nekim delovima Afrike je to svakodnevica. Covek ima samo dve ruke, ne moze pomoci hilijadama, milionima... Ipak, fotoreporter je kasnije razmisljao o svom cinu i verovatno je dosao do saznanja da bi ipak mogao pomoci... Slicno je i sa ratnim fotoreporterima. Nije na njima da pomognu, vec da osveste svet, da ljudi vide sta se desava... i tek takve strahote dignu siroke mase iz sna.

Nije to sve tako jednostavno tamo. Da je on to dete uzeo, mogao bi biti osudjen da ga je kidnapovao...

Duboko smo debilzovani kao nacija i tom smeru mi idemo sve jače i jače.Problem je, što ljudi koji imaju izvršnu vlast u rukama, barem u ovoj državi su na istom ili im je nivo samo malo drugačiji od onih kojima oni treba da budu primer.
Mi smo mešavina zemlje gde se sve osuđuje, a ujedno se sve sme i raditi.
Ako bi ste se pobunili protiv bilo čega, odmah bi ste ugnjetavali nečija prava.Odmah.
I onda je sve dozvoljeno, i Jabukovac, i Banovci i Knjaževac.
Šta bi bilo da uđu u to selo i da uzmu oružije za čije su držanje dozvole meštani mahom dobili u kafani?Bilo bi ugnjetavanje Vlaha!
Da su uhapsili onog kretena što je ubio dete u Banovcima, još kada su posumnjali u njega?Odmah bi se našla neka Nataša Kandić da ga brani.
Šta bi bilo da su uhapsili organizatora Beer festa jer nije obezbedio sve kako treba?Bio bi diplomatski haos.Jer je sasvim u redu da se neko šeta u pola pet ujutru po zidinama zoološkog vrta koji tu još od 1936?
Šta bi bilo da su uhapsili ranije tog kretena koji je naterao ženu da se tako osramoti i da doživi takav mentalni šok?Verovatno bi se načelnik SUP-a tog malog mesta zamerio nekom levom jajaetu sa strane i ne bi mogao da se kurči po kafanama, kao što to rade mnogi policijski feudi po Srbiji.
Šta bi bilo da su osuđeni Pahomije i Ilarion?Bila bi hajka na crkvu, a ne presuda pedofilima.Uopšte kler nije imao uticaj?
Šta bi bilo da Kljajević nije uveo stečaj u one silne firme i ostavio ljude bez posla?Uveo bi ga Dinkić.
Šta bi bilo kada bi smo onu dvojicu šutnuli u Hag?
Javile bi nam se najveće Srbende.One iz Štokholma, Malmea, Evrope i Amerike i Kanade i u stilu branioca mostova, kao što su nas branili 1999, za vreme lunch breaka od pola sata, rekli da smo izdajnici.
Šta bi bilo kada bi pao Koštunica.
Došao bi Nikolić i radio isto.Klepao kao ova Vlada, delio državne stanove.Samo bi možda češće svirali himnu?
Šta bi bilo kada bih rekao da moj otac ima 64 ne isplaćene plate i da je za to dobio 3000.00 dinara.Podrivao bi državu i nove evropske standarde.
Šta bi bilo kada bih rekao da je Velja Ilić, ministar Vlade Republike Srbije, a ne Pravoslavne Republike Srbije, pa da zaseda sa onim kvazivladikom, što je vozio ukradeni džip sa ratišta i rekao da za njega ne važe svetovni zakoni.Bio bih šljam, koji podriva pristupanje Srbije EU.
Šta bi bilo kada bih rekao da Porodica Ristić, već sedam dana štrajkuje glađu pred Vladom Srbije, i niko ga ne prima.Rekli bi mi da se ne mešam?
I na kraju, šta bi bilo kada bih rekao da ćemo da useremo naredni ''Eurosong'', jer ima da se posvađaju i Tijanić i Hrustanovićeva i Brajović oko toga ko će da dobije mekšu fotelju i čija će deca, ćerke, ljubavnice da dobiju koji dinar od toga kao kojekakvi PR-ovi, It-ijevci...
Tu bi ste mi rekli da sam u pravu, jer znate kako će se sve to zvati.
Zvaće se kao i svaka priča u ovoj zemlji, a to je ''Srpski scenario''

Ovaj oktobar odneo nam je dva dobra muzičara. 6. oktobra umro je Laza Ristovski, jedan od najboljih klavijaturista na ovim prostorima (grupa Smak i Bijelo dugme). Danas svi mediji javljaju da je u saobraćajnoj nesreći poginuo Toše Proeski, mladi makedonski pevač, na vrhuncu karijere i popularnosti...

