ljudi mogu da budu tako bezosecajni, za tudji bol i tugu......da ja nemam komentar na to!!!!!









Ne znam kako je moglo to da joj padne na pamet, da mi tad to kaze!!!!









Na dan sahrane, prilazi meni jedna zena da mi izjavi saucesce i dok me je grlila sapne mi na uho< T mene ne poznajes, bila si mala tad!! >Da bi mi objasnila ko je ona, onako slikovito!!! kaze ona dalje <Moj muz je tvom ocu dao motokultivator da brze stigne kuci!!!> moj otac je poginuo na tom cudu (motokultivatoru), pogodila ga je zolja u glavu!!!









E to je bio kraj mom kontrolisanju, pocela sam tu zenu a guram od mene vise nista nisam cula ni videla. Ne znam koliko je to trajalo!!!

Rec jedna i kraj, bol, gospodski sjaj gazila bih duboku reku samo da nadjem zvezdu neku koja na tebe podseca



Zid izmedju nas, noc pruza mi spas htela bih da ti zovem ime plakala bih, al' nemam s kime umrla bih i dosta s time znaj, ipak znaj da



Ref.

Tuzna pesma na sto nacina svetom putuje stara slika naseg vremena jos uvek tuguje a kisna jutra opet pocinju otkad sam otisla

smejem se, a suze naviru kurva sudbina

moj zivot je jedna velika tuzna prica . Nasa sreca je bilo samo sa tobom!!!!





Tvoje stvari smo cuvali, sa nadom da ces doci, da ces nam se vratiti. jer nas ctiri zivimo za tebe.

Svakoi tvoj rodjendan slavili i nadali se, da ces doci.

Proslo je trinest godina, taman kad sam se snasle u ovom svetu ludila i zivot krenuo svojim nekim tokom. spustila se oluja i sve je bili lepo.................a onda samo jednog dana, jedan poziv, jedna rec i sve mi je bilo jesno!Sve cetiri smo se obavile u crninu!



Taj dan, taj 3.12.2008, Zagreb je izgledao tako tmurno i tuzno, ili je samo meni tako izgledao, jer isla sam da vidim da li si to ti. I videla tri dude(jedna anitina, jedna stefanina, a jedna moja), mamin sat i jedan kompas. Kad sam to videla pocela sam da se gusim, jer me nesto u grlu tako jako stezalo.Tako sam shvatila koliko si nas voleo, i tom trenutku mislio na nas, sakrio si nas u kaput i tu smo ostale.Ipak taj kompas ti nije pokazao pravi put do nas.



Grlo mi se stezalo od tube i bola, jer zli ljudi su ucinili svoje...............nema te vise, a ja tu ne mogu nista da ucinim.

Sve mi se vratilo, sve sam opet prozivela! iako sam tada imala samo deset godina, secam se svega, toliko me pece rana na srcu koju niko ne moze da izleci i zaleci!



Sa svoje sadasnje 23 godine, jos te nisam prebolela, niti cu!!!

Kad se setim da samo od tebe imam izbledele fotografije koje su mi sve, koje gledam i placem, i u svojim mislima ih ozivljavam, nesto me toliko pece i gusi da ne mogu da govorim, zato sad i pisem.

23.01.2009. Dcices nam ali ne onako kako smo se mi nadale!!!