Kao što rekoh ovaj drugi deo tiče se kretena u mom životu nakon mr. Bad Boy-a (kog bih slobodno mogla da prekrstim i u mr. Psihopata, al neka sad). Ne zato što sam počela da biram normalne momke, nego zato što sam promenila svoj odnos prema svojim, tada budućim, momcima. Njih sam hronološki smestila u ovaj post. Btw, ovom naslovu sam slobodno mogla da dodam da sam i ja postala malo kreten. Moramo biti iskreni, jelte.




Tu negde dok sam bila pri kraju onoga što se još moglo zvati veza sa mr. Bad Boy-em, upoznala sam mr. Prevremenog. Taj nadimak sam mu dodelila jer je došao u moj ljubavni život prevremeno (dok sam još bila u vezi), ali više zbog njegovog problemčića - prevremenog svršavanja. Upoznala sam ga na romantičnoj obali reke pri okupljanju društva na koje me je povela drugarica. Odmah mi je zapao za oko, a i ja njemu. Visok, razvijen, zelenih očiju, fancy obučen... To veče se ništa osim zagrljaja jer sam ja htela biti verna devojka (kad sam već 7 meseci bila). Kad sam raskinula sa mr. Bad Boy-em, mr. Prevremeni je strpljivo čekao svojih pet minuta (ironično - uvek je i mogao samo pet minuta) i postao moj novi dečko......









Nastavak priče pročitajte na mom kompletnom super blogu i obavezno me tamo ocenite i ostavite komentar. Pišem samo za vas, uključite se u moj svet klikom na link:









http://jebenoiskreno.blogspot.com/2011/07/ceo-zivot-sa-kretenima-2-deo.html

Priču sam namerno podelila u dva dela - u prvom sam još bila neiskvareno, krajnje požrtvovano i dobro-glupo devojče, a u drugom sam pod uticajem poslednjeg kretena u ovom postu malo podivljala i pokušala da budem fatal bitch. Posle sledi jedan epilog na celu temu (iliti kako se sve završilo), da malo proanaliziram i dam im dijagnozu i da vam eto malo razbijem utisak zabavne sapunice. Nego za početak da počnem... :)

Moj prvi poljubac dogodio se kada sam završila osmi razred, sto sam tad smatrala za kasno, a tek sad što smatram kada su mlade generacije toliko uznapredovale, prosto me je blam (lažem, nije, zabole me). Beše to sa dečkom kog ću ovom prilikom zvati umr. Dominantni/u. Dve godine stariji od mene, glavni u kraju (medju klincima, al to kao nema veze), realno po svemu prosečan...osim po svom ogromnom egu i samopouzdanju, a rekla bih i nekim potisnutim kompleksima kako to već uglavnom biva u tim slučajevima. Prvo smo spontano počeli da se družimo usled čega je on počeo da specijalno pred mojim očima razbija iluziju (hmmm više nisam baš sigurna da je iluzija u pitanju) lošeg bezosećajnog momka. Još se sećam gde smo prolazili kada je rekao "Svi misle da ja nemam srce, ali to nije istina" i kako sam tada bila fascinirana i dirnuta jer sam mislila da sam nešto posebno za njega kad mi se tako otvara. Doduše izgleda da i jesam bila, samo što kad je on u pitanju 'nešto posebno' ne znači i 'nešto prema čemu se ophodim posebno lepo'............



Nastavak priče pročitajte na mom kompletnom super blogu i obavezno me tamo ocenite i ostavite komentar. Pišem samo za vas, uključite se u moj svet klikom na link:



http://jebenoiskreno.blogspot.com/2011/07/ceo-zivot-sa-kretenima-1-deo.html