Sad sam čula o da je Toše poginuo! Ne mogu da verujem...Strašno mi je žao!
Oduševljavao me je kako je pevao "Zajdi, zajdi"...

...Mojot zivot igri bez granici, umorna prikazna, skinati stranici, prazni neizpisani....
to je deo teksta sa njegovog zadnjeg hita
Imao je neverovatan glas, ali jos vecu dusu. Osvajao je srca ne samo pesmom vec i svojom dobrotom, postenoscu, nikad ne zaboravivsi ko je, odakle je, postovajuci roditelje. Neiskvarena dusa, humana, ............
Tose je pevao, zato sto je to voleo, svaku je pesmu obojio davsi joj deo sebe, i svaka pesma koju je on otpevao -pamtice se po emocijama, ne toliko po tekstu......

Ja sam juce imala grozan dan...od kako sam saznala da je Tose poginuo...potresla sam se sva...bas bas...danas idem u makedonsku ambasadu da se upisem u knjigu zalosti...ne znam...ako su zivot i sudbina ovako nemilosrdni prema nekome tako humanom i pozitivnom desi nesto ovako...sama cinjenica da ga sve balkanske zemlje zale,poslije svih stvari koje su nam se desile pokazatelj je koliko je veliki covjek Tose bio...
andjeo slatki :-(

A neko uvek najboljim andjelima podreže krila....Na žalost...Strašno mi je i da pomislim da je neko tako pun života završio svoj mladi život na autoputu zbog loše vožnje vozača.

Hm, izgleda su najveći utisci oni kad ispraćamo neke ljude koji su nam bili i važni, i dragi...
Juče je preminuo čuveni glumac Slavko Simić...

Eh, da se ova tema ne svede samo na tužne događaje, utisak nedelje mogao bi biti i prvi sneg...

Utisak nedelje je moj rodjendan
Ipak je samo jednom godisnje pa je razumljivo sto mi toliko znaci

Danas, u pola noci Slovenija ce uci u Sengenski prostor. To znaci da se i simbolicki ukidaju granice unutar EU. Na taj nacin omogucen je slobodan protok putnika i robe EU prostorom.
Nova Sengenska granica seli se na jug Hrvatska.
Isto je i na Poljsko-Nemackoj granici, Litvi, Estoniji, Malti... Padaju zadnji ostaci zeljezne zavese.
Od pola noci moci cemo bez zastoja putovati od Estonije do Portugala bez bilo kakvog zastoja i nepotrebne administracije

Dodjite i Vi

Blago vama Dark!

Moj utisak nedelje je predivno letnje vreme u decembru, dopunjeno lepim desavanjima i susretima. I dok cekamo Deda Mraza u sorcu, tv Al Jazeera je prikazala emisiju "Deca Cabra", ciji su glavni junaci albanska deca iz kosovskog sela Cabra i njihovo, "zauvek izgubljeno" detinjstvo. Decaci od desetak godina izjavljuju kako ce jednog dana biti vojnici i kako ce se borice se protiv Srba, te omrazene rase. Naravno da nije slucajno sto je ta emisija prikazana bas 19 decembra i sto su je prenele sve ovdasnje i ine TV stanice. Znamo svi da je uloga medija mocna, i da cilj opravdava sredstva. Ali, bez zelje da politiziram, ne prihvatam da se u toj surovoj igri, koja se igra zarad visih interesa, koriste deca. Ne prihvatam, niti cu ikada prihvatiti, to da deca (ma koja i cija bila) govore jezikom mrznje...Mucno je sve to....

Ovih dana sam završila neke važne poslove u koje sam uložila veliki deo sebe i sad uživam u nirvani i spemna sam za neke nove lepe i velike trenutke u životu kojima se nadam da će stići s Novom godinom...To bi bio moj lični utisak nedelje...