Nostalgija

Jesenje popodne mre u zavesama

Tužno cvili vetar iz daleka granja.

Mir. To je sunčani trnutak kad se sanja.

I kad duša hoće da ostane sama.



Često u te sate sa suzom u oku.

Ja osećam tiho i bolima dugim.

Sve je pokidano sa mnom i sa drugim.

I čekam od nekud novu reč duboku.



I dokle se dele svetlosti i tmine.

I noć pada kao paučina meka.

Sve natpeva hučna muzika tišine.

Sve nadvisi nemi glas koji se čeka.