Juce su me zvali iz vrtica da dodjem jer se moj malisa "malo" povredio. Sela sam u kola i sjurila se do vrtica kada sam usla na vrata cekali su me i vaspitacica i medicinska sestra koja radi tu. On je sedeo na malenoj stolicici, nije plakao samo me je gledao kao da ocima zeli da mi kaze koliko je srecan sto me vidi. Sestra mu je rukom drzala celo i obratila mi se: "Evo da vidite nije tako strasno malo je pao i zakacio glavicom ivicu radijatora." Kad je pomerila ruku sve sto sam videla je bila bukvalno rupa na sred cela u koju sam se tako zbunjeno zagledala da sam mogla da vidim ceonu kost, s'obzirom da je krvarenje vec prestalo. Sela sam na stolicicu do njega bez reci. Onda je naredna dva sata nastupilo jurcanje po bolnici, pa sivenje pa previjanje, pa pravo mucenje i za njega i za mene.




Znam da ce sve to proci i da cu se toga secati samo u pricama o tome kako su decaci nestasni i kako prave glavobolje i kad treba i kad ne treba ali me jos drzi taj osecaj nemoci, kako da mu pomognem da sto manje pati, kako da preuzmem njegove osecaje bar dok sve ne bude gotovo. Volela bih svim svojim bicem da je to moguce.

Pitas me da li te volim




a usne moje ostaju neme




jer ne poznajem reci koje bi rekle




ono sto srce oseca za tebe.









Ja vidim te u svakom oblaku




sto se od vetra lomi i sece




i glas tvoj cujem u glasovima mnogim




a sunce je jutros




prolilo svoje zrake




upravo onako kako te volim.









Nespretno, tromo kao slucajno




a tako sjajno i decije velicanstveno









Tvoje crne oci vidjala sam cesto




u ocima divljih zalutalih ptica




i osmeh se tako na usni topio




od ljubavi pijan, zbog tebe nastao.









Ti ne znas da svaka ulica tragove tvoje nosi




i kise kad padaju, mozda samo zato




sto tako moraju, ljubavi moja




na tebe secaju.









Jutros sam oci otvaralo sporo




i gledala dugo radjanje dana




i svaki tren bio je sanjiv




i svaki cas bio je nem




zbog tebe sto svoje otvorio si oci




daleko od mene i sasvim sam.









I dok se tako sunce budilo




tvoje sam oci u mojim videla




i jutarnja magla pomalo




na tebe mi je licila




i osmehom belim pozdravim dan.









A tvoje ime kao kao krik sto tisinu sece




kao ukus vina ostade na usni




i dugo posle toga nastavi da pece.









A ti me opet pitas ad li te volim




a usne moje ostaju neme




jer ne poznajem reci koje bi rekle




ono sto srce oseca za tebe.

Opet tuga srce mi slama




i opet placem a suza nemam




i gde je sada ta prokleta dama




i gde je devojka koju trebam.









Gde je ona sto mogla je sve




i gde je ona sto bila je jaka




gde je ta cura da podigne me




gde je ta sto zavidese joj svaka.









Zasto sam opet ostala bez snova




il ja to sama ne umem da zivim




moja snaga je nema, treba mi nova




zbog cega i koga sada da krivim.









Ne ljuti se i ne vici nocas




volim te ljubavi beskrajno jako




kucnuo je opet moj stari cas




kako da ne plkacem, reci mi kako?









Ne tesi me, ne govori "volim te"




znam sve to, cula sam negde




i ne okreci ledja, ostani molim te




zagrli me cvrsto, sutra zaboravi sve.









Procice me bicu opet ona od pre




samo mi malo vremena daj,




ma okreni se, ljubav nam umire




pogledaj, blizu je kraj.









Na ivici stojimo, pomeri se




zagrli me, povuci me sa sobom




pruzi mi ruke, sredi se




hocu da umrem sa tobom.














