Evelina Martin svakog jutra izlazila je iz svoje stare kuće sa malom korpom u rukama, pune ostataka hrane – kruha, kuvanog mesa i malo kaše. Iza garaža čekali su je njeni neobični prijatelji: nekoliko mačaka, jedan hromi pas po imenu Rocky i nekoliko plašljivih štenaca. Iako su je susedi često ismejavali, Evelina je znala da je barem neko tamo čeka.
Nakon što je izgubila muža, a kćerka se preselila u drugi grad, živela je u tišini i samoći, a životinje su joj bile jedini izvor utehe i društva. Rocky, star i sa slomljenim uhom, posebno joj je bio blizak.
Kako su jesen i zima prolazili, Evelina je neumorno izlazila čak i po snegu, hraneći svoje prijatelje. Jednog dana, dok je bila bolesna i sa povišenom temperaturom, Rocky ju je probudio kasno noću. Pas je insistirao da ustane i pođe za njim, što ju je na kraju dovelo do otkrića curenja gasa u kuhinji.
Nije prošlo mnogo, a strop kuhinje se urušio. Da nije bilo Rockyja, Evelina možda ne bi preživela tu noć. Vatrogasci su je pronašli kako sedi na stepenicama, u naručju svog vernog psa.
Od tada Evelina nikada nije prestala da brine o životinjama. Ispred njene kuće uvek su posude sa hranom i vodom, a na ogradi visi znak koji podseća na važnost dobrote: “Za one koji se sećaju dobrote. Hvala ti što si tu.”
Svako jutro, Rocky je prvi koji trči do vrata, proveravajući svoju vlasnicu i podsećajući nas koliko ljubav i briga mogu spasiti živote.
