eh...verovatno se pitate ko sam i odakle je?!....nebitno! evo ec deveti mesec svog zivota provodim u francuskoj, dosla sam ovde da zavrsim 3 i krenem u 4 godinu, dosla sam zeljna promene,novog iskustva,samostalnosti i neceg nesvakidashnjeg....bilo mi je mnogo teshko...ali evo nakon 9 meseci ja sam srecna ovde, imam drugare,ucim za skolu,jos malo pa polazem maturu, i imam svoj ivot,potpuno odvojen d onog od mojih roditelja , brata,starih drugova....nije da me to cini srecnom, ali ja sam uvek volela da imam nesto svoje,i samo mi je drago zbog toga. NARAVNO bilo je mnogo neprospavanh noci,mnogo suza,teskih reci,mnogo oziljaka za jedno mao srce kao sto je moje,ali sve je to znak odrastanja,ostavljanja iza sebe ono bezbrizno vreme i lude dane...eto zato kazu ljudi da sam potpuni luda:))))ko bi to ziv i normalan sa 17 godina uradio:))))
jako sam ponosna na sebe i nekako sam tek ovim iskustvom uviela koliko volim svoje roditelje brata i sve svoje zele zekice u beogradu:)))))