Nasa ljubav nije nestala




postoji jos jaca, jos neznija nego svila




al treba je naci gde god se sakrila




a ja cu je naci pa prokleta bila.

Nikada nisam sanjala da u rukama drzim andjela




svest moja decija prosta ne bi mogla da shvati




kako u krilu priroda dise ja nikada ne bih znala




hoce li ikada ovo moje, ljubav moju da vrati.









Zemlja zemlji ide, ljudi Bogu a gde bih ja




ove noci do zvezda, do izmisljenog samog neba




ne bi ni reka vodu svoju, moru mogla da da




koliko meni u jednom trenu snova da pruzim treba.









Bol je ljubav te noci rodila tako divlje, iznenada




i krv je tako prolivena za zivot koji nema cenu




a kad bih mogla od svih da se sakrijem sada




da ni s kim ne podelim zivot, malu tek rodjenu stenu.









Trenutak istine a istina boli, nemoc me slomi jos vise




gde da odem da ne gledam, da srce ostane u mojim grudima




svaki tren sve bih jace da zavristim a u sobi sve je tise




sta to ima tako strasno, tako prokleto u ovim ljudima.









I dok te sa suzama srece kuci budem nosila




dozvolicu sebi da ove dane zauvek zaboravim




i ako moram dok za tvoju srecu budem prosila




ja cu nasmejana taj dan i tvoj zivot vecno da slavim.









P.S. Ovo je napisano nakon porodjaja sa starijim sinom sa kojim sam bila u bolnici mesec dana jer je rodjen u sedmom mesecu i cekala skoro do zadnjeg dana da znam hocu li kuci sama ili sa njim, bio je jako kritican

Ovo je mogla biti najromanticnija strana




mogla se oteti iz srca najtoplijeg dana




i bila bi takva, i sjajna i tužna




potpuno nepotrebna a u isto vreme nužna




i za svako slomljeno srce najnežnija hrana




ovo je mogla biti najromantičnija strana.









Ali svaki život na svetu nosi svoje "ali"




neću ti reći kako sve smo od sebe dali




i neću ti pisati kako sam tužna il patim




kako padaju kiše a ja bih da se vratim




ti mislis kako smo krenuli a ja gde smo stali




ali, svaki život na svetu nosi svoje "ali".









Možda Ja ne umem ovaj život da živim




il misliš kako se tebi koliko želiš ne divim




možda ni ti ne umeš moju ljubav da voliš




jer zašto da brineš o nekom i da li zaboliš




a ni za jednu svoju grešku ne osećaš se krivim




a možda baš ja ne umem ovaj život da živim.









Želim da verujem da si ti u pravu




ne postoji ništa lakše do slušati svoju glavu




šta će ti srce što voli kad uvek pogreši




a baš ništa u suzama nema snage da reši




sa njim ne možeš steći novac a ni slavu




želim da verujem da si ti u pravu.









Ne znam hoćeš li voleti u tebe kad se pretvorim




ogromno jake zidove oko svog srca da stvorim




da na licu mi ne vidiš dal želim te kraj sebe




da za svakog u sebi pronađem osmeh osim za tebe




i da nikad ne saznaš da li te ili te ne volim




ne znam hoćeš li voleti u tebe kad se pretvorim.

Snove ce moje jednom vetar necijeg dana da vrati




Rane sto u meni placu talasi ce morski da satru




Crveni orah bdi mi nad glavom Temida se nece dati




Embrion moga zivota bacise, zbunjeno prisvojih vatru.









Misli se moje guse, tudje se navike po glavi pletu




Odmazda na korake neme valjda i lica sto me nekud vode




Jasno mi spustaju oblake nize i mene obratise u pokretnu metu




Enigme stvarnosti cvrsto stoje, nesto me ostro u srce bode









Pitanja bez odgovora, bez zaseda nam kroje mape




Antiku vise niko ne gleda u nju se stapamo bezvoljno svi




Titanik ponovo okean zove, nad njim su njihove crne kape




Istorija moli za malo sunca, svako na ovome svetu, samo nikada ponovo Vi.

Šta se to desilo sa mnom




srce mi je otezalo




kao da u grudima, ne nosim sebe




kao da je kamen




kao da me grebe.









Ljude vise ne razumem




pogled mi je tup, bez sjaja




kao da sam tek od juce




kao da me telo vuce




jos dalje




jos dublje




u ponore crne i bez kraja.









Šta se to tesko u meni lomi




zasto sam nema




i zasto slepa




kao da dusa ne zivi




vec drema,




nikoga vise kog volim




ne cujem,




a bilo je dana




bilo je svega.









Ne znam vise sta trazim od sebe




a znala sam nekad




da volim




da sanjam,




nesto me tupo u grudima grebe




nesto me kida




to je deo tebe.









Pogledaj u mesec




sto stoji nad tobom




sto stoji nad nama




i on ce ti reci




jedini razume




da nisam naucila




da ne umem sama.

Hodala je uvek brzo, lutala kroz svoje snove




molila je odgovore kroz planinske reke da se sliju




trazila je od vremena samo deo neke istine sto zove




samo jednu rec iskrenu, bilo koju, bilo ciju.









Apatija kad joj srce rasprstala sa prezirom




i kad vise nije bilo nade sto joj okom sjala




umila se nocnom tamom, prihvatila tugu s'mirom




s'druge strane ona sama s'podsmehom joj sebe dala.









''Imas dane u zubima a ne znas sta zivot nosi




trazis reci, odgovore, a zazmuris kad dolete




slepa si jer ti to zelis, mislis tvoj te zivot kosi




probudi se, pogledaj me, vise nisi ono dete.''









''Neznam vise sta je sreca, moj ideal il' postoji




imam sve a nemam nista u grudima vetar krijem




ovaj mrak me sarkasticno i od tebe cak odvoji




cini mi se da necije izgubljene bitke bijem.''









Al' nje vise nije bilo, iluzija sto se bori




usla je u jedno srce, spojila se s' jednim dobom




samo su njene ostale oci, ko vatra u drugoj da gori




i secanje da je jednom, sanjala sa samom sobom.

'S'amo probaj da zamislis kako letis ovim nebom iznad tebe




'V'etrovi te neki nose, ne priznajes tvrdis da si samo svoj




'E'nergija sto te vuce kroz besmisla, u njoj gledas samu sebe




'T'era te da najzad shvatis da trzaji i misli tvoje, sve je nekom samo broj.









'J'acinom snova ti verujesda sve oko tebe puca, nisi kriv




'E'vo kako dokazujes da kroz tebe zivot struji, da si ziv.









'O'gradi se od mastanja, sve sto vidis oko sebe sve je samo metafora




'V'atre neba, vode mora, probaj da u sebi cuvas ali da ne podjes s njima




'A'rogantno kroz vekove ona hoda, iza nje ostalo je samo ono sto se mora




'J'aucima ne hrani je, Istina ce da ti dane pretvori u oblak dima.









Slike po glavi jure, prolaze dani, neznas kuda i gde si ti u svemu tome




'A'psurdni su svi polasci, oko tebe blagi haos, sve je kako nije bilo




'M'olitvama bojis stvarnost i opet gresis, njime se samo nade lome




'O'dbaci ono sto odavno znas u ovom svetu realnost je tvoje krilo.









'S'ada kada shvatas zivot imas sto ti ovde treba da ustanes izboris se i prezivis




'L'icem svojim odupri se u pogledu bilo kome, bilo cemu useli sebe




'I'ako te ruke bole dok drzis srce da ostane u grudima, znam da grebe




'K'azi svakom ko te pita'zivot je sunce'zar ima ista za sta bi mogo ikog da krivis




'A' i dalje dobro znas da imas sto ti ovde treba da ustanes, izboris se i prezivis.