Planeta “podivljala”: Najkraći dan u istoriji mogao bi biti 9. jula – naučnici u čudu
Dok se svet suočava s ekstremnim vremenskim uslovima, stižu nova upozorenja iz nauke: Zemlja se okreće brže nego ikada pre. Astrofizičar Graham Jones sa Univerziteta u Londonu upozorava da bi jedan od dana ovog leta — 9. jul, 22. jul ili 5. avgust — mogao biti najkraći dan u istoriji, čak do 1,51 milisekundu kraći od uobičajenih 24 sata.
Šta znači kraći dan?
Iako milisekunda deluje kao neprimetna jedinica vremena, u savremenom digitalnom svetu to može izazvati značajne probleme. GPS, finansijske transakcije, telekomunikacije i avionski sistemi zavise od precizne sinhronizacije, pa čak i male promene mogu dovesti do kašnjenja ili grešaka.
Zašto se Zemlja okreće brže?
Naučnici još uvek nisu sigurni zašto, ali pretpostavljaju da promene u Zemljinom rastopljenom jezgru, okeanske struje, atmosferski vetrovi, zemljotresi, topljenje glečera i fenomen El Niño doprinose ubrzanju rotacije.
Negativna prestupna sekunda?
Do sada smo dodavali prestupne sekunde kada se Zemlja usporavala, ali sada postoji mogućnost da ćemo po prvi put u istoriji morati ukloniti jednu sekundu – tzv. negativnu prestupnu sekundu.
Da li treba da se brinemo?
Za prosečnog čoveka promene neće biti primetne, ali naša tehnološka infrastruktura mora biti spremna na moguće poremećaje. Ovo ubrzanje rotacije planete baca novo svetlo na naše razumevanje Zemlje, jer se u poslednjim milijardama godina očekivalo usporavanje, a ne ubrzavanje.
Zemlja nam šalje nove signale — možda je vreme da redefinišemo šta znači jedan dan. Pratite datume 9. jul, 22. jul i 5. avgust 2025. jer možda upravo tada svedočimo jednoj od najzanimljivijih promena u istoriji naše planete.
