Savrshen trenutak ...
Koliko puta u zivotu razmishljamo I chekamo onaj pravi,savrsheni trenutak,kada se sve kockice sklope,kada se poklopi I onaj poslednji deo slagalice koji trazimo u snovima,razmishljanjima,zeljama …
Hmm…moj savrsheni trenutak…Uvek mi srce brze kuca kad se setim toga…On,moja srodna dusha,moja druga polovina,lezi kraj mene,iznad nas bezbroj zvezda koje se jasno vide u vedroj noci …
On,nebo,zvezde,miris I shum mora,srce koje kuca samo za njega…Zvezde sjaje vrlo poznatim sjajem,uvek sam to znala…znala da cu jednog dana videti taj dobro znan I dugo posmatran sjaj u nechijim ochima … Ne moram ni da kazem,zar ne? :) Ipak xocu … Zvezde imaju sjaj njegovix ochiju…
Lezimo…chujem kako dishe,dodirujem mu ruku,prsti nam se preplicu,moja ruka u njegovoj … Osecam njegovu toplinu,obostranu zelju da budemo jedno,bash tu ispod vedrog neba I mora koje ce biti svedok svega toga … drxtaja,uzdaxa,spajanja dva tela,dve dushe u jednu …svedok jedne zaljubljenosti,svedok jakix osecanja,svedok nechega shto tek pochinje I necheg shto ce tek trajati …
Ustaje,lice mu je obasjano svetloshcu ulichnix svetiljki,pogledi nam se srecu … spushta svoje meke usne na moje…grlim ga,prepushtam se … sklapam ochi … savrsheno…
Volim te …
