Mrzim nedelju.Tako je mrtva.Imas onaj osecaj da moras da ucis,ali ne mozes da se nateras.Ponedeljak nije toliko los,koliko je losa nedelja.Nedeljom je dosadno.Nedeljom imas onaj los osecaj da je sutra ponedeljak.




I niko ne izlazi.I niko ne pije.I svi su u svojim kucama,pokusavaju da izigravaju dobru decu,iako su petak i subotu dosli kuci rano ujutru,mrtvi pijani sa razmazanom sminkom.U kraju bleje samo par klosara,najverovatnije sa fusom koji ide u krug.




Nekada sam ja imala sta da radim nedeljom.Nedeljom sam bila sa Zverkom.Ceo dan.I nikada je nisam mrzela i nikada nisam imala ovaj los osecaj.Tako,sedim ja sinoc sa par drugova,koje sam upoznala preko njega,u kaficu u kom smo uvek blejali i sa drustvom sa kojim smo uvek blejali dok smo bili zajedno.Neverovatan osecaj.Kao da je sve kao pre.Kao da je sve isto.A nista nije isto i sve je drugacije.




Sedimo tako mi,sprdamo se..Kao u dobra stara vremena.I tada,meni stize poruka.Zverka.Pet minuta kasnije zverka dolazi svojim betmobilom.Bolje reci leti.Dolazi ne moze da opise to kako on prolece.Sedimo svi zajedno.Svi se sprdamo.Sve je kao pre.Samo sto ja ne sedim pored njega.

Maksimalno cu iskopirati Keri (serija seks i grad) pa cu mog glavnog junaka zvati Zverka.Koliko god dobro pisala,a uvek se ispostavi da je prilicno dobro za moje godine,nikada nisam bila mastovita.Ne volim da pricam bajke o krilatim konjima,jednorozima i Hari Poterima.Volim da pisem o sebi.Volim da pricam o sebi.Ali niko nije lud da slusa toliko o meni,koliko bi ja mogla da pricam.A vi ako ne zelite da citate,ne morate.Ja i dalje smatram da je ovo savrseno mesto da se ispraznim.

Dakle,zverka.Bilo mi je potrebno dugo vremena da ga prebolim.Bili smo zajedno svega pet meseci,ali smo posle raskida nastavili da se vidjamo,doduse samo intimno u kasnim nocnim satima posle izlazaka i slicno.Evo,sad ce godinu dana od kako smo se upoznali.Veza je bila savresna,sa moje tacke gledista.Cesto smo se svadjali,ali ja sam po prirodi takva da mi svadje prijaju.Prija mi da se nekome suprotstavim,da kazem sta imam,da mi skoci adrenalin.Nikada ne bih mogla da budem u monotonoj vezi,u kojoj je sve savrseno.Jer,sta je savrsenstvo?Nista.Ko je savrsen?Niko.Zasto bi se trudila da budem niko i nista?Svadje su uglavnom bile oko sitnica,ali mnogo smo se voleli.Provodili smo cele dane zajedno i nikada nam nije bilo zajedno.Nema filma koji nismo odgledali.Nije bilo veceri da nismo u obliznjem kaficu igrali pikado.Nije bilo ni petka ni subote da nismo izasli.Nije bilo nedelje da je nismo celu proveli zajedno.Ne znam da li je to do njega,ili mene,to sto sam se toliko u njega zaljubila i vezala za njega,mozda je bilo i do godisnjeg doba-prosle zime,kada je pao prvi sneg.Ja se uvek zimi zaljubim,bas nasuprot svima koji najvece ljubavi nalaze leti.Sranje.Zima je pravo vreme za ljubav.

Moje drugarice su ga oduvek mrzele,tacnije one koje ga se nisu plasile.ZVerka je na losem glasu u ovom gradu.Jako arogantan,uvek u drustvu svoje ekipe,ali neverovatno sarmantan.Nije narocito lep,ni zgodan,ali ima ono nesto,pa devojke lude za njim.Tacnije,one koje su makar mesec dana bile sa njim u vezi.

Nisam ni ja na najboljem glasu.Volim da pijem,sto bi rekli devojke su ranije kuvale kao majke,sada piju kao ocevi.Ziv sam primer toga.Doduse,moj cale ne pije,ali dede su mi umrle od alkohola.Sto bi moja keva rekla,loza mi je dobro zalivena.Uz moja pijanstva takodje idu i price o mojim momcima,sa kojima sam se ljubila,sa kojima sam spavala i ostalo.Da se ne lazemo,neke price su tacne ali tracevi me nikada nisu pogadjali.U stvari,jesu.Ali jos davno,kada su i poceli da se sire,negde u sedmom razredu.

Rakid je bio gadan.Bez objasnjenja i sa puno suza.Odgovor na moje pitanje "sta se desilo sa nama?" bilo je nikad krace,gluplje i bolnije..Jednostavno je rekao "raspad sistema" a ja sam pocela da placem.

Cim sam raskinula sa njim,to jest on sa mnom,pocela sam da se ponasam kao pustena sa lanca.Tada su price o meni ponovo pocele da kruze,iako su tih pet meseci koje sam provela sa njim bile negde zataskane.Ali kao sto vec rekoh,nije me briga.Izlazila sam svaki dan,opijala se i pravila razna sranja.Mada,pomoglo je da ga zaboravim,makar delimicno.Pomogli su mi i razni momci koji su se svako vece smenjivali.I onda konacno,prebolela sam ga.

Iz plave,kakva sam bila pet godina,presla sam u smedju.Skratila sam kosu.Promenila neke stvari u zivotu..

Ali on se ponovo vratio u moj zivot.Uvek sam super,dok ga ne sretnem.A uvek ga sretnem nenadano,ko grom iz vedra neba.Dok se setam gradom,kada pogledam kroz drugaricin prozor i slicne situacije.I sve se vrati.Svaka nova veza mi je cist promasaj.Traje po tri dana,najduze.Prvi dan je sve super,ali vec sledeci me prodje interesovanje.Ne mogu.Ne znam kako.Grize me savest kada pomislim na njega,a imam decka.I onda uvek raskinem.I tako se zavrsi sve.

Nisam ja jedina koja ga pamti.Pamti ga i moja mama.Kaze da misli da je sa njim bila najveca ljubav.Mama,u pravu si.

Ona koja ga je prva odbacila i bila protiv moje veze sa njim,zbog njegove reputacije sada bi me podrzala da se pomirim sa njim.

Ali to je nemoguce.On je neuhvatljiv.Kada zavrsi sa tobom,zavrsio je.Nema tu "jos te volim" i ostalih sranja.

Bas sam juce srela jednu drugaricu.Poznanicu.Koja mi je spomenula da Zverka ima novu devojku.