.....u jednom trenu

je stala misao..

krenula je suza

i ugasila reč...

U tom je trenu

stisak ruke

rekao više

nego hiljadu i jedna reč...

....znam

da nisam sama

znam da si tu..

- iako oko mene

samo je tama..



…znam da to

što sija u noći,

- nisu zvezde..

to mene gledaju

tvoje oči...



... I znam

da svi putevi moji

vode ka tebi..

I da mi zabrane,

ili da mi sva blaga nude

- ja bih uvek pošla ka tebi,

i ništa me zadržalo ne bi...

…ne treba svetlost

oko je naviklo

na mrak

svejedno

da li je jutro

ili sve tone u san

i da sve gori,

više ni bol ne boli

korak ne zna kuda

bez tebe

isto je svuda..

….ne znam zašto




suze same krenu..




od reči tvoje




i ne znam




šta to hoće srce moje




ali jasno vidim




od kada




nema -nas




da sve nestalo je..

... od tebe mi

još uvek

i suza

i osmeh dolazi..



..u onom trenutku

kada je stala misao

i reč na pola

- neizgovorena

stalo je sve..



..a sada opet,

evo ga osmeh

iako plačan - ali

osmeh - JE..



..i sada opet

iako bolno -

nešto

u meni

ponovo

raduje se…

NE GOVORI….

I NIŠTA NE PITAJ….

OKRENI SE – IDI….

I NE GLEDAJ ME !

MA NISU TO SUZE !

TO JE…

OD VETRA

…ILI OD DIMA..

..SVEJEDNO !

TO JE SAMO VODA.

NEMA NIŠTA DRUGO

U MOJIM OČIMA

Probudi me noć

Probudi me tišina

Ničega nema

Samo mrak

Misao jedna

Ka tebi ode

…osetim

da to je bio

Tvoj znak…

Ostane suza

Ostane tuga

Jer ničega nema

Samo tišina

Samo mrak

Govorim sebi : ćuti !

pa obećam:

evo, ćutaću,

ni glasa neću pustiti,

ma neću ni disati,

ni okom trepnuti

ni koraknuti,

ostaću

hladna

i nepomična

kao stena…

kao da me nema..

…

ali,

sneg počinje

da se topi

i kapi vode

najpre lagano

a zatim sve jače

prolaze

kroz pukotine,

traže svoj put

stvarajući

nabujali potok

koji teče

razliva se ,

natapa

…

I sve se opet budi

i cvrkut ptica

trava i cveće

I srce se opet hoće da iskoči

- a reklo je da neće,

Iako ćutim

moj glas

posvuda se čuje

i plače i peva od sreće

i sve se tebi

ponovo raduje…

Ako odeš negde,

ako budeš daleko od mene

i baš tada

krv prestane

da teče mi kroz vene…

Ako moje oko ne dočeka

da ugleda novi dan

ili ne stigne

večeras da utone u san…

Plašim se da nećeš stići,

pa kako onda --

a imam ti još tako puno reći

plašim se da neću stići

još jednom da ruke nam se dotaknu

joše jednom da te zagrlim jako

ili makar pogledi sretnu

u prolazu…onako…

Znaš da vreme

neće stati ni čekati

molim te

brzo se vrati

Dogodi se

da neko ko bio ti je drag,

ode nekud

i do njega više nema puta

ali, ostane trag…

Po tragu njegovom

tvoj korak i dalje hodi,

oko ga stalno traži,

ali ga nema

pa tugu za njim

više ni suza, ni jecaji

baš ništa

ne može da ublaži

I nemaš kud !

moraš sebe da trošiš

dok večno pratiš trag

i nemoćno i bolno da žališ

što nisi više, još mnogo češće

rekao mu koliko ti znači

rekao koliko ti je drag

Želim biti....

...... tvoja senka

* uvek uz tebe

....... tvoja srećna zvezda

* da uvek budeš srećan uz mene

........ tvoja ljubav

* da me voliš do neba



želim..............

........ da ti budeš čovek mog života

* da ničeg se ne bojim

........ da ti budeš moja ljubav

* da znam zašto postojim

Na svakom putu tvom

Bog neka je uz tebe

Srećom da te prati…



Gde god da si -

Moje misli su uz tebe ,

Pogled uvek za tobom je

I samo čeka

Tvoj korak da se varti…



Ta toplina

To sunce što te greje

To jedno srce malo

Uvek kad tebe ugleda

Radošću ispunjeno

Tebi se nasmeje



I ustrepti

I plače kad boli

Ali ne zna drugo

Već tebe da voli

Zaviri ponekad

u srce svoje

nežno…

umesto što ga grubo

mučiš i stežeš

sabijaš u njega

sav bes i gorčinu

..zaviri ponekad..

u srce svoje

nežno..

…..kao kad bi…

prigrlio drago dete…

…pa pusti ,

neka i suze krenu

to srce traži lek

to srce traži put

ili..tek..uspomenu

...zaviri ponekad

u njega nežno..

..jer srce je jedno

i kada bije jako

i kada ne zna

kuda ..niti kako..

i kada boli….

ono uvek

za nekoga kuca

pusti ga :

NEKA VOLI

trenutak jedan mirno čekam

ne znam da li je dalek

no znam da sigurno će doći

kada ćeš ti

ili neki nepoznat svet

po mene poći



želim za taj trenutak

tebi samo

lepa da budem

ko nikad..



svejedno da li

u crnom plišu...

ili u beloj svili

svejedno da li tužni

ili veseli bili…



svejedno kojim putem krenem

korakom smelim,

pred Boga idem mirno, lako

kao po oblacima belim..



svejedno ko me na taj put povede

možda ti

možda neki nepoznat svet

znam da to je moj poslednji let…



svejedno kada…

možda sutra..

možda večeras

kada se dan lagano povuče…



u toj tišini

u potpunom miru

jedino još moje srce

istim ritnom

nezadrživo tuče

Ako vreme ima zadatak da leči

Da od njega uspemene blede

Da zbog njega zaborav bude sve veći

Da pomoću njega lakše

Mislimo o nekoj novoj sreći..

Ne znam zašto

Mene boli sve jače

I umesto da uspomene blede

Umesto da zaborav krene

zašto u meni sve plače

...i sivom danu

dodje kraj

kao sto izgubi se

suncev sjaj

kao sto gasne

zvezda treptaj

-bas tako

svemu dodje kraj.



jedino je tuga

kao duga...

beskonacno duga

jedino tuga nema kraj

tuga je

kao duga

-beskraj....



..tuga zna

gde radost

retko boravi,

kao da vidi

ona se tu

odmah

nastani . . .

..pa koren pusti

brzo,

i tako jako…



ipak,

dovoljno je

malo,

ruka u ruci,

pogled,

jedan osmeh

i tuga nestane

lako…