Posto nemam mail od svih vas odlucila sam ovde da vam postavim..














U čast meseca žene i u znak sećanja na Ermu Bombeck koja je izgubila




bitku s bolešću. Šaljem ti anđela da pazi na tebe. Pošalji ovo ženama




(komada 5) koje bi trebalo čuvati. Ako ne poznaješ pet takvih žena i jedna




će biti sasvim dovoljno !














KAD BIH MOGLA PONOVNO PROŽIVJETI ŽIVOT









od Erme Bombeck




(napisano kad je otkrila da umire od raka)














Otišla bih u krevet kad sam bila bolesna umesto pretvaranja da će se




svet prestati okretati ako ne budem prisutna.









Zapalila bih ružičastu sveću napravljenu poput ruže prije nego što se




otopi u skladištu.









Manje bih pričala i više slušala.









Pozvala bih prijatelje na večeru čak i ako je tepih umrljan ili je kauč




izbledeo.









Pojela bih kokice u "dobroj" dnevnoj sobi i manje bih brinula o nečistoći




ako moji požele zapaliti vatru u kaminu.









Odvojila bih vreme za slušanje mog dede i lutanju kroz njegovu mladost.









Preuzela bih više odgovornosti koje je nosio moj muž.









Ne bih nikad inzistirala da prozori automobila budu zatvoreni usred




letnog dana jer je moja kosa taman isfrizirana i uređena.









Sela bih na travnjak (bez obzira na mrlje od trave).









Manje bih plakala i smejala se ispred televizora, a više promatrajući život.









Ne bih nikad kupila nešto samo zato što je to praktično, što se neće




vidjeti mrlje ili zato što ima doživotnu garanciju.









Umesto što sam želela da što prije prođe devet mjeseci trudnoće,




cijenila bih svaki trenutak i shvatila da je čarolija koja raste u meni




jedina prilika da pomognem Bogu u stvaranju čuda života.









Kad bi me djeca naglo poljubila, ne bih nikad rekla: "Kasnije. Sada operi




ruke prije ručka." Bilo bi puno više Volim te umjesto Žao mi je.









Najviše bih, kad bih imala drugu priliku za život, cenila svaku minutu,




gledala je i zaista videla i nikad se ne bih osvrtala.









Prestanimo se znojiti zbog malih stvari.




Prestani brinuti o tome tko te ne voli, tko ima više ili tko što radi.









Umesto toga, počnimo ceniti odnose koje imamo s onima koji nas vole.









Razmišljajmo o tome čime nas je Bog blagoslovio.









I što činimo svaki dan da poboljšamo sebe umno, fizički i emocionalno.









Nadam se da svi imate blagoslovljen dan.














MESEC LEPIH ŽENA









3 godine : Pogleda se i vidi Kraljicu.




8 godina: Pogleda se i vidi Pepeljugu.




15 godina: Pogleda se i vidi Ružnu sestru (mama, ne mogu ići u školu




ovakva !) 20 godina: Pogleda se i vidi "predebela/premršava,




preniska/previsoka, previše ravno/previše kovrčavo ? ali odluči da ide van




u svakom slučaju 30 godina: Pogleda se i vidi "predebela/premršava,




preniska/previsoka, previše ravno/previše kovrčavo ? ali odluči da nema




vremena to popraviti i ide van u svakom slučaju 40 godina: Pogleda se i




vidi "čista sam" i izlazi van




50 godina: Pogleda se i vidi "To sam ja" i izlazi gdje god to želi 60




godina: Pogleda se i podseća se svih ljudi koji se više ne mogu videti u




ogledalu. Izlazi van i osvaja svet. 70 godina: Pogleda se i vidi




mudrost, veselje i sposobnost, izlazi van i uživa u životu. 80 godina: Ne




gnjavi se sa gledanjem. Samo stavi crveni šešir i izlazi da se zabavi.









Pošalji ovo svim ženama koje sa zahvalnošću nazivaš prijateljicama. Možda




bismo sve trebale zgrabiti onaj crveni šešir ranije. Molim te pošalji ovo




fenomenalnim ženama u slavu Mjeseca žene. Ako to učiniš, nešto dobro će se




desiti: potaknut ćeš u njima samopoštovanje

8. mart - Međunarodni dan žena









Međunarodni dan žena obeležava se 8. marta svake godine. Tog dana se slave ekonomska, politička i društvena dostignuća pripadnika ženskog pola. Prvi Dan žena je obeležen 28. februara 1909. u SAD-u deklaracijom koju je donela Socijalistička partija Amerike. Između ostalih važnih istorijskih događaja, njime se obeležava i požar u fabrici Triangle Shirtwaist u New Yorku 1911. godine kada je poginulo preko 140 žena.









Istorijski pregled









Ideja za obeležavanjem međunarodnog dana žena pojavila se prvi put početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših uslova rada. Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno demonstrirale 8. marta 1857. u New Yorku. Tekstilne radnice su protestovale zbog loših uslova rada i niskih plata. Demonstracije je rasterala policija. Te iste žene su osnovale sindikat dva meseca kasnije.









Protesti 8. marta događali su se i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo kroz New York tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Godine 1910. prva međunarodna ženska konferencija bila je održana u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale te ustanovila „Međunarodni dan žena“ na predlog slavne nemačke socijalistkinje Klare Cetkin. Sledeće godine je Međunarodni dan žena obeležilo preko milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Ti događaji su koincidirali s požarom u fabrici Triangle Shirtwaist u New Yorku, nakon koga su slabe mere sigurnosti na radu okrivljene za veliki broj žrtava. Na početku Prvog svetskog rata žene širom Evrope su 8. marta 1913. održale demonstracije za mir.









Demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stadijum ruske revolucije. Nakon oktobarske revolucije, boljševička feminstkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Lenjina da 8. mart postane državni praznik, i tokom sovjetskog razdoblja se koristio za obeležavanje "herojstva radnica".









Međutim, u mnogim komunističkim državama taj je praznik izgubio svoju ideološku osnovu i postao prilika muškarcima za iskazivanje ljubavi i poštovanja prema pripadnicama suprotnog pola, posluživši kao svojevrsni pandan Danu majki i Danu zaljubljenih u zapadnim državama.









U Čehoslovačkoj se Dan žena za vreme komunističkog režima pretvorio u parodiju, te je ukinut nakon baršunaste revolucije. U Mađarskoj je, pak, običaj poklanjanja cveća ženama zadržao i nakon pada komunizma.









Dan žena danas









Dan žena je ostao državni praznik u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Mongoliji i Tadžikistanu, a obeležava se cvećem i poklonima.









Na Zapadu se Međunarodni dan žena uglavnom prestao obeležavati 1930-ih, zbog toga što ga povezuju s komunizmom. Međutim, 1960-ih su ga ponovno počele slaviti feministkinje. Godine 1975. koja je proglašena Međunarodnom godinom žene, UN su službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena.









Danas mnoge organizacije u svetu, obeležavaju Međunarodni dan žena, a neke se nastoje izboriti da postane državnim praznikom u kojima to još nije slučaj.

Herman Hesse - BITI SREĆAN



U životu ne postoji nikakva dužnost

osim dužnosti: biti srećan.

Samo smo zato na svetu,

a sa svim dužnostima,

svim moralom

i svim zapovijedima

retko činimo jedno drugoga srećnim,

jer i sebe time ne činimo srećnima.

Ako čovek može biti dobar,

može to samo onda

kada je srećan,

kada u sebi ima sklada,

dakle kada voli.

To je bilo učenje,

jedino učenje na svetu.

To je rekao Isus,

To je rekao Buda,

To je rekao Hegel.

Za svakoga je na ovome svetu

jedino važno

njegovo vlastito najunutarnjije,

njegova duša,

njegova sposobnost da voli.

Ako je ona u redu,

onda je svejedno

jede li se proso ili kolači,

nose li se dragulji ili rite;

onda svet zvuči zajedno s dušom,

onda je dobro.

Svako voli da se oseti cenjenim i željenim, i to ne samo kada je određeni praznik ili godišnjica ili kada postoji neki poseban povod, nego i onako. Predlažem vam neke načine kako da voljenoj osobi pokažete da je volite i cenite njeno prisustvo u svom životu, a vi odaberite one koji vam se dopadnu.



Napišite joj da je volite i cenite. Svojim rečima, svojom rukom. Može na čestitki, a može i na običnom papiriću koji ćete zalepiti na vidno mesto. Onda kada imate vremena i inspiracije, možete voljenoj osobi napisati i pravo pravcato ljubavno pismo - svojom rukom, nemojte kucati na kompjuteru. Nemojte u tom pismu reći samo šta volite kod nje već i kako te njene osobine ulepšavaju vaš život.



Kupite voljenoj osobi nešto za šta vam je poznato da ona to želi, ali nikako da nađe vremena (ili novca) da sama to nabavi. A možete i da obavite za nju neke stvari za koje joj hronično manjka vremena (plaćanje računa, na primer, ili da pokupite njene stvari s hemijskog čišćenja). Još jedna zgodna ideja, ako ste u mogućnosti da to učinite, jeste da se domognete potpisane slike neke od njenih omiljenih zvezda (nema veze koliko voljena osoba ima godina, ovaj gest pali i kod onih koji odavno više nisu tinejdžeri, svako voli bar neke glumce, muzičare, sportiste...) - ta slika će joj značiti mnogo više jer ste joj je vi nabavili.



Slušajte voljenu osobu pažljivo. Jedna od najčešćih žalbi nezadovoljnih u ljubavi jeste da nisu imali utisak da ih partner ili partnerka zaista slušaju. Ukoliko voljena osoba oseća da zaista obraćate pažnju na ono što govori, voleće vas još više i otvoriće vam se još više, a odnos će vam se produbiti. Kod voljene osobe ste i spremate se da idete? Ostavite joj neku lepu, simpatičnu poruku na jastuku (ne mora da bude ništa briljantno niti nikad pre viđeno - skoro svako bi se "raspilavio" da na jastuku zatekne papirić na kome piše "Volim te").



Saznajte koje je bilo omiljeno jelo voljene osobe kad je bila mala, pa joj to pripremite ili nabavite. Povremeno voljenoj osobi pošaljite kratak, lep mejl ili SMS poruku - ne toliko često da ih ometete u toku radnog vremena (zgodno je da poruke budu tako formulisane da ne zahtevaju odgovor), tek toliko da znaju da mislite na njih. Verujte, značiće im da u toku stresnog dana dobiju neku lepu reč od voljene osobe.

Ljubav je emocija, ali i motiv (strast, potreba, težnja), čija je glavna odlika snažna naklonost subjekta prema nekom privlačnom predmetu, pojavi ili biću. Ljubav prema drugoj osobi uključuje osećanje nežne privrženosti, zaokupljenost njenom ličnošću, zainteresovanost za njene potrebe, želje i misli, nesebičnu brigu za njenu sreću i strasnu želju da odnosi budu što prisniji. Udaljenost ili privremena razdvojenost od voljenog objekta može da rasplamsa osećanje ljubavi.









Postoje, u zavisnosti od objekta, brojne vrste ljubavi: roditeljska, partnerska, sinovljeva, religiozna, narcistička, bratska itd. Potreba za ljubavlju može biti neurotička, sadistička, mazohistička. U psihoanalizi označava libidinalnu strast, istovremeno nežnu, bestelesnu, s jedne, ali i telesnu, čulnu, s druge strane; infantilnu i zrelu; normalnu i abnormalnu, koja je uvek usmerena ka pribavljanju intenzivnog zadovoljstva. Sigmund Frojd (Freud) osećanju ljubavi pristupa sa razvojnog gledišta. Prvi vid ljubavi je primarni narcizam. Sa uspostavljanjem odnosa prema objektima, ego će nastojati da se svakog prijatnog objekta domogne i unese ga u sebe.









Tek u pubertetu, spajanjem čulne i nežne komponente (koje su razdvojene zabranom incesta još u ranom detinjstvu), nastaje normalna, zrela ljubav. Po Erihu Fromu (Fromm), ljubav je „jedini zdravi i zadovoljavajući odgovor na problem ljudskog postojanja“, a zrela ljubav zadovoljava osnovnu ljudsku potrebu za povezanošću sa drugima, uz očuvanje identiteta ličnosti. Ljubav kao „doživljaj pojačane vitalnosti i moći“, koja pojedinca ispunjava radošću, nema svoj koren u biološkoj, već u psihološkoj potrebi čoveka da reši problem svoje egzistencije.




Bitne komponente ljubavi su davanje, briga, odgovornost, poštovanje i poznavanje. Ako pokušavate da definišete vaš odnos sa partnerom, uzmite u obzir ove (ali i ne samo ove) elemente i pokušajte sagledati da li su i u kojoj meri oni prisutni u vašem odnosu. Nedostatak ili manja prisutnost nekog od ovih elemenata ne znači da ljubav ne postoji, ali to može da znači da ona ne postoji u svojoj sveobuhvatnosti kako je shvataju pisci, pesnici i drugi umetnici ili stvaraoci koji se tom temom bave.









Ljubav je osećaj prijatnosti i prisustvu voljene osobe.









Setite se da ljubav ne traži ništa, bitno je želeti je. Jer, voleti znači primati i davati, prevazići sebe u sitnim, sebičnim prohtevima. Na kraju se, makar i na Dan ljubavi, upitajmo da li smo sposobni za ovu veličanstvenu emociju ili smo je zaturili negde na kraj duše









:cvijece